“Tri generacije porodica Barbalić živela je u dvosobnom stanu u Ulici Radiča Petrovića, dok u njega, iskoristivši njihovo odsustvo, nije provalila razbojnička banda pripadnika Srpske radikalne stranke, sa nalogom Vojislava Šešelja da zaposedne tuđi dom i opljačka sve iz njega”, navela je Inicijativa mladih u saopštenju za javnost.

Podsetili su da se u stan porodice Barbalić uselila Ljiljana Mioković, tada službenica zemunskog Poslovnog prostora, docnije u dva mandata radikalska poslanica u Skupštini Srbije.

“Ona sada u njemu živi sa suprugom Ognjenom Mihajlovićam, urednikom radikalske Velike Srbije i knjiga Vojislava Šešelja”, navela je Inicijativa mladih.

Dodali su da su naislnu grupu koja je sprečila izvršenje privremene mere, vraćanje porodice Barbalić u njihov stan, predvodili su tadašnji visoki funkcioneri SRS Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić, kasnije predsednici Srbije.

Inicijativa mladih je podsetila da su se građani Zemuna i Beograda okupljali na protestima svake večeri, a organizatori okupljanja bili su izloženi pretnjama, pa je jednom od njih bačena bomba u fotokopirnicu.

“Posle pada Slobodana Miloševića s vlasti zemunske opštinske vlasti nastavile su pravosudnu lakrdiju i nastojanje da opravdaju postupke radikalskih razbojnika. O žalbi porodice, nakon iscpljenih pravnih lekova u Srbiji, konačnu odluku treba da donese Evropski sud za ljudska prava u Strazburu”, navodi se u saopštenju za javnost.

Dodali su da je slučaj Barbalić nesumnjivo manifestacija ogoljenog nasilja prema građanima nesrpske nacionalnosti, te “pojavni oblik fašizma” koji su od 1992. godine i progona Hrvata iz Vojvodine, demonstrirali Vojislav Šešelj i njegovi sledbenici.

Šešelj je pred Haškim tribunalom osuđen na deset godina robije zbog proterivanja Hrvata iz Vojvodine.

Inicijativa mladih je zahtevalau od Skupštine opštine Zemun da uputi izvinjenje porodici Barbalić.

“Od vlasti Srbije tražimo da priznaju počinjeno bezakonje i hitno obeštete porodicu Barbalić, ne čekajući odluku Evropskog suda. Time bi država pokazala nameru da poštuje vladavinu prava, evropske i uopšte elementarne civilizacijske norme i stvara atmosferu bezbednosti građana i njihove imovine”, poručila je Inicijativa mladih za ljudska prava u Srbiji.

„Dok društvo ne prizna kakva nepravda je učinjena Barbalićima, nećemo izaći iz začaranog kruga“

Ukoliko Evropski sud za ljudska prava u Strazburu odluči u korist porodice Barbalić koju su pre 25 godina, bez ikakvog pravnog osnova, čelnici Srpske radikalne stranke izbacili iz stana i u njega uselili svoju funkcionerku Ljliljanu Mijoković, taj slučaj bi mogao da bude presedan po kome bi se sudilo i u nekim budućim situacijama, rekla je advokatica Milena Vasić iz Jukoma, pravna zastupnica porodice Barbalić pred Evropskim sudom za ljudska prava.

Takvom odlukom Evropskog suda država Srbija bi bila obavezana da isplati naknadu materijalne ali i nematerijalne štete, čiji obim je strašan jer se radi o izbacivanju iz vlastitog doma i lišavanju elementarnih ljudskih prava, na život i rad. Ukoliko pak sud u Strazburu ne donese takvu odluku, to će biti jasno legalizovanje proterivanja ljudi druge nacionalnosti, otimačine i ozbiljnog narušavanja ljudskih prava građana Srbije, rekla je Vasić danas na tribini povodom navršavanja 25 godina od slučaja Barbalić koji je tada potresao Zemun, a ni danas ne prestaje da potresa javnost i borce za ljudska prava.

– Treba se pribojavati negativne odluke suda. Jer ta pravda, ukoliko dođe, biće simbolična u odnosu na štetu koja je napravljena, ali će postojati neki dokument u kome piše da je država Srbija povredila pravo tim ljudima. Ali, ukoliko to izostane, stvarno se plašim da nećemo imati čemu da se nadamo u nekim budućim slučajevima. Kod nas se na Evropski sud često gleda kao na neku zvezdu koja u krajnjoj instanci može da nam pomogne, ali to nije uvek slučaj. Ja bih jako volela da do toga ne dođe, jer bi to bio veliki poraz za sve nas koji se bavimo time, u nekim daljim naporima, dodala je Vasić.

Ona je podsetila da je slučaj došao u Jukom 2013, i da je već tada predstavljao „pravno i fizičko mrcvarenje“ koje traje već 17 godina.

– Slučaj je bio veliki izazov, a vi tu nepravdu već vidite na papiru, crno na belo, kako nadležni organi nisu donosili odgovarajuće odluke. Danica Barbalić je imala zahtev za otkup stana ali o njemu nikada nije odlučeno, a u roku od tri-četiri dana taj stan je dodeljen funkcionerki radikalne stranke. Zatim, 2004. kada smo svi osetili mali dašak slobode, bila je jedna povoljna presuda u kojoj se stan vraća porodici Barbalić, međutim, ona je vraćana nekoliko puta na ponovno odlučivanje. Ustavni sud je na zaista sraman način na našu žalbu odlučio da porodica nema pravo na imovinu i da je jedino povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. U pogledu prava na imovinu, naš Ustavni sud smatra da je to neprimenjivo, jer se stanarsko pravo ne smatra imovinom, što je prilično zlonamerno tumačenje. Praksa Evropskog suda je da ukoliko je podnet zahtev za otkup, radi se o imovini. Ustavni sud dosudio je sramnih 600 evra obeštećenja po toj jednoj tački. To je sramota za naš Ustavni sud, pogotovu kada vidite i kada saznate šta se tu sve dogodilo. To je političko tumačenje prava, jasno je kada država nešto ne želi da učini, da će naći pravni osnov i da će naći nekakvo obrazloženje da to ne učini. Pritom, čekali smo četiri godine na donošenje te odluke, a sada čekamo već tri, navela je Vasić i skrenula pažnju da građani nemaju poverenje u domaće sudove što rezultira velikim brojem podnesaka iz Srbije u Evropskom sudu za ljudska prava.

– Na žalost i u slučajevima kada predstavke nisu osnovane, one idu ka tom sudu. Taj sud postaje sve zatrpaniji, sve duže se čeka na njihove odluke, i traže se novi načini da se predstavke odbace. To je nova opasnost i neće imati dobre posledice ni po koju zemlju, upozorila je Vasić.

Dragan Stojković, organizator protesta i akcija solidarnosti sa porodicom Barbalić, kao i građanskog otpora radikalskoj vlasti i njihovoj samovolji u Zemunu, oličenom u udruženju Savez nezavisnih građana za Zemun (SNG ZZ), podsetio je na detalje slučaja i burni jul 1997. kada su se građani svakodnevno okupljali da pruže podršku Barbalićima, ali i skrenuo pažnju na aktuelni trenutak u kom se nalazimo.

– Ista matrica mržnje se i dan-danas obnavlja. U posleratnoj situaciji bila je jedna velika otimačina ne samo stanova, i u Srbiji i Hrvatskoj, nego i javne imovine, preduzeća, opšta pljačka, koja je, da bi dobila neko pokriće i opravdanje koristila nacionalizam da bi sebe abolirala. To je ono što ovo društvo ni dan-danas nije shvatilo i dokle god ne izađe iz tog začaranog kruga, stvari neće ići na bolje. Dok se ne prizna šta se dogodilo sa Barbalićima, dok se društvo ne izvini porodici Barbalić, dok se ne kaže da je neko odgovoran za to, nema izlaska iz ovog kruga, u svim ostalim slučajevima. To je jedna etička, društvena moralna obaveza i nema veze sa sudovima i njihovim odlukama, kazao je Stojković, koji je i autor knjige Okupirani grad, Građanski otpor radikalskoj vlasti u Zemunu.

On je napomenuo da je strah građana danas veći, ali da je zainteresovanost javnosti i medija za slučaj Barbalić manji.

– Sa takvim stavom ne može se očekivati nikakva promena. U to vreme, svi su pisali o tom događaju. Svakodnevno izveštavali. To su bile posleratne godine i koliko god se shvatalo da je neregularna situacija da se ljudi ubijaju i sve što nosi rat, tako se i očekivalo da će po završetku rata društvo da se vrati u jednu normalno, pravno stanje, bez obzira šta se događalo. Dve godine nakon završetka rata, mi imamo jednu anomiju, rušenje prava. I kako je tada srušeno pravo potpuno bespravnim otimanjem stana porodici Barbalić, nastavilo se kršenje prava. Ali je postojao entuzijazam kod građana da se može nešto promeniti. Postojala je i opoziciona, kritična svest, a nakon 2000. dogodila se erupcija nade i to je relaksiralo taj strah. I šta se dogodilo, nova vlast je ostala pri kontratužbi koju je Ljliljana Mijoković podnela protiv Barbalića, što je dovelo do katasrofalnog učinka, kazao je Stojković.

Na konferenciju se video pozivom uključio i Ivan Barbalić, koji je kazao da ne gubi nadu da će Evropski sud doneti ispravnu odluku i da će pravda biti zadovoljena. On je podsetio na čuveni kontramiting radikala, na kom su se pojavili bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić ali i sadašnji, Aleksandar Vučić, koji je povremeno „mahao“ transparentima „Barbalić i Barović su ustaše“ i „Zemun neće ustaše“.

Promena samo na gore

Staša Zajović iz Žena u crnom, koje su i organizovale ovu konferenciju prisećanja pod nazivom „Pamtimo progon porodice Barbalić“, kazala je da je veliki poraz upravo strah ljudi koji su „na našoj strani“.

– Tako je došlo do toga da je ovo postala zemlja radikalskog fašizma, gde postoji kontinuitet nekažnjivog nasilja. Od 1991. do 1995. više desetina hiljada Hrvata protesrano je iz Vojvodine. Prisilna mobilizacija je bila jedan od mehanizama koji se za to koristio. Za to do danas niko nije kažnjen, a promena je samo na gore, rekla je Zajović i dodala da su se sve pljačke događale u ime nacionalnog interesa.