Ista meta, isto odstojanje.

Posle skoro tri godine brojnih skupova i blokada, ponovo su se u Beogradu, na Terazijama, okupile desetine hiljada ljudi na protestu protiv iskopavanja litijuma. Policijske procene su 20.000, dok neformalno udruženje statističara Arhiv javnih skupova kaže – 40.000.

Građani nose zastave Srbije i ekoloških organizacija, kao i transparente sa različitim natpisima i porukama koji odgovaraju paroli protesta – „rudnika neće biti”.

Protest je počeo obraćanjem govornika koji su poručili da neće pristati na uništavanje prirode i da će braniti „opstanak na svojoj zemlji”.

„Izgleda nam da se od nas krije da smo žrtvovani kao buduća prljava rudarska kolonija i deponija – to nećemo dozvoliti.

„Zato smo danas ovde da dignemo glas, ne pristajemo na to i branimo opstanak u svojoj zemlji”, rekla je glumica Svetlana Ceca Bojković, jedna od govornica.

Okupljenima se poslednji obratio Zlatko Kokanović iz Gornjih Nedeljica, aktivista udruženja „Ne damo Jadar” i jedan od organizatora, koji je pozvao na protestnu šetnju ka mostu Gazela preko koga vodi međunarodni Koridor 10.

Rekao je i da će se masa potom podelili u dve grupe – jedna ide na Prokop, druga na železničku stanicu na Novom Beogradu.

Da ovaj protest može biti uspešan, uveren je Nenad Radovanović.

„Sad je došlo mnogo više ljudi i nadam se da političari neće biti u bilo kojoj priči”, kaže dok se probija kroz masu na 30 stepeni.

Centralni skup je organizovan posle isteka roka od 40 dana koliko je Savez ekoloških organizacija Srbije (SEOS) dao Vladi na protestu u Loznici, krajem juna, da donese zakon kojim se zabranjuje iskopavanje litijuma i bora u zemlji.

Nije bilo stranačkih obeležja, niti političara na bini, a sudeći po natpisima i parolama, upadljiva je bila i ideološka šarolikost.

Skup u Beogradu je poslednji u nizu demonstracija organizovanih u više od 30 gradova i opština Srbije, između ostaliih, u Šapcu, Valjevu, Novom Sadu, Nišu i Smederevu.

‘Nećeš kopati’

Dok su se hiljade ljudi slivale iz različitih delova Beograda ka Terazijama, protest je otvorila uvodnim govorom glumica Jelena Stupljanin.

Ona je podsetila da su ekološke organizacije pre 40 dana predale vladi Srbije zahtev da do 10. avgusta donesu zakon o zabrani geoloških istraživanja i iskopavanja litijuma i bora, ali da zahtev nije ispunjen.

„Umesto toga, danima nam govore kako mi nismo patriote i kako mi ne želimo da Srbija uđe u EU.

„A da li je patriotizam pomagati jednoj bilionerskoj kompaniji da se još obogati i usput se okoristiti o njihov krvavo stečen novac? Ili je patriotizam borba za čist vazduh, vodu i zemlju, koja hrani sve nas u Srbiji”, pitala je Stupljanin.

U jednom trenutku je poručila da „nećeš kopati”, parolu koja će se posle često uzvikivati uz „Rio Tinto marš iz Srbije” i druge.

Reč je potom predala Ljiljani Bralović iz Saveza ekoloških organizacija Srbije (SEOS) koja je rekla da su okupljeni tu „zbog sebe i svoje dece”.

„Oskar je skupio sve sile kako bi dokazao da su oni koji protestuju izdajnicii koče razvoj Srbije. Danas su žrtvovani ljudi sa Jadra, Bora, Majdanpeka, a sutra ste vi”, poručila je aktivistkinja.

U masi je i Vesna Hadžiomerović iz Beograda koja je na protest došla sa sestrom, sinom i suprugom.

Veruje da je masovnost adut ovog skupa.

„Samo pritisak ovakvih protesta može da napravi promenu, a nadam se da neće biti nešto drastičnije poput incidenata”, kaže brišući znoj sa čela.

Okupljenima se obratila i naučna savetnica beogradskog Instituta za hemiju, Dragana Đorđević, koja je govorila o reciklaži i mogućnosti da se energija proizvodi od drugih sirovina, te navela da je u jednom momentu „Srbija postala zemlja sa najzagađenijim vazduhom na svetu”.

„I svi problemi mogu da se reše uz veći napor, ali štete od rudnika ne mogu da se saniraju”, dodala je Đorđević.

Podsetila je da se litijum eksploatiše u pustinjama i nenaseljenim predelima, dok bi u Srbiji bio na „plodnom i živom mestu”.

Usledio je minut ćutanja za nedavno preminulog biologa i akademika Vladimira Stevanovića, koji je kritikovao projekat Rio Tinta u dolini Jadra.

Poslednji govornik je bio aktivista udruženja „Ne damo Jadar” Zlatko Kokanović iz Gornjih Nedeljica gde se planira iskopavanje koji je rekao da on i njegovi saborci preživljavaju torturu, kao i da im vlast „crta metu na čelu”.

Rekao je i da su on i Nekojša Petković, kao organizatori protest, pozvani u Bezbedonosno informativnu agenciju (BIA), gde im je „skrenuta pažnja” da su najavljene blokade „protivzakonite”-

Naposletku je pozvao ljude da krenu ka gazelu uz napomenu „da ne bude lupanja i incidenata”, i sve što se desi je od „ubačenih ljudi”.

„Nema nazad mi branimo Srbiju”, zaključio je on.

Šta je pokrenulo nove proteste?

Seriju protesta pokrenula je nedavna odluka Vlade Srbije da odobri nastavak projekta „Jadar” britansko-australijske kompanije Rio Tinto o izgradnji rudnika litijuma u dolini ove reke, na zapadu zemlje, stopiranog početkom 2022.

Tada je zvanični Beograd, pod pritiskom masovnih protesta, uredbom stopirao projekat vredan 2,4 milijarde dolara.

„Stavili smo tačku na Rio Tinto”, izjavila je 20. januara 2022. tadašnja premijerka Srbije Ana Brnabić posle odluke vlade o ukidanju Uredbe o utvrđivanju planskog dokumenta iz 2020, koji je previđao izgradnju rudnika litijuma – Prostornog plana za projekat „Jadar”.

Prema rečima premijerke, „samim tim poništeni su upravni akti u vezi sa kompanijom Rio Tinto, odnosno ćerkom firmom Rio Sava eksplorejšn, sve dozvole i sva rešenja”.

Ustavni sud je jula 2024. presudio da su vlasti u Srbiji time prekoračile ovlašćenja, a sredinom meseca vlada je donela novu uredbu u nameri da vrati pravni poredak „u stanje pre donošenja uredbe koja je proglašena neustavnom”.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je početkom avgusta poručio da neće biti kopanja litijuma, dok država ne dobije sve garancije.

Nekoliko dana kasnije predstavljen je tim stručnjaka koji će se baviti pitanjem štetnosti po zdravlje ljudi ako bude otvoren rudnik litijuma.

U timu su ministar zdravlja Zlatibor Lončar, kao i nekoliko profesora medicine i stručnjaka iz drugih oblasti, poput toksikologije, preneo je RTS.

Geolozi Rio Tinta su 2004. u Zapadnoj Srbiji utvrdili postojanje ležišta do tada nepoznatog minerala, nazvavši ga jadarit, po reci.

Jadarit sadrži litijum, glavnu komponentu baterija u mobilnim telefonima i električnim vozilima, za kojim potražnja neprekidno raste.

Sredinom jula Beograd je posetio nemački kancelar Olaf Šolc koji je sa Vučićem prisustvovao potpisivanju Memoranduma o razumevanju između EU i Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima.

Šolc je tada izjavio da je projekat Jadar „dobar za Srbiju” i da nosi „dobre ekonomske perspektive razvoja za ceo region”.

Vučić je rekao da „veruje na reč” nemačkom kancelaru te da će projekat „doneti najmanje novih šest milijardi evra investicija”, dok su pojedini aktivisti i protivnici iskopavanja litijuma ocenili da je „vlast potpisala kapitulaciju”.

Predsednik Srbije je sredinom juna izjavio da bi, „ako sve ispunimo”, rudnik mogao da bude otvoren 2028, a potom krajem jula najavio i mogućnost raspisivanja referenduma o rudarenju litijuma za kraj naredne godine.