U redovnim okolnostima, vodostaj na pregrađenim rekama je preko leta i jeseni drastično mali, pa korita zbog preusmeravanja vode u cevi ostaju skoro suva, dok za vreme ovakvih vanrednih okolnosti i veće količine padavina, betonska brana zaustavi vodu, da bi se ona posle nekontrolisano razlila svuda, odronila puteve, brda, ogolila cevi, nanela kamenje i šljunak, razrovala sve okolo, i onda se povukla i ostavila isceđeno korito, pusto i kamenito. Bilo da je suša ili poplava, razaranje reka malim hidroelektranama je potpuno.

Mnoge kraljevačke reke su ranjene. Brezanska reka, žila kucavica planine Goč, čiji se skoro ceo sliv (reka se u gornjem toku zove Gvozdačka) nalazi u zaštićenom području u okviru Specijalnog rezervata prirode Goč – Gvozdac.

U donjem delu sliva, za potrebe MHE, sa čitavog kilometra toka reke od ušća u Ibar cevima je odvedena i voda tada neophodna za posebno stanište riba „Gočka reka“.

Iako u posebnim staništima riba nije dozvoljeno vađenje peska, šljunka, kamenja i panjeva, niti preduzimanje radnji kojima se, narušavanjem ekoloških odlika ribolovnih voda, ugrožava riblji fond, gradnja je dozvoljena, a stanište „Gočka reka“ nestalo zajedno sa planinskom vodom.

Na osnovu Uredbe Vlade Republike Srbije, šumski kompleks Goč-Gvozdac je 2014. proglašen Specijalnim rezervatom prirode II kategorije. U okviru SRP „Goč-Gvozdac„ mogu se izdvojiti zone u kojima se sprovode režimi zaštite I, II, III stepena.

No, sve ovo je ozbiljno ugroženo i  već oskrnavljeno  izgradnjom MHE Kunara u donjem toku Brezanske reke čija je gradnja devastirala jedinstveni Brezanski kanjon, nekadašnju radost i ponos planinara, sportskih ribolovaca i brojnih ljubitelja prirode Goča i Stolova.

Brezanska reka nije jedina reka u cevima u kraljevačkoj opštini. U rasponu od nekoliko godina, izgrađeno je deset malih hidroelektrana na najčistijim planinskim rekama koje se ulivaju u Ibar ili njegove pritoke.

Na obroncima Željina, na Kolskoj reci i Gokčanici, na obroncima Čemerna na Savošnici, Želebiću i Dubočici, a na Radočelu na Grajićkoj reci, pritoci Studenice. Na Brevini, još jednoj pritoci reke Studenice, u Parku prirode Golija.

I na Sokolji koja teče ka reci Ribnici i Ibru sa obronaka Goča, čuvenoj po svojih 20 izuzetnih izvora u slivu, nazvanom Dolina zdravih voda.

Uviđajući ove tragične posledice i želeći da spreči dalje uništavanje, lokalna inicijativa Sačuvajmo planinske reke Kraljeva deluje već tri godine.

U oktobru 2019. pokušali smo da preko lokalnih odborničkih grupa privolimo lokalne odbornike da na sednici gradske skupštine uopšte uzmu u razmatranje ovu temu, da bi se naposletku kroz legislativu došlo do moratorijuma na izgradnju.

Nažalost, odbornici većinskih partija u Srbiji nisu imali sluha, pa su i za predlog uvođenja razmatranja o zabrani dalje gradnje MHE na teritoriji Kraljeva glasali uzdržano.

U poslednje dve godine pridružila nam se inicijativa Pravo na vodu, pa smo zajedničkim snagama organizovali stručne diskusije sa profesorima sa Biološkog i Šumarskog fakulteta, predstave i koncerte na obalama reka, fotografisali smo devastaciju i konstantno pozivali gradsku upravu da prestane da izdaje dozvole za MHE na teritoriji Grada Kraljeva.

Ovu kampanju  pod nazivom „Ko vodu brani, na dobroj je strani“ podržao je i Darko Rundek koji je ovog leta obišao kraljevačke reke i održao besplatan koncert za sve u nadi da će pomoći da će se destrukcija zaustaviti.

Zajedno smo sa „Pravo na vodu“ podneli i dve krivične prijave za uništavanje prirode na rekama Gokčanica i Studenica. U međuvremenu smo podržali rad inicijative Spasimo Studenicu iz Ušća.

Kroz inicijativu „Građani imaju moć“, koju sprovodi Crta u saradnji sa USAID-om, ponovili smo zahtev gradskim vlastima za usvajanje moratorijuma na teritoriji Grada Kraljeva, a u narednom periodu ćemo kroz niz akcija nastaviti da pozivamo odbornike da on bude i usvojena.

Svesni smo da sve više ljudi shvata značaj očuvanja reka, pa sad ostaje samo da nam se pridruže u odbrani.

Da li ste znali da su nekim rekama u svetu dodeljena prava ljudi, toliko su bitne?

Neke kraljevačke reke su doživele sudbinu opustelih i kamenitih korita kroz kojih više nema žubora i okružene su posečenim drvećem na mestu nekadašnjih šuštanja krošnji i cvrkuta.

Sada se kraj njih čuje sablasni i neprirodni pisak  koji dolazi iz turbine mašinskih zgrada postrojenja. Neka to budu poslednje žrtve a mi ćemo se, svi zajedno, pobrinuti da tako i bude.