Nakon što je formirana vlast na nivou Bosne i Hercegovine, stranke vladajuće koalicije počele su da raspravljaju o raspodjeli moći, odnosno direktorskim foteljama koje su posvađale ne samo koalicione partnere već i različite struje u istim strankama. Dvije najzanimljivije direktorske pozicije su: Obavještajno-sigurnosna agencija te Uprava za indirektno oporezivanje na koju je pik prvi stavio SNSD. No, i unutar SNSD-a mnogo bi mjesto direktora UIO. Prvo je Dodik rekao da će to mjesto pripasti ministru finansija i trezora BiH Zoran Tegeltija inače presuđivan zbog nesavjesnog rada u službu, ali je to mjesto postalo zanimljivo i za grupu SNSD-ovih funkcionera iz Istočnog Sarajeva koji su poveli jednodnevni bunt nakon kojeg su se smirili jer ih je šef stranke disciplinovao. Mjesto direktora UIO žele i stranke Trojke, a najglasniji je SDP.
U intervjuu za magazin BUKA lider SDP-a Nermin Nikšić rekao je da „što se tiče UIO, predstavnici SDP BiH su od prvih pregovora jasno artikulisali stav da ova pozicija treba pripasti probosanskom bloku i sada mislimo isto. Nastavićemo razgovarati o ovom pitanju, a smatram i da su argumenti na našoj strani. Kadrovska rješenja još nismo razmatrali, ali mogu reći da imamo više kvalitetnih eksperata koji bi radili dobar posao na tom mjestu.”
Ko će pobijediti u ovoj igri nadmetanja zavisiće vjerovatno i od raspodjele drugih pozicija, te snage političkih partija da do kraja insistiraju na svojim zahtjevima. Dok se čeka rasplet, pitamo ekonomiste zašto je političkim partijama toliko bitno mjesto direktora Uprave za indirektno oporezivanje.
„Zato što se kontrolišu finansijski tokovi u svakom trenutku. Mogu da se kontrolišu, ipak taj direktor potpisuje ugovor pod drugačijim uslovima, sjetite se samo Keme (Kemal Čaušević) kad je govorio „ja sam menaĐer.“ Direktor nema pravo da odlučuje na Upravnom odboru Uprave za indirektno oporezivanje, ali ima pravo da predlaže i upućuje na razmatranje UO UIO i odluke i sve živo. U sklopu UIO je odeljenje za makroekonomsku analizu koje zapravo priprema takođe podatke za raspodjelu sredstava u smislu procenata po krajnjoj potrošnji. Međutim o tome niko ne priča, ko priprema, nego mi gledamo onu svađu, na površini kako ide, a ne vidimo da je to na temelju nečega tamo pripremljenog kao što su silni izveštaji, bilten koji oni pripremaju i koji izlazi svakog meseca. Međutim, direktor UIO kao što rekoh jedna je od karika za kontrolu finansijskih tokova“, odgovora ekonomistica Svetlana Cenić za BUKU.
Dodaje da su ovlaštenja direktora velika te da je UIO velika organizacija koja služi za zapošljavanje podobnih i stranačkih kolega. Da direktor UIO nema toliku moć, stranke se ne bi, dodaje naša sagovornica, toliko borile da preuzmu upravljanje UIO.
„Ako Vam kažu da to nije tačno, ja Vam kažem da lažu“, kaže Cenić.
U upravu se, pojašnjava, slijeva strahovito mnogo novca, a Uprava osim prikupljanja indirektnih poreza upravlja i carinama.
„Vi znate šta znači kad se neko zaposli ko carinik. Neka ga ostave samog jednu smenu, rešio čovek sve svoje probleme. Tačno. Šta ću, kad je tako“, navodi Cenić.
Gavran: Ako će direktor UIO raditi zakonito, neshvatljiv je ovoliki interes političara
Zašto je bitna fotelja direktora UIO koju svi toliko žele pitali smo i ekonomsko analitičara Igora Gavrana.
„To je jako dobro pitanje, jer bi trebalo da je riječ o stručnoj poziciji bez ikakvih dodirnih značaja s politkom i bilo kakvog uticaja političkih stranaka. U stvari bi jedino ispravno, može se reći i jedino normalno rješenje za ovakvu poziciju bilo imenovanje stručnjaka s vrhunskim referencama u nezavisnom i nepolitičkom procesu izbora“, odgovara Gavran.
Smatra da politizacija ove pozicije ukazuje da se od nje možda očekuje djelovanje u interesu određene političke partije ili pojedinaca.
„Ako se djeluje na taj način, svakako institucija odgovorna za prikupljanje enormnih javnih prihoda, a koja raspolaže velikim sredstvima i velikim brojem zaposlenih, daje mnogo prostora za različite ambicije. Recimo u pogledu nenamjenskog trošenja, privilegiranja pojedinih poreskih obveznika ili zapošljavanje podobnih umjesto sposobnih… Mnogo toga je moguće ako se ne radi profesionalno i odgovorno. Ako se međutim namjerava raditi u potpunosti zakonito, stručni i profesionalno, nema apsolutno nikakvog razloga za ovako naglašen interes političara i politizaciju izbora“, mišljenja je Gavran.
Da je politizacija već na djelu bilo je jasno kada je Dodik bez raspisanog i okončanog konkursa „imenovao“ Zorana Tegeltiju rekavši da će njemu „pripasti“ da funkcija kao da se radi o nasljednom pravu, a ne javnoj funkciji.
„Ja ću povratiti više na rečenice: OSA pripala ovome, ovo pripalo onome. Ko ste vi da vam pripadne. Je li vam ćaća ostavio u nasledstvo, šta ste, ko ste? To su institucije države. Ja razumem da su svugde u svetu ministarske pozicije političke pozicije, stranke se dogovaraju. Što raspisujemo konkurs onda? Biće raspisan konkurs, ali eto Tegeltija će biti direktor. Ja ne razumem što rapisujemo konkurse, samo trošimo pare. Fol neke komisije se formiraju, ništa se bolje ne ponašaju ovi koji su sada zamenili SDA. Naprotiv, još otvorenije to rade“, oštra je Cenić. S pravom.
UIO puna problema kojima se niko ne namjerava baviti
Dok teku razgovori i borba stranaka oko direktorske pozicije niko ne pominje kvalitete kandidata, osim ako kvalitet nije nesavjesnost u službi, niti o planu rada i prevazilaženja problema. Uprava grca u problemima, nedostaje im kvalifikovane radne snage, stručnjaci odlaze, a brojni uposlenici su zbog zloupotrebe položaja i kriminala pod istragama. S toga je irealno očekivati da će se novi direktor baviti rješavanjem akumuliranih problema.
„Neće. Pa on nije došao da rešava probleme. To su partije zauzele k'o plen. On nije došao da rešava probleme već probleme partije koja ga je postavila, i njihove interese. Nije došao tu da reši probleme nedostatka školovanog kadra“, mišljenja je Cenić.
Gavran kaže da o radu direktora, dok ne bude imenovan, možemo govoriti hipotetički, ali da „jagma“ i politizacija ovog mjesta zabrinjava.
“Slijedom prethodnih konstatacija o politizaciji izbora i “otimanje” oko ove pozicije između političara, jasno je da se ni ne pokušava pronaći stručna i sposobna nego podobna osoba. Samom time, ne može se mnogo ni očekivati od takve osobe. Može se dogovoriti da maltene slučajno taj politički podobni kandidat ima i određena znanja i sposobnosti, ali tek kao slučajno a ne prioritetni kriterij. Nemoguće je prognozirati još uvijek ni ko će obavljati ovu funkciju niti hoće li ta osoba imati kapaciteta za rješavanje svih problema i efikasno vođenje ove institucije, ali nema razloga za optimizam. Jedino u svemu ovome pozitivno jeste da ako izabrani kandidat ima političku podršku on onda može računati i na povoljniji tretman same institucije i relativno lako osigurati potrebne resurse za rješavanje problema (npr. nekih od ovih navedenih). Ali to je sve tek mogućnost, a nikakva garancija”, ocjenjuje Gavran.
Uprava za indirektno oporezivanje je u 2022. prikupila 9 milijardi i 926 miliona KM, što je za 1 milijardu i 480 miliona KM više u odnosu na 2021. Stoga ni ne čudi što svi žele poziciju direktora ove institucije, a ne direktora bolnice, škole, ili ne daj Bože neke kulturne institucije. U BiH se njeguje neka druga kultura.
