“Voleo bih da se jednom zauvek reši problem ovog sela, ali malo izgleda ima da će do toga doći”, priča za Radio Slobodna Evropa (RSE) osamdesetogodišnji Ljubomir Radivojević iz Krivelja.

On je jedan od stanovnika tog sela na istoku Srbije, koji od kraja januara blokiraju put ka rudniku “Novo Cerovo”, u vlasništvu kineske kompanije “Ziđin Koper” od 2018. godine.

Rudnik je deo nekadašnjeg Rudarsko topioničarskog basena (RTB) u Boru, koji je kineska kompanija “Ziđin Koper” preuzela krajem 2018. godine.

Ljubomir Radivojević kaže da tada počinje “najteže vreme” koje je proveo u svom rodnom selu koje je, ističe, “nekada bilo za ponos”.

Meštani Krivelja navode da je u rudniku povećan intenzitet radova i da je to dovelo do ugrožavanja njihove bezbednosti i života, infrastrukture i značajnog oštećenja privatnih poseda na teritoriji celog sela Krivelj.

Teška mehanizacija na seoskom drumu bila je, kažu, “kap u prepunoj čaši”, zbog čega su odlučili da blokiraju saobraćaj za teške kamione kineskog Ziđina.

“Na svakih 30 sekundi ovuda je prolazio kamion od 50 tona. Zbog nepostojanja industrijskih puteva, sva mehanizacija koja ide prema obližnjem rudniku Cerovo i površinskom kopu Veliki Krivelj prolazi kroz naše selo”, objašnjava za RSE meštanka tog sela Jasna Tomić.

U međuvremenu, kineska kompanija obustavila je proizvodnju u rudniku jer je, kako su saopštili, blokada puta dovela do prekida snabdevanja neophodnim repromaterijalom.

“Većina radnika biće upućena na godišnji odmor, a na poslu će ostati samo broj neophodan za održavanje kopa u ovakvoj situaciji, što je propisano Zakonom o rudarstvu”, kazao je dan kasnije upravnik “Novog Cerova” Dragan Ilić.

Dodaju da poštuju zakone Srbije i da aktivno traže dijalog sa organizatorima blokade, lokalnim vlastima i Vladom Srbije “kako bi se blokada puta rešila mirnim putem”.

Blokada puta se nastavlja

U međuvremenu, blokada puta u centru Krivelja se nastavlja, kazali su za RSE meštani tog sela. Poručuju da ostaju istrajni u svojoj borbi.

Oni se svakodnevno okupljaju kraj improvizovane peći na otvorenom.

Dragan Ćosić iz Krivelja, priča za RSE da je zbog blokade puta kompanija Ziđin napravila alternativni pravac za svoje kamione, koji vodi preko Kriveljske reke na par kilometara od sela.

“Oni su pregradili korito reke da bi tu prolazili. U svom dvorištu ne mogu najobičniji toalet, metar sa metar, da napravim bez dozvole, a Kinezi mogu da pregrađuju celu reku”, rekao je Ćosić.

Kaže da su meštani to prijavili inspekciji i nadležnim organima.

“Brzo su reagovali i naložili im da sve to sklone”, zaključuje on.

Ana Patrucić, jedna je od inicijatorki predloga sporazuma sa kineskim Ziđinom, koji su meštani kompaniji uputili početkom februara.

Za RSE kaže da je inicijativu o sporazumu, kojim bi trebalo da se utvrde međusobna prava i obaveza između kompanije i meštana Krivelja, podržalo je 140 domaćinstava tog sela.

“Mi smo ovim zahtevima samo skrenuli pažnju na dosadašnje nesuglasice, ali pošto nismo imali sagovornike na tu temu morali smo da iskažemo nezadovoljstvo blokadama puta”, napominje ona.

Ističe da od blokada neće odustati jer su “ljudi su shvatili da je ovo jedino što imaju i da za ovo moraju da se bore svim sredstvima”.

Jasna Tomić, takođe jedna od inicijatorki predloga sporazuma sa kineskom kompanijom, ocenila je da je čitava situacija “posledica nerešavanja dogovora u vezi sa preseljenjem sela Krivelja”.

Preseljenje kao rešenje?

Meštani Krivelja ranije su u više navrata tražili preseljenje sela, jer im je život u blizini rudnika “postao nepodnošljiv”.

Vukašin Lazarević podseća da na to čekaju više od dve decenije.

Očekivao je, kaže, da će širenje rudnika posle dolaska kineske kompanije ubrzati čitav proces. Međutim, to se nije dogodilo.

Obećanja države, kompanije i lokalne samouprave ostajala su, kako ističe, mahom “mrtvo slovo na papiru”.

“Oni nam obećavaju svašta, a ne rade ništa”, kazao je Vukašin Lazarević.

Smatra da bi inicijativu u iznalaženju rešenja trebalo da preuzme Vlada Srbije.

Država je u više navrata obećavala da će selo premestiti na drugu lokaciju.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je u oktobru da je sa meštanima i kompanijom Ziđin pronađeno održivo rešenje kako bi se ljudi preselili i održao nivo rudarske aktivnosti.

Međutim, deo stanovnika Krivelja je tada je tvrdio da predlog preseljenja na drugu lokaciju mnogi meštani nisu videli.

Dogovor do sada nije postignut.

Ministarstvo rudarstva i energetike nije odgovorilo na pitanja RSE o tome ima li pomaka u postizanju dogovora.

Kako izgleda život u ‘zagrljaju’ rudnika?

Za meštane “noćna mora”, za Evropu ekološka “crna tačka”, za kinesku kompaniju “poslovanje po zakonima”.

Selo Krivelj je od osamdesetih godina prošlog veka okruženo rudnicima. Prvi je bio veliki Krivelj, a potom i Cerovo.

Oko sela su i postrojenja za preradu rude i jalovišta – odlagališta rudarskog otpada, kao i kamenolom, gde se proizvodi šut za potrebe rudnika.

Sve je to deo nekadašnjeg Rudarsko-topioničarskog basena Bor, jedinog proizvođača bakra i plemenitih metala u Srbiji.

Nekada državna firma, od decembra 2018. godine je u većinskom vlasništvu kineskog Ziđina, od kada je proizvodnja značajno povećana.

Osamdesetčetvorogodišnji Vukašin Lazarević odrastao je u selu Krivelj, a radni vek je proveo u nekadašnjem RTB Boru.

Nakon dolaska kineske kompanije njegovi penzionerski dani u blizini rudnika postali su, kaže, “noćna mora”.

“Zbog intenzivnih rudarskih miniranja, izgubio sam miran san”, priča on.

Zidovi na kući i pomoćnim objektima počeli su, kaže, da “popuštaju”.

“Kad miniraju to je kao zemljotres. Supruga sada spava u kuhinji, a ja u drugoj sobi, jer je plafon u spavaćoj sobi ispucao i strahujemo da može da nas pobije u toku noći”, objašnjava Vukašin Lazarević.

Crna tačka Evrope – tako oni koji se bave ekologijom opisuju grad Bor u blizini kojeg se nalazi ovo selo.

Kompanija “Ziđin Koper” je često na meti kritika ekoloških aktivista i lokalnog stanovništva na istoku Srbije, koji tvrde da rad rudnika utiče na zagađenje vazduha.

Zbog visoke koncentracije sumpor-dioksida u vazduhu, Građani Bora su više puta protestovali.

Kompanija je više puta saopštila da radi poštujući “sve zakone i zakonske akte”.

“Ziđin” se u nekoliko navrata suočavao sa sudskim postupcima i optužbama za zagađenje životne sredine u istočnoj Srbiji.

Sud je zbog toga do sada Ziđinu izrekao više novčanih kazni.