Ako izuzmemo pandemiju, uklanjanje cevi iz Rakitske reke događaj je koji je prema mišljenju mnogih obeležio proteklu godinu. Zbog čega se ta akcija održana 15. avgusta pokazala toliko bitnom i čemu nas je sve naučila? 

Prethodna godina je, u stvari, samo nastavak prethodne tri, svega onoga što se dešavalo na tom prostoru, a to možemo da nazovemo rat za vodu. Rakita je samo jedna u nizu hidroelektrana koje smo branili. Prethodna je bila u Toplom dolu, pa na Rudinskoj reci. Bilo nas je po selima, na barikadama, po šumama na trgovima. Prošlu godinu je obeležila Rakita, to je priča koja je najduže trajala i jedna mala hidroelektran oko koje smo se mnogo angažovali. Kada je ta hidroelektrana počela da se gradi, onda su napali praktično tri reke. Dejstvovali smo i uspeli. To je trajalo tri godine i nekoliko puta su se sa investitorom dešavali teški sukobi – paljevine, bejzbol palice, privođenje, upadanje u kuće, non-stop u Rakiti, non-stop na sud i uspeli smo da izdejstvujemo od nadležnog Ministartsva za zaštitu životne sredine i tadašnjeg ministra Trivana da rade svoj posao, doneta su rešenja o uklanjanju cevi iz reke, ta rešenja dugo nisu sprovođena i ta rešenja smo sproveli mi. Pošto u ovoj zemlji ne postoje izvšitelji za male hidroelektrane, postoje izvršitelji samo za sirotinju koju treba da izbaciš na ulicu i da joj otmeš stan – to funkcioniše. Nismo imali bager da to izvedmo do kraja i da potpuno izvučemo cevi, ali desiće se i to ako bilo kome padne na pamet da nastavi gradnju. U ovom trenutku, te cevi su onesposobljene.

Da li je ekologija gorući problem koji bi konačno mogao da ujedini Srbe?

Hoće li u 2021. biti novih protesta i novih odbrana? 

Biće ih, ali da se prvo malo dekoroniramo i da prođem ovo ludilo. Organizovaćemo veliki protest koji će s e zvati “Protest protiv svega”. Ima na stotine jezivih meta gde se ljudi bune. Ono što možete da očekujete jeste fizička odbrana na mestima gde to tako može da se rešava. Imaćete barikade svuda gde se ljudi truju – po parkićima koji se otimaju, po deponijama. Ono što ohrabruje je i činjenica da se struka oslobodila – profesori, naućni radnici, sve ih je više. Oni treba da nam kažu kako da se rešavaju Bor, Smederevo, Vinča i svi ti zagađivači. Onaj ko ne sluša struku, biće u problemu. Ako se to ne bude rešavalo tamo gde treba da se rešava i po zakonu, rešavaće se tamo gde mu nije mesto, a to su šume i ulice. Za to će punu odgovornost snositi oni koji su dužni da sprovode zakon, a to ne čine. Odgovorne će biti nadležne institucije i njihovi predstavnici. Dokle god ne budu radili svoj posao, imaće pobunu. Koja god vlast bila, buduća ili bivša, moraće ekologiju da stavi iznad svih zakona. Mi smo došli do toga da više nemamo šta da dišemo. Ovo što dišemo je čist otrov. Ako neko hoće svoju reku moraće da se bori za nju – u takvom vremenu živimo. Naš pokret broji oko 120.000 aktivista – od profesora do čobana i svakom pojedinačno kažem hvala.

Kao veliki ekološki problem izdvaja se i sve češće pominje Rio Tinto i njihov projekat Jadar, u blizini Loznice. Da li je to sledeća tema oko koje će se ekološki pokreti i aktivisti udružiti i podići?  

Da nema korone, mi bismo već organizovali veliki protest ispred prostorija Rio Tinta u Beogradu. Mi znamo šta je Rio Tinto do sada u svojim projektima radio. Taj projekat Jadar i izgradnja rudnika litijuma naići će na sveopštu pobunu. Po starom dobrom običaju, u toj priči niko nikoga ništa nije pitao. Neko se dogovorio sa investitorom, a da nije pitao onog ko živi tu, ko tamo ima zemlju. Dokle god se vi tako budete dogovarali, a ne budete pitali građane, imaćete Rakitu, imaćete Topli do, imaćete Rudinsku reku, imaćete pobunu na sve strane.

U Ministarstvu za zaštitu životne sredine desile su se promene, pa na njegovom čelu više nije Goran Trivan, već je tu funkciju preuzela Irena Vujović. Imate li komunikciju sa novom ministarkom, kakva je vaša saradnja? 

Moguće je da ćemo Trivana praviti od blata, uvek ima grđe. Ko god da je na čelu ministarstva treba da ide na teren i da obilazi sve lokacije na kojima postoji problem – od Savskog nasipa do Smedreva, Bora, Vinče… Ne zna se gde je veća katastrofa. Uloge su se obrnule, oni se ponašaju kao da su nevladina orgaanizacija, a mi kao da smo Ministarstvo i rešavamo njihov problem. Evo, minsitraka neka krene od Savskog nasipa, tamo je zbog izgradnje ugroženo 100.000 ljudi.

Da li će se ekologija i politika na kraju ukrstiti?

Svaka politička stanka koja misli da se ogrebe i okoristi o ovaj pokret, džaba im. Ekološki građanski pokreti će biti jaki sve dok se ne upletu u politiku. Ako jednog dana budemo hteli da se bavimo politikom, mi ćemo lepo napraviti svoju stranku i ne trebate nam vi da idemo zajedno na liste – mi ćemo to sami. To je sve na dugačkom štapu, prioritet nam je odbrana prirodnih dobara – mi smo u vanrednom stanju i u stanju rata, mi se borimo za vazduh, vodu i zemlju, dok ne otklonimo tu opasnost koja nam preti po život, mi nemamo vremana ni za šta drugo, Moramo da rešavamo probleme, u suprotnom, umesto ovih 7.000 umrlih od posledica zagađenja vazduha, imaćemo ih mnogo više.