Novi Sad je ove godine Evropska prestonica kulture, međutim, kada se pogledaju svi skorašnji događaji ispada da je to zapravo Evropska prestonica torture, ocenjeno je na tribini „Kulturna stanica nasilje“, održanoj u Šodroš Survivor kampu. Ovaj skup organizovan povodom godišnjice napada na aktivistu Petra Živanovića na Fruškoj gori, koji je prisustvovao nelegalnoj seči šume, a govorili su aktivisti koji su u prethodnom periodu trpeli nasilje – verbalno, fizičko i institucionalno: Dragana Arsić, Marija Prijić Sladić, Petar Živanović, Brajan Brković i Miran Pogačar.

Kako je istaknuto, iako je nasilje u društvu, kao vid komunikacije, sveprisutno već više od 20 godina, oni na to ne pristaju i čvrsti su u svojoj odluci da mu se odupru zdravorazumski i politički. Marijana Mutavčijeva iz Ekološkog fronta Novi Sad je ocenila da je jedan dobar deo nasilja organizovan, a da mnogo nasilja proizilazi iz neorganizovanih grupa i pojedinaca, što je problem pošto su svim aktivistima nacrtane mete na čelu.

– Ima ovog nasilja koje dolazi iz Srpske napredne stranke i njihovih falangi, a ima ovih slobodnih strelaca koji će da udare, da povrede, jer će shvatiti da mi zasluđujemo tu neku šljagu jer smo ustaše ili ne znam već šta – rekla je ona.

Sveto trojstvo nasilja

Brajan Brković je ocenio da u Srbiji postoje tri forme nasilja: fizičko, verbalno i institucionalno. To je sveto trojstvo nasilja, dodao je, a situacija sa Generalnim urbanističkim planom Novi Sad 2030 je simbolizovala sve tri vrste nasilja. On je jedan od aktivista koji se već 60 dana nalaze u Šodroš Survivor kampu, i jedan od onih koji trpe najviše nasilja, a ističe kako je jedan od najvećih problema to što su vlasti u Srbiji prihvatile nasilje kao legitiman vid komuniikacije.

A to je opet, kaže, zbog toga što nemamo državu nego vlast, jer su institucije države podređene ljudima iz stranaka koji onda sprovode svoje interese preko sitnih kriminalaca i batinaša.

– Vlast nama šalje poruku da u ovom gradu takvi ljudi mogu da prebijaju druge ljude bez posledica, samo zato što su njihovi. Vlast vlada silom, sila živi od straha, ljudi koji primenjuju tu silu su sadisti. Ova vlast je sačinjena od ljudi i njoj pomažu ljudi koji su sadisti – isti oni koji nemaju problem da seku drveće, da šutiraju životinje, isti oni kojima nije problem da skaču ljudima po glavama. To je trenutno prva linija poslušnika ove vlasti – rekao je Brković.

Dodao je i da je sajber nasilje još gore od fizičkog, jer je nasilnik uvek s vama, ne možete da napravite odstupnicu od nasilnika koji vam diše za vrat.

Partijska abolicija

Petar Živanović je podsetio da je u slučaju njegovog prebijanja, pored šumokradica, tu bio prisutan i radnik Nacionalnog parka „Fruška gora“, čiji je posao da ih spreči u kraći šume. Ipak, taj zaposleni se izvukao, te se postupak za nanošenje lakših telesnih povreda vodi samo protiv pomenute četvorice, a i tu se nije daleko odmaklo.

– Suđenje treba da krene u novembru mesecu, a šumar na žalost nije obuhvaćen tužbom. Njega su izgleda po političkoj liniji abolirali, jer je on član SNS. Iako smo prikupili dokaze da je u pitanju bila ilegalna seča, javni tužilac neće da podnese prijavu protiv šumara i tih lica za krađu šume – rekao je Živanović. Poručio je da će nastaviti svoje aktivnosti na čišćenju Fruške gore i odnošenju smeća pred direkciju Nacionalnog parka „Fruška gora“.

Dragana Arsić je podsetila da je na početku svoje borbe bila meta napada na društvenim mrežama, da se to zatim nastavilo preko opskurnih sajtova koji su pisali laži o njoj i njenom angažmanu, a što su uredno prenosili provladini tabloidi. Poslednji korak jeste institucionalno nasilje, koje trpi zahvaljujući velikom broju takozvanih SLAPP tužbi od strane bračnog para suvlasnika kompanije Galens.

– Ono što oni najviše mrze je da vi njih izvčete iz mraka, iz tog budžaka bezakonja, iz mraka te klijentelističke saradnje institucija sa njima, te servilnosti institucija i da obelodanite sve ono što oni rade nezakonito. Da obelodanite njihova dela, odnosno nedela, da obelodanite nedela institucija – rekla je Arsić. Poručila je da neće odustati od svoje borbe, kao i da će ići i do Strazbura ako treba, iako bi i naši sudovi mogli da prepoznaju poentu tih SLAPP tužbi, ali su sudije, kako je ocenila, uplašene i pod pritiskom.

Zloupotreba Oluje

Marija Prijić iz inicijative „Za zeleno Novo Naselje“, čiji je suprug bio meta brutalnog napada neobeleženog skupštinskog obezbeđenja tokom protesta protiv usvajanja GUP-a, istakla je da je njihova porodica danima trpela nasilje. Pored tog fizičkog koje je preživeo njen suprug, privatnost im je uništilo pojavljivanje na televiziji u tom negativnom kontekstu, a posebno su tome bila izložena njihova deca.

Dodatno nasilje koje su pretpeli jeste ono prilikom zloupotrebe obeležavanja Oluje od strane predsednika Republike Aleksandra Vučića, koji je svojim izjavama legitimisao nasilje batinaša i vršio pritisak na tužilaštvo, a sve kako bi se zatrpala priča o nasilju prema demonstrantima.

– Ja sam izbegla baš u Oluji, 14 dana sam bila na traktoru. Ogromna je farsa to da tobož se brinete za srpski narod, a opravdavate nasilje koje se nad uzornim građanina sprovodi po vašem nalogu – navela je ona. Kao dodatnu dimenziju nasilja ona navodi i to da batinaši koji su tukli njenog muža rade u firmi koja obezbeđenje školu u koju idu njihova deca!

– Srećom po ovo društvo da su taj događaj snimile privatne kamere a ne neke javne, državne, kao što je bilo na rampi u Doljevcu, pa ti snimci neće nestati. Ali je strašno što se to dešava ispred zakonodavnog tela, ispred policije koja mora da sprovodi te zakone. Policija gleda kako nepoznati batinaši tuku građane, naočigled načelnika policije i nikom ništa – rekla je ona.

Policija brani vlast

Miran Pogačar, jedan od aktivista koji ima najviše prekršajnih i krivičnih prijava zbog svojih aktivnosti, ističe da policija u Srbiji ne brani ustavni poredak već one koji su na vlasti. Privatni interes diktira kakav će biti javni, a za javni interes se uglavnom bore građani, smatra on.

– Država je nastala na nasilju i samo je pitanje kada će ono isplivati. Nasilje ispliva u situacijama kada dolazi do sukoba interesa, pod naletom privatnog kapitala, urbanizma. Fruška gora je najbolji primer kako se jedno javno dobro uništava zarad ličnog zadovoljstva i debelog interesa – rekao je Pogačar. Ocenio je da su svi protesti vapaj običnog čoveka za malo boljeg života, a da sudski i pravni sistem iznova dokazuju da rade za Srpsku napredu stranku i njihove batinaše.