“Rudarska miniranja, otrovni gasovi i prašina, to je naša realnost”, priča za Radio Slobodna Evropa jedna je od učesnica dvomesečne blokade puta u Krivelju kod Bora, Jasna Tomić.

“Mi prosto nismo ni svesni koliko je prašine i štetnih gasova prisutno u vazduhu. Kada se u trenutku miniranja zateknemo na putu iznad sela tek onda vidimo koje mi otrove ovde dišemo”.

Meštani sela Krivelj, 250 km jugoistočno od Beograda, ne odustaju od blokade lokalnog puta ka rudniku “Novo Cerovo” koji je u vlasništvu kineske kompanije “Ziđin Koper” od 2018. godine.

Taj rudnik je deo nekadašnjeg Rudarsko topioničarskog basena (RTB) u Boru, koji je kineska kompanija preuzela pre više od pet godina.

Više od dva meseca stanovnici Krivelja, u kojem živi oko 750 stanovnika, smenjuju se u danonoćnoj blokadi glavnog seoskog puta.

Traže da sa kompanijom potpišu programske osnove o preseljenju sela Krivelj, čime bi se definisala brojna pitanja, poput odluke o nadoknadi nepredviđenih troškova preseljenja i tržišne cene vrednosti imovine.

Jasna Tomić kaže da se život u Krivelju svodi na puko održavanje i “krpljenje oštećenih kuća i objekata kako bi preživeli od danas do sutra na zatrovanom području”.

“Trpimo velike troškove i gubitke, a pritom su stresovi neverovatni. Nije lako ostati usred zime bez grejanja usled oštećenja odžaka, koji napuknu od silnog miniranja”.

Kako ističe, nije lako biti ni na blokadi.

“Ljudi, koji danonoćno blokiraju put u centru sela, imaju svoje privatne i poslovne obaveze. Ipak, ostali su istrajni kako bi na ovaj način kompaniji skrenu pažnju na životne probleme. Nijednog trenutka niko nije želeo da odustane od ove priče”, kaže Tomić.

Oko dve sedmice nakon početka blokade “Ziđin” je saopštio da je primoran da privremeno obustavi proizvodnju u rudniku “Novo Cerovo”, te da je blokada puta dovela do prekida snabdevanja rudnika repromaterijalom.

Koje su opcije za preseljenje?

Kompanija nudi dva rešenja – kolektivno ili individualno preseljenje, navodi kineski “Ziđin Koper” u odgovoru za Radio Slobodna Evropa.

Kako je navedeno, trenutno je 108 domaćinstava završilo proces individualnog preseljenja, sa prosečnim iznosom imovinskih transakcija po domaćinstvu oko 35 miliona dinara (blizu 300.000 evra) a više od 100 domaćinstava čeka procenu imovine i u pregovorima je za individualno preseljenje.

Za stanovnike koji se odluče za kolektivno preseljenje, kompanija će biti odgovorna za izgradnju novih objekata u novom naselju.

Da bi se to ostvarilo, poručuju iz kompanije, potrebno je da od strane države Srbije bude usvojen novi Prostorni plan posebne namene, što je proces koji iziskuje dug vremenski period.

“Ziđin” nije odgovorio na pitanje Radija Slobodna Evropa kako se blokada puta u Krivelju odražava na proizvodnju u obližnjem rudniku “Novo Cerovo” i drugim delovima kompanije. Nije poznato ni da li je kompanija u međuvremenu uspela da pronađe način da nastavi sa radom u rudniku “Novo Cerovo” uprkos blokadi.

U saopštenju, objavljenom 13. februara, kompanija je saopštila da aktivno traži dijalog sa organizatorima blokade, lokalnim vlastima i Vladom Srbije “kako bi se blokada puta rešila mirnim putem”.

Država je u više navrata obećavala da će selo premestiti na drugu lokaciju.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je još pre šest meseci da je sa meštanima i kompanijom “Ziđin” pronađeno održivo rešenje kako bi se ljudi preselili i održao nivo rudarske aktivnosti.

Međutim, deo stanovnika Krivelja tada je tvrdio da predlog preseljenja na drugu lokaciju mnogi meštani nisu videli.

Dogovor do sada nije postignut.

Kako izgleda život na ivici rudnika?

Miroslav Božić iz Krivelja dobar deo života proveo je u blizini rudnika. Površinski kop Veliki Krivelj udaljen je nekoliko stotina metara od njegove kuće.

Brine ga neizvesnost u vezi sa preseljenjem sela ali i to kako život u selu utiče na zdravlje njega i porodice.

“To je ruda, tu su teški metali i deo te otrovne prašine verovatno unosimo u organizam. Veliki problem je i učestalo miniranje usled čeka tlo svakodnevno podrhtava, a objekti lagano sležu. Pukotine na zidovima sve su vidljivije”, priča Miroslav Božić za Radio Slobodna Evropa.

Redovno je na blokadi puta. Veruje da će se doći do pravih rešenja jer situaciju bi, kako ističe, trebalo rešiti na obostrano zadovoljstvo.

“Mi smo im na putu. Kočimo im projekte i toga smo svesni, ali i oni bi trebalo da razumeju naše probleme. Ne bi bilo pošteno da budemo prosto najureni odavde, nego da se selo raseli prema važećim propisima”, kaže sagovornik Radija Slobodna Evropa.

Meštani Krivelja navode da je u rudniku povećan intenzitet radova i da je to dovelo do ugrožavanja njihove bezbednosti i života, infrastrukture i značajnog oštećenja privatnih poseda na teritoriji celog sela Krivelj.

Teška mehanizacija na seoskom drumu bila je, kažu, “kap u prepunoj čaši”. Zbog toga su 29. januara odlučili da stupe u danonoćnu blokiraju saobraćaj za teške kamione kineskog “Ziđina”.

Krivelj ne sme da nestane

Crna tačka Evrope – tako oni koji se bave ekologijom opisuju grad Bor u blizini kojeg se nalazi Krivelj.

Podršku borbi meštana tog sela pružilo je 30. marta više ekoloških organizacija iz Srbije.

Na tribini koja je održana pod sloganom “Krivelj ne sme da nestane” izneti su podaci o povećanoj koncentraciji teških metala u Boru, a država je pozvana da reaguje po tom pitanju.

Kako se moglo čuti, reč je o javno dostupnim podacima.

Na sajtu državne Agencije za zaštitu životne sredine poslednji podaci o kvalitetu vazduha su iz 2022. godine.

U tom izveštaju se navodi da je na području Bora vazduh tokom 2022. bio III kategorije, sa prekomernim zagađenjem usled prekoračenja granične vrednosti sumpor dioksida (SO2), suspendovanih čestica PM10 i olova u PM10.

Kompanija “Ziđin Koper” je često na meti kritika ekoloških aktivista i lokalnog stanovništva na istoku Srbije, koji tvrde da rad rudnika utiče na zagađenje vazduha.

Zbog visoke koncentracije sumpor-dioksida u vazduhu, Građani Bora su više puta protestovali.

Kompanija je više puta saopštila da radi poštujući “sve zakone i zakonske akte”.

“Ziđin” se u nekoliko navrata suočavao sa sudskim postupcima i optužbama za zagađenje životne sredine u istočnoj Srbiji.

Sud je zbog toga do sada kompaniji izrekao više novčanih kazni.