Građanski aktivizam u susjedstvu

Srbija: Šta je obeležilo 2022. u Novom Sadu – Sezona protesta u godini poskupljenja

Godina na zalasku bila je teža od prethodne, jer su se građani suočili sa brojnim poskupljenjima. Osim toga, ako bude vredna pomena, govoriće i o brojnim protestima u Novom Sadu.

Među stvarima koje su obeležile ovu godinu bile su Evropska prestonica kulture, ubistvo uličnog muzičara Blekija, rast cena nekretnina i zakupa, brojni protesti, smena gradonačelnika, asfaltiranje ulica.

U anketi 021.rs građani su glasali za klečanje na vratu tokom protesta zbog Generalnog urbanističkog plana kao trenutak koji je obeležio 2022. godinu u Novom Sadu.

Međutim, nijedan od tih protesta u godini kada je Novi Sad poneo titulu Evropske prestonice kulture nije bio zbog brojnih poskupljenja.

Godina je i počela sa protestima, nastavkom onoga što je ostalo od borbe protiv Rio Tinta s kraja 2021. U januaru se po prvi put dogodilo i to da je bio blokiran put auto-put Beograd-Subotica.

Ovi protesti bili su uvertira u ono što je usledilo narednih meseci. Novi Sad je imao skupove zbog rata u Ukrajini, Generalnog urbanističkog plana grada, a građani su se okupljali i zbog drugih planova, s namerom da spreče oduzimanje zelenih površina.

Nasilni protesti bili su i zbog protivljenja izgradnji mosta u nastavku Bulevara Evrope, preko Šodroša, a protestovalo se i zbog spornog spomenima “nevinim žrtvama 1944/45.”, te hapšenja aktivista i oštećenja zgrade Skupštine Vojvodine.

Neki od pomenutih protesta traju već duže vreme i realna je opcija da će se nastaviti i u narednom periodu. Kada je u pitanju Generalni urbanistički plan, bilo je mnogo kritika u javnost, od stručnjaka, preko građana do političara, a postoji i zahtev pred Ustavnim sudom da se oceni njegova zakonitost.

Održavane su javne sednice na kojima nije bilo mnogo rasprave, organizovano je potpisivanje primedbe, koje je potpisali 12.000 građana. Na burnim sednicama Komisija za planove došlo je i do okršaja između aktivista i obezbeđenja.

Sve je kulminiralo u julu ispred Skupštine Vojvodine, kada je organizovana sednica Skupštine grada na kojoj se usvajao sporni plan. Okupljeni građani su tražili da se obrate odbornicima, što nije dozvoljeno i došlo je do sukoba, kada je i novinarka 021.rs zabeležila trenutak u kom dvojica članova privatnog obezbeđenja kleče na vratu jednog od prisutnih građana. Ova slika sa protesta u Novom Sadu obišla je region.

Žestoki sukobi zabeleženi su i u oktobru na Šodrošu. Aktivisti od jula borave u “Šodroš Survivor kampu”, koji su oformili nakon seče drveća, protestujući protiv mosta na ovoj lokaciji. Protesti su eskalirali polovinom oktobra kada je počelo ograđivanje terena i tada je došlo do sukobu između aktivista i policije, koja je bila u punoj opremi za razbijanje demonstracija.

Nedaleko od Šodroša je i ugao ulica 1300 kaplara i Ive Andrića, gde lokalna vlast planira da postavi sporni spomenik “nevinim žrtvama 1944/45.” na osnovu odluke iz 2018. godine. Antifašističke organizacije, opozicione stranke i građani su se usprotivili ovoj odluci, smatrajući da se na ovaj način izjednačavaju fašizam i borba protiv istog, pozivajući se na prethodno napravljeni spisak na kom su se našla imena ratnih zločinaca među nevinim žrtvama.

Ovaj protest je i imao, barem za sada, nekog efekta, jer je gradska vlast raskinula ugovor o postavljanju ovog spomenika, zbog konstantnih oštećenja koja se pojavljuju, ali i zbog bezbednosti radnika. Iako je iz vlasti poručeno da neće odustati od ove ideje, iz opozicije su pozvali vrh lokalne vlasti da povuče odluku o postavljanju, kao i da formira novu komisiju koja će se baviti činjenicama.

Protestovali su i poljoprivrednici, parkirajući svoje traktore ispred Banovine. Nedelju dana su kampovali i blokirali okolne ulice, a povremeno i mostove. Novosađani su ovo iskoristili za šetnju po “novouspostavljenoj pešačkoj zoni”.

Ove godine Novosađani su dva puta izlazili na glasačka mesta. Prvi put na referendum, a zatim u aprilu na parlamentarne i predsedničke izbore. Rezultati su pokazali da Srpska napredna stranka ima nešto manju podršku, ali da je i dalje najjača politička opcija u gradu za kojom opozicija i dalje kaska.

Parlamentarni izbori uticali su direktno na Novi Sad, jer je dotadašnji gradonačelnik Miloš Vučević dobio državničku funkciju – postao je ministar odbrane. Vučević je čitavu deceniju bio na čelu grada, čime je postao gradonačelnik koji je najduže upravljao vojvođanskom prestonicom – u tri mandata.

Na Vučevićevo mesto došao je dotadašnji zamenik, Milan Đurić. U pitanju je još jedan pravnik na čelu grada, Novosađanin sa Limana i političar koji se do sada nije mnogo isticao, a koji je od dolaska naprednjaka na vlast u Novom Sadu bio na nekoj funkciji. “Panker sa Limana” ima mandat do 2024. godine, kada će se održati lokalni izbori, ali bi i tada mogao da bude prvi pik naprednjaka za gradonačelnika.

Nije ovo bila jedina promena kada su važne gradske ličnosti u pitanju. Smenjen je i načelnik novosadske policije, pošto je Slobodan Malešić uhapšen zbog sumnje za trgovinu uticajem. Na njegovo mesto došao je Goran Radonjić.

Novi Sad je i u 2022. godini bio veliko gradilište, te se čini da rast cena materijala, kao i nekretnina, nisu omele stanogradnju širom grada. Najavljeni su radovi na kompleksu “Dnevnika”, iz kog se jedini dnevni list na srpskog jeziku u Vojvodini iselio posle šest decenija. Osim toga, saznalo se i da će početkom 2023. početi rekonstrukcija Hotela “Park”, nakon čega će raditi kao deo svetskog lanca hotela.

Od “državnih poslova” izdvojili su se radovi na izgradnji četvrtog mosta u produžetku Bulevara Evrope, ali i petog mosta kod Petrovaradina, koji će biti deo Fruškogorskog koridora.

Među dobrim vestima ove godine je završetak izgradnje brze pruge između Novog Sada i Beograda, te je građanima potrebno nešto više od pola sata da bi iz jednog od dva najveća grada u zemlji stigli do drugog. Nedugo zatim su krenuli i radovi u pravcu Subotice, a na Novosađane je to uticalo zbog zatvaranja Partizanske usled izgradnje nadvožnjaka. Završetak radova, po nekom običaju na ovim prostorima, kasne, a novi rok je 15. februar.

Ono što je dobro, ali nije prošlo bez muke po građane, jeste obnova ulica u Novom Sadu. Tokom oktobra i novembra odvijali su se brojni radovi na gradskim ulicama, jer su lokalne vlasti koristile 800 miliona dinara dobijenih od Vojvodine za ovu svrhu. Nažalost, učestalo su se dešavale gužve, jer je nekoliko saobraćajnica istovremeno bilo zatvoreno.

Svakako značajno je i to što je Novi Sad bio Evropska prestonica kulture u ovoj godini. Organizovani su brojni događaji, festivali, koncerti, izložbe i predstave. Koliki je zaista bio uticaj ove titule na kulturu ili će se ispostaviti da će se o tome govoriti kao o nečemu što je “bilo, pa prošlo”, ostaje da se vidi.

Takođe, među važnijim radovima započetih ove godine jeste i izgradnja dve podzemne garaže, u samom centru grada i kod Banovine. Problem je nastao prilikom kopanja zbog garažu kod Banovine, jer je došlo do sleganja objekta i pucanja zidova u Skupštini Vojvodine. Izvođači i naknadni nadzor je utvrdio da je sleganje bilo u skladu sa planiranim, dok su opozicione partije tražile da se radovi obustave.

Usled rata u Ukrajini u Novi Sad su se doselile porodice iz sukobljenih država, pretežno Rusije. Tako se na gradskim ulicama sve češće može čuti još jedan jezik, a pojedini stanodavci su ovo iskoristili podižući cene kirija.

Nisu cene kirija jedino što je raslo ove godine. Poskupele su i gotovo sve komunalne usluge u proseku od 12 odsto, od vode i kanalizacije, preko grejanja, tople vode, do parkiranja i odnošenja smeća, struje, gasa, cena užina i slično. Gradski prevoz nije poskupeo, a kad će – pretpostavlja se tokom sledeće godine.

Bilo je i nestašica ove godine, za koje mnogi smatraju da su veštačko izazvane, pa je tako bilo redova na pumpama zbog navoda o ograničenju količine koja može da se toči, police su bile bez šećera, a tokom septembra i bez mleka.

Koronavirus je i dalje tu, ali je 2022. bila godina u kojoj su građani konačno “prodisali”, pa nije bilo restriktivnih mera. Povremeno dolazi do porasta broja zaraženih, ali u ovoj godini te brojke nisu bile kritične.

Pogledaj više

Građani u akciji