Građanski aktivizam u susjedstvu

Ekološki protest u Beogradu. Traži se obustava projekata štetnih po životnu sredinu

Učesnici protesta ispred zgrade Skupštine Srbije u Beogradu 10 aprila 2021. (Foto: Dušan Komarčević, RSE)

Ispred Narodne skupštine Srbije u Beogradu u toku je protest pod nazivom „Ekološki ustanak“, na kojem se okupilo više hiljada ljudi sa zahtevom da se obustave svi projekti štetni po životnu sredinu, kao i usklađivanje propisa sa najvišim ekološkim standardima.

Protest organizuje više od 60 ekoloških udruženja, a pridružili su im se i predstavnici Udruženja radnika na internetu koji su organizovali okupljanje na istom mestu dva dana ranije.

U glavni grad Srbije došli su aktivisti iz različitih krajeva Srbije. Okupljeni nose transparente u kojima ukazuju na brojne ekološke probleme. Među njima su i “Studenti čuvaju reke Srbije”, “Bez zagađenja, hoću da dišem”, “Nosim crno za sve žrtve zagađenja”.

Poruke s protesta

Dekan Šumarskog fakulteta Ratko Ristić rekao je pred okupljenima da “Srbiji treba razvoj, ali ne onaj koji utiče na zagađenje vazduha i vode i dovodi do seče šuma”.

On je ukazao da Ministarstvo rudarstva i energetike izdaje prava na vršenja istraživanja litijuma na više lokacija u Srbiji.

“Ne mogu da se ne pitam da li to ministarstvo radi u interesu naroda ili su servis opskurnih stranih kompanija. Verovatno će reći da rade po zakonu, ali te zakone treba menjati. Oni treba da rade u našem interesu”, zaključio je Ristić.

On kaže da projekat kompanije Rio Tinto u blizini Loznice predstavlja “veliku opasnost po životnu sredinu tog kraja u zapadnoj Srbiji”.

Aleksandar Jovanović Ćuta iz pokreta “Sačuvajmo reke Stare planine” poručio je sa govornice na platou ispred zgrade Parlamenta da su učesnici protesta došli kako bi rekli “ne” onima koji svakodnevno skrnave reke i prirodu Srbije.

On je rekao da se na protestu okupilo više od 80 eko organizacija.

“Dobrodošle su sve kompanije – iz Rusije, Kine, Amerike – samo pod jednim islovom: ne trujte našu decu”, poručio je Jovanović.

"Ne postoji tačka u našoj zemlji koja nije pred ekocidom", poručili su učesnici protesta
“Ne postoji tačka u našoj zemlji koja nije pred ekocidom”, poručili su učesnici protesta

Podršku okupljenima je pružio i rok mutičar Zoran Kostić Cane. “Mi drugu zemlju nemamo. Čuvajmo je”, rekao je pevač benda Partibrejkersi.

Desimir Stojanović iz sela Rakita, gde je investitor izgradio mini hidroelekranu, ocenio je da građani Srbije nemaju “državu i zakon”.

“Već tri godine tražimo da se poštuju zakoni, ali oni nas ne slušaju”, rekao je meštanin ovog sela na jugu Srbije.

Biljana Stojković, profesorka Biološkog fakulteta poručila je da je građanima “potrebna solidarnost.

“To je naša snaga. Ovde ne postoji tačka u našoj zemlji koja nije pred ekocidom”, rekla je Stojković.

Dodala je da je “naš najveći problem ‘fauna’ koja je naselila parlament Srbije”.

Ekološkim aktivistima u Srbiji pridružili su se i oni iz Bosne i Hercegovine.

“Mi smo ovde s vama, jer dijelimo iste probleme”, poručila je na protestu Lejla Kusturica iz Koalicije za zaštitu rijeka.

“Mi se borimo za dostojanstvo običnog čovjeka. Ne dajte da nas dijele. Ako postoji ikakva podjela ona je izmjeđu nas koji se borimo za zdrav život i njih kojima je profit ispred svega”, rekla je Kusturica.

Iva Marković iz organizacije “Pravo na vodu” rekla je da oni nisu nikakva opozicija vlasti, već opozicija “sveopštem ludilu”.

“Odavno je prošlo vreme za hitno krpljenje u životnoj sredini. Danas se ovde pravi trasa za održivi razvoj Srbije. Ne date li, uzeće narod sam”, poručila je Marković.

Nakon obraćanja ispred Skupštine, učesnici protesta uputili su se u šetnju. Organizatori su, uoči okupljanja, najavili da će prošetati najpre do zgrade Vlade Srbije, zatim do predstavništva kompanije Rio Titno i na kraju i do Radio-televizije Srbije.

Više hiljada učesnika iz svih krajeva Srbije okupilo se na protestu u centru Beograda
Više hiljada učesnika iz svih krajeva Srbije okupilo se na protestu u centru Beograda

Šta su zahtevi protesta?

Kako su ranije u zajedničkom proglasu naveli organizatori, neki od zahteva protesta su zaštita svih šuma, obustava seče u zaštićenim područjima i pošumljavanje, očuvanje vodnih dobara, kao i obustava izgradnje i revizija štetnih projekata malih hidroelektrana (MHE).

“Tražimo moratorijum na izgradnju derivacionih MHE na celoj teritoriji Srbije i brisanje svih lokacija iz prostornih planova, do preispitivanja novog katastra MHE koji mora biti stavljen na uvid javnosti i prihvaćen od strane naučne zajednice i iz oblasti ekologije, zaštite životne sredine, zaštite prirode, ali i društvenih nauka”, navodi se u proglasu.

Među zahtevima je i donošenje nove Strategije upravljanja otpadom za period 2020-2025. godina, u kojoj bi, između ostalog, bio predstavljen realističan i sveobuhvatan plan za rešavanje nagomilanih problema u ovoj oblasti.

Okupljeni zahtevaju širenje zelenih površina u urbanim sredinama, kao i da se ukupno poveća broj stabala i površine pod slobodnim zemljištem.
“Potrebno je da se slobodne površine koje u sadašnjem stanju vrše funkciju zelenila prevedu i pravno u namenu zelene površine i tako obezbede i za buduće generacije”, navode organizatori.

Traže i transparentnu izradu plana kvaliteta vazduha, te obezbeđivanje pravovremenih alarma i zdravstvenih saveta za sve građanke i građane u danima kada je vazduh opasan po zdravlje.

Zahtevaju Učešće građanki i građana u pitanjima zdrave životne sredine, kao i izradu i usvajanje Nacionalnog energetskog klimatskog plana koji će propisati promene u energetici u cilju smanjenja emisije gasova „staklene bašte“ i smanjenja energetskog siromaštva.

“Zahtevamo Ustavom zagarantovano pravo građanki i građana Republike Srbije na zdravu životnu sredinu”, poručili su organizatori.
Ovo nije prvi protest ekoloških udruženja sa ovim zahtevima. Prethodni put okupili su se u glavnom gradu Srbije juna 2020. godine.

Protest u Beogradu održava se uprkos epidemiološkim merama koje su trenutno na snazi a koje podrazumevaju i zabranu okupljanja.

Šta kažu u resornom ministarstvu?

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović ocenila je da nikakvi zvanični zahtevi ekoloških nevladinih organizacija nisu stigli na adresu ministarstva, a da to što su dospeli do medija govori da se ta oblast “koristi kako bi se zadovoljile političke ambicije pojedinaca”.

Ona je povodom protesta ekoloških organizacija kazala da će 2021. godinu obeležiti “do sada najveća ulaganja u ovu oblast, što će u značajnoj meri promeniti ekološku sliku Srbije”.

“Životna sredina tiče se svakog od nas i zato je javnost uključena u ono što radimo. Tu smo da saslušamo i nađemo najbolja zajednička rešenja, ali ne i da podržimo da se pitanja životne sredine koriste u svrhu politizovanja decenijskih problema, koji su nas sačekale i koji će sačekati bilo koga, ukoliko ne budemo zajedno, sa istim ciljem učestvovali u unapređenju stanja”, poručila je Vujović.

Vujović je u saopštenju navela i da ekološki problemi u Srbiji nisu nastali preko noći, da za njih ne postoji instant rešenje, ali da prve rezultate projekata koje je resorno ministarstvo pokrenulo očekuju već tokom godine.

“Realizovaćemo projekte za poboljašnje kvaliteta vazduha, a takođe, sistemski rešavamo problem divljih deponija. Gradićemo i osam novih regionalnih centara za upravljanje otpadom, kojima će biti obuhvaćeno više od 50 gradova i opština. Velike investicije će biti i u izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda i kanalizacione mreže”, navela je Vujović.

Zorana Mihajlović: Svaka odluka u skladu sa zakonom

Povodom protesta oglasila se saopštenjem i potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike, Zorana Mihajlović, koja je rekla da je “pitanje životne sredine pitanje svakog čoveka u Srbiji i generacijsko pitanje, i da nikom ne donosi dobro ako se to pitanje koristi u političke svrhe”.

Ona je istakla da, od kada je formirana Vlada Srbije, kod svake odluke koja se donese i svakog posla koji se radi u oblasti energetike i rudarstva, vodi se računa da se ne radi ništa što ne bi bilo u skladu sa svim zakonima u oblasti životne sredine.

“Zakon o klimatskim prmenama koji je usvojen u parlamentu je osnovni zakon u ovoj oblasti i omogućava nam da donesemo strategiju niskougljeničnog razvoja, sa kojom će potpuno drugačije izgledati naša privreda i industrija u narednim decenijama. Zakon omogućava i da precizno utvrđujemo emisije ugljen-dioksida i drugih emisija štetnih gasova i da sprovodimo monitoring u ovoj oblasti. Pored toga, i u drugim zakonima koji se donose upravo je zaštita životne sredine prva tačka”, navela je Mihajlović.

‘Rio Tinto’: Projekat ‘Jadar’ ispuniće evropske standarde

Jedna od, za ekološke aktiviste, kritičnih tačaka jeste i plan otvaranja rudnika litijuma kompanije “Rio Tinto” u okolini Loznice. Više nevladinih organizacija ocenilo je da bi rudnik doveo u opasnost vode u slivu reke Drine.

Dan uoči protesta, 9. aprila, iz ove kompanije saopšteno je da je Studija o proceni na životnu sredinu projekta ekploatacije jadarita u okolini Loznice tek u izradi i da će se o njoj izjašnjavati građani Srbije.

„Potpuno razumemo zabrinutost građana za životnu sredinu, jer mi, zaposleni i naše porodice i deca, dišemo isti vazduh i živimo na istoj zemlji, kao naši sugrađani, koji protestuju“, navodi se u saopštenju povodom protesta gradjana koji se protive projektu „Jadar“ kompanije Rio Tinto.

Kompanija tvrdi da će se samo u postrojenje za prećišćavanje otpadnih voda uložiti između 30 i 40 miliona evra, dok će ukupna investicija u zaštitu životne sredine iznositi više od 100 miliona dolara.

Projekta „Jadar“ će, kako je navedeno u saopštenju, ispuniti najviše standarde u oblasti zaštite životne sredine i biće sproveden u skladu sa propisima Srbije i Evropske unije i u dogovoru sa lokalnom zajednicom.

Kako je počela borba za ekologiju?

Udruživanje različitih ekoloških pokreta počelo je pre četiri godine, u okviru borbe protiv izgradnje MHE u zaštićenim područjima.

Udruženje “Odbranimo reke Stare planine” i meštani više sela na ovoj planini koja je označena kao park prirode na jugu Srbije, telima su sprečavali izgradnju MHE i branili svoje reke, a od tada su se u mnogim delovima Srbije održavali protesti za zaštitu reka i životne sredine.

Prema podacima Ministarstva za zaštitu životne sredine, do kraja 2019. godine ukupno je izgrađeno više od 100 MHE, a od toga ih je 18 u zaštićenim područjima.

Male hidroelektrane koriste snagu vodotokova sa velikim padovima, tako što se reke ili potoci uvode u cevovod i sprovode do turbina. Ekološki aktivisti i stručnjaci ukazuju da to negativno utiče na čitav ekosistem, pošto se menja prirodni tok vode, pa ostaje vrlo malo vode da bi preživele biljke i životinje kojima je to prirodno stanište.

Očekuje se da zabrana izgradnje MHE u zaštićenim područjima bude definisana u okviru izmena Zakona o zaštiti prirode. Radna grupa je nacrt izmena tog akta sastavila još 2018. godine, od kada se čeka da on prođe kroz javne rasprave i da se o njemu izjasne resorna ministarstva.

Osim toga, među najvećim problemima sa kojima se građani suočavaju je prekomerno zagađen vazduh u 14 gradova i opština u Srbiji. Prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine iz 2019. godine, u većini ovih mesta prekoračene su granične vrednosti suspendovanih čestica PM 10 ili PM 2,5, kao i prašine, dima i smoga.

Evropska agencija za životnu sredinu u svom izveštaju iz 2018. navodi da svake godine u Srbiji od posledica aerozagađenja prevremeno umre blizu 14.600 ljudi.

Kada je reč o vodi za piće, Institut za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” zabeležio je 2019. godine da 50 vodovoda u gradskim naseljima ima neispravnu vodu za piće.

Pogledaj više

Građani u akciji