Na jednoj od najčistijih evropskih reka, Gradac u zapadnoj Srbiji, nestaju vidre, obalu guši divlja gradnja, septičke jame mogu se videti nadomak vodozahvata.

Na adresu Ekološkog društva Gradac u Valjevu, sredinom maja, stigao je sertifikat Evropske agencije za zaštitu životne sredine o kvalitetu vode, kojim se reka Gradac ponovo našla na vrhu liste najčistijih rečnih tokova u Evropi.

Međutim, poslednjih godina u zaštićenom području najčistije reke u Evropi sve je prisutnija divlja gradnja. Vlasnici pojedinih parcela su zagradili pristup priobalju, a Gradac ugrožava i barska pruga koja prolazi kroz zaštićeno područje.

Milica Sredojević, predsednica Ekološkog društva “Gradac” kaže za Radio Slobodna Evropa da od 2001.godine, od kada se uzrokuje voda, reka Gradac spada među najčistije evropske vodotokove.

O tome svedoči bogat diverzitet ove reke, prisustvo vrlo retkih biljnih i životinjskih vrsta.

Na površini od 1.268 hektara zaštićenog prostora živi 400 vrsta biljnog sveta, 240 vrsta gljiva, 38 vrsta vodozemaca i gmizavaca. Gradac je stanište vidre, potočne pastrmke i vrlo retke slatkovodne ribe paklare (Petromyzontes), vrsta koje opstaju isključivo u čistim vodama.

Institut za zaštitu prirode Srbije je 2001. godine stavio ovu reku pod zaštitu drugog stepena, što znači da je zabranjena “divlja” gradnja, bespravna seča drva i svako drugo narušavanje ambijenta reke i njenih obala.

Predsednica Ekološkog društva “Gradac”, koje upravlja ovim prirodnim dobrom, odgovornost za stanje na reci koje traje godinama prebacuje na nadležne gradske službe, koje po njenom mišljenju nisu ažurne.

Sa druge strane, Aleksandar Janković, načelnik inspekcijske službe Grada Valjeva na zapadu Srbije tvrdi da su ekolozi i inspekcija u sukobu oko nerazumevanja šta je čija nadležnost.

Nema više vidri

“Vidre sam ranije često viđao, motale su se dole oko vitlova, oko vodenice. Poslednjih godina viđam ih samo zimi, ostave i trag u snegu, ali sve ređe …, što ih nema, ne bih znao da vam kažem”, priča za RSE Sreten, vodeničar u Ilinčića vodenici na Gradcu.

Dobri poznavaoci prilika na ovoj živopisnoj reci kažu da se vidra povlači uzvodno ka izvorištu, jer se donji tok Gradca sve više urbanizuje.

“Sada se ne grade samo vikendice i brvnarice, sada na Gradcu grade porodične kuće i gde ta kanalizacija ode nego u Gradac, jer kanalizaciona mreža je stigla samo donekle. Kakve su te septičke jame i da li to ko kontroliše, to bog sveti zna”, tvrdi Milan Jokić, Valjevac, koji kaže da je zaljubljenik u Gradac.

Jokić se zalaže da se svake godine iz gradskog budžeta izdvajaju novčana sredstva za zaštitu “ove lepote koja je jedinstvena”.

U EKD “Gradac” ističu da im je, iz godine u godinu, sve teže da sačuvaju reku, posebno od kada je počela pandemija korona virusa, “od kada su se reci okrenuli svi, a ne samo zaljubljenici i poštovaoci prirode”.

Milica Sredojević, predsednica valjevskog ekološkog društva tvrdi da je korona donela dolazak mnogih ljudi ali ne i onih koji su istinski ljubitelji prirode. Pre korone, kaže ona, tu su dolazili obzirni ljubitelji prirode, koji su na reku stizali praznih ruku, a vraćali se sa puno lepih utisaka.

“Eee, sada se ljudi masovno okreću srpskom turizmu, ali u onom najgorem smislu, pa svako želi da postavi šator, ako može u samu reku, svako bi da loži vatru, ako može tik uz Gradac, da se ona čađ sliva niz reku. Moramo shvatiti da reka Gradac nije tu da bi nas zadovoljila, naše potrebe i hirove… Reka Gradac treba da zadovolji oči i dušu svih posetilaca, oni koji sada dolaze i oni, koji će dolaziti na reku u budućnosti”, objašnjava Sredojević.

Reka kao dobar biznis

Povremeni posetioci ne mogu mnogo da zagade reku, oni mogu samo da naruše ambijent, da poseku neko drvo, bace neku flašu, da sruše obaveštajne table, ali to nije nešto što može trajno da naruši prirodu, mišljenja su valjevski ekolozi.

Smatraju da su glavni i osnovni problem meštani koji reku Gradac vide kao biznis, nešto od čega oni mogu lepo da profitiraju.

“Godinama unazad imamo problem sa ljudima, koji su pokušali nešto na divlje da sagrade. Postoje ovde objekti koji su sagrađeni pre 2001.godine, koji su legalizovani, ali ti vlasnici su se širili i gradili nove divlje objekte. Mi svaki taj nelegalni objekat prijavimo nadležnim inspekcijama, ali oni ne reaguju. I to je ono zbog čega strahujemo da će nam jednog dana oduzeti ekološko područje, ili smanjiti, što se jednom već dogodilo”, kaže predsednica Ekološkog društva “Gradac” Milica Sredojević.

Naime, od 2001. godine kada je Zavod za zaštitu prirode Srbije reku Gradac proglasio zaštićenim područjem, to područje se prostiralo od Berkove brane do izvorišta.

Samo par godina kasnije taj deo oko brane je odmah izuzet iz zone zaštite, zbog toga što tadašnja uprava Grada Valjeva i građani, po mišljenju ekologa, nisu shvatili značaj te zaštite, pa su mnogi poželeli da naprave vikendicu na Gradcu.

Zaštićena zona sada počinje uzvodnije, od vodozahvata “Ploče” do izvorišta Bukovske reke i Zabave od kojih nastaje reka Gradac. Ekolozi s pravom strahuju da ako se sa divljom gradnjom nastavi započetim tempom, da bi moglo doći do novog sužavanja zaštićene zone.

Aleksandar Janković, načelnik inspekcijskog odeljenja Grada Valjeva, kaže za Radio Slobodna Evropa da su ranijih godina imali mnogo više prijava protiv nelegalne gradnje u području prirodnog dobra, zaštićenog dela klisure reke Gradac.

Međutim, da su donošenjem Zakona o legalizaciji objekata vlasnici tih “problematičnih” objekata u zaštićenoj zoni, podneli zahteve i ušli u proces legalizacije, što ih na izvestan način štiti.

“To ne znači da će svi ovi objekti biti legalizovani, ali sve dok su u procesu legalizacije rad inspekcijskih službi je donekle ograniče”, kaže Janković.

On navodi da je na području Grada Valjeva preko 20 hiljada nelegalno podignutih objekta, bilo da su u pitanju novi objekti ili nekakva dogradnja i proširenje. On navodi da nemaju dovoljno službenika da bi proces legalizacije ovih objekata išao bržim tempom i da to nije problem samo Valjeva, već cele Srbije.

Janković se složio sa viđenjem da problematični objekti na Gradcu mogu ugroziti najčistiju evropsku reku, dok se čeka na ishod legalizacije.

Milica Sredojević navodi da su ranijih godina imali, ne samo problem divlje gradnje, već i divlje seče.

“Svaki objekat duž reke Gradac je, manje – više, divlji, jer su se vlasnici proširivali, svi oni imaju nalog za rušenje i nijedan nije srušen. To je mnogo objekata”, navela je ona.

Ona je naveo i nekoliko primera divlje gradnje, među kojima su pojedini ugostitelji, kao i polovina sela Degurić.

“Za glavni problem divlje gradnje nemamo rešenje, jer u upravi Grada Valjeva nemamo dobro odeljenje, koje će se adekvatno baviti tim problemom. Ne znam da je ovde neki nelegalno podignut objekat srušen ili da je vlasnik snosio nekakve sankcije? Nažalost, ali je tako”, zaključuje Sredojević.

Ona je navela i da je inspekcija tokom ove godine imala primer gde je vlasnik objekta, koji od 2003. godine ima inspekcijski nalog za rušenje, nadomak tog objekta ugradio septičku jamu u zaštićenoj zoni, samo sto metara od vodozahvata i objekta javnog-komunalnog preduzeća “Vodovod – Valjevo”.

“To je radio za vreme uskršnjih praznika, na divlje, da ga niko ne bi video, ali to nije promaklo našim čuvarima. Mi smo ga tužili i evo mislim da se to prvi put desilo da mu je inspekcija naložila da razmontira taj rezervoar za septičku jamu”, navodi Sredojević.

Aleksandar Janković, načelnik inspekcijske službe Grada Valjeva, kaže da su ekolozi i inspekcija u nekom vidu sukoba i nerazumevanja šta su čije nadležnosti i da ekolozi, i pored toga što im je grad zvanično dao reku Gradac na upravljanje, hoće sve da “prebace na pleća inspektora”.

On slučaj gde su vlasnici nastavili sa radom na objektu, koji godinama ima rešenje za rušenje, a vlasnici naknadno podneli zahtev za legalizaciju, i sam navodi kao dobar primer saradnje ekologa i inspekcijskih službi.

“Odmah smo izašli na teren i intervenisali. Dali smo nalog JKP ‘Vodovod – Valjevo’ da objekat odmah bude raskvačen sa gradske mreže vodosnabdevanja. Čekamo odgovor Zavoda za zaštitu prirode Srbije na zahtev i upit vlasnika pod kojim uslovima bi on mogao ovaj objekat da stavi u funkciju, a da ne narušava životnu sredinu”, objašnjava Janković.

Na pitanje da li inspekcija kontroliše da li se poštuje procedura prilikom korišćenja i pražnjenja septičkih jama u okviru objekata koji su podneli zahtev za legalizaciju, a nalaze se godinama već u zaštićenoj zoni prirodnog dobra, Janković je odgovorio da nemaju dovoljno kapaciteta da kontrolišu sve “problematične” objekte.

“To je vrlo teško kontrolisati jer mi ne možemo nekome da naložimo da prazni septičku jamu ako je ona polu prazna, a vrlo je teško otkriti da li je vlasnik negde kroz zemlju provukao neku skrivenu cev kroz koju septičku jamu prazni”, kaže Janković i navodi da su se u praksi susretali i sa takvim slučajevima.

Kako pruga ugrožava reku?

Barska pruga u dužini od nekoliko kilometara prolazi kroz zaštićeno područje reke Gradac. Glavna opasnost za vode reke nisu razni otpad koga se putnici oslobađaju, već pesticidi protiv korova, kojima se prska trasa pruge.

“U pregovorima smo sa Železnicom Srbije kako bi smo ostvarili bar određenu naknadu, a tim novcem bi smo obezbedili još par profesionalnih čuvara toka reke”, kaže Milica Sredojević, predsednica Ekološkog društva “Gradac”.

Ona dodaje da su za sada angažovana dva profesionalna čuvara i ocenjuje da to nije dovoljno. Kako je objasnila, sredstva za njihove plate obezbeđena su iz gradske kase.

U međuvremenu, za četiri godine sledi nova analiza vode Gradca od strane evropske Agencije za zaštitu životne sredine. Sa druge strane, na državnom nivou voda se uzorkuje svake godine.