Podsjećanja

2017.: Mario Vargas Ljosa: Korupcija je najveća pretnja slobodi

Jedno društvo ništa ne demorališe toliko kao spoznaja da su čelnici koji su došli na vlast glasovima običnog naroda iskoristili svoj mandat da se obogate, oglušivši se o zakone i prezrevši demokratiju.

Korupcija je, u današnje vreme, najveća pretnja sistemu sloboda. Tragedija je u tome što se, kada većina bude nadomak uverenja da je liberalna demokratija jedini sistem koji garantuje civilizovani razvoj, zajednički život i pravosuđe, protiv tog pozitivnog trenda uroti mahnita zavera korumpiranih vladara.

Jednoga dana treba podići spomenik brazilskoj kompaniji Odebrecht, jer nijedna vlada, firma ili politička partija nije toliko učinila za Latinsku Ameriku na otkrivanju korupcije koja izjeda njihove zemlje niti je, naravno, uložila toliko truda da to razglasi.

Priča o tome ima sve elemente dobrog trilera. Preduzetnik veteran Marselo Odebreht, vlasnik kompanije, osuđen na devetnaest godina i četiri meseca zatvora zajedno sa svojim izvršnim rukovodiocima, nakon što je proveo kratko vreme iza rešetaka, saopštio je policiji da je spreman da ispriča sve marifetluke koje je počinio, kako bi mu smanjili kaznu. (U Brazilu to nazivaju “nagrada za osuđene”). Kada je počeo da govori, iz njegovih usta – kao i iz usta njegovih izvršnih saradnika – izašli su zmijski otrovi od kojih se zatresao ceo kontinent, uključujući i sadašnje i bivše predsednike. Gospodin Marselo Odebreht me podseća na mračnog Žila de Rea, hrabrog saborca Jovanke Orleanke, koji je, kada ga je Inkvizicija u Bretanji pitala da li je istina da je učestvovao u satanističkom činu sa italijanskim komičarem, rekao da jeste, i da je pritom silovao i zaklao više od tri stotine dece jer oseća zadovoljstvo jedino kada čini takve strahote.

Kompanija Odebreht potrošila je oko osamsto miliona dolara na podmićivanje šefova država, ministara i funkcionera kako bi pobedila na tenderima i potpisala ugovore koji su im, gotovo uvek skandalozno precenjeni, omogućavali da dobiju značajna sredstva. To se dešavalo pre dosta godina i oni možda nikada ne bi bili kažnjeni da među njihovim saučesnicima nije bio dobar deo direkcije Petrobrasa, brazilske naftne kompanije, koja je, kada je postala predmet istraživanja jednog neuobičajenog sudije, Serhija Mora – pravo je čudo što je još živ – otvorila Pandorinu kutiju.

Do sada je otkriveno da su tri latinoamerička mandatara umešana u Odebrehtove prljave rabote: predsednici Perua, Kolumbije i Paname. A spisak je tek načet. U najtežoj situaciji je bivši peruanski predsednik Alehandro Toledo, kome je Odebreht platio dvadeset miliona dolara da bi obezbedio sporazum za dve deonice Interokeanskog puta koji, preko amazonske prašume, spaja Peru i Brazil. Jedan sudija je Toledu, koji se nalazi van Perua u statusu begunca, dodelio preventivnu zatvorsku kaznu u trajanju od osamnaest meseci dok se njegov slučaj ne istraži; peruanske vlasti su obavestile Interpol; aktuelni peruanski predsednik Kučinski pozvao je predsednika Trampa da ga zamoli da isporuči Toleda Peruu (Toledo ima posao na Univerzitetu Stanford), a izraelska vlada mu je stavila do znanja da ga neće primiti na svoju teritoriju dok se situacija pravno ne razreši. On zasada odbija da se vrati, tvrdeći da je žrtva političkog progona, u šta ne mogu da poveruju ni njegove najvatrenije pristalice – a ostalo ih je vrlo malo.

Građani u akciji

Partneri u borbi protiv korupcije