„Nikada nisam mislio da će tako nešto da me snađe u životu”, priča za BBC na srpskom šezdesetčetvorogodišnji Desimir Stojanov, penzionisani građevinac, dok sedi na balkonu kuće u selu Rakita, u kojoj se i rodio.
Popularni Desko postao je jedan od simbola pokreta zbog spremnosti da se sam, fizički, noću i danju i na štakama suprotstavlja postavljanju cevi u Rakitsku reku i njene pritoke.
Desko u toj borbi odavno nije sam, a u subotu 15. avgusta aktivisti iz čitave zemlje priključili su se akciji uklanjanja cevi za napajanje već izgrađene mini hidrocentrale „Zvonce” sa avažećom upotrebnom dozvolom, za koju pokret tvrdi da je nelegalno izgrađena.
Investitor Goran Belić, advokat iz Beograda, nije odgovorio na mejlove i pozive za BBC-ja za komentar.
To je samo još jedna od epizoda borbe pokreta za pijaću vodu i očuvanje reka širom Stare planine, koja traje već tri godine.
Borba je donela i konkretne rezultate za druge reke i sela u okolini Pirota – u julu je ispunjen jedan od glavnih zahteva: izgradnja 84 male hidrocentrale (MHE), stopirana je usvajanjem novog Prostornog plana Grada Pirota, barem na narednih 15 godina.
Pokretu se u međuvremenu pridružilo hiljade ljudi iz Srbije, dok su ljudi iz okolnih zemalja koje dele slične probleme, u aktivistima pronašli inspiraciju.
Sociolog i istraživač javnog mnjenja Srećko Mihailović uspeh i privlačnost pokreta objašnjava time što je u pitanju „tema od interesa za sve građane koji razmišljaju o zaštiti čoveka kroz zaštitu prirode”.
„Ja sam nedavno imao istraživanje, gde je jedno pitanje dodirnulo ovu temu, tražili smo od ispitanika da nam kažu da li podržavaju te proteste i dobili smo podatak da gotovo tri četvrtine građana Srbije podržava proteste protiv izgradnje malih hidroelektrana”, navodi Mihailović.
Selo Rakita: „Već dve godine samo čuvam reku i idem na sud”
Iza najužeg kanjona u Srbiji i zelenih planinskih predela blizu bugarske granice krije se ovo selo, u prošlom veku izuzetno živahno i poznato po, sada zatvorenom, rudniku kamenog uglja „Jerma”.
Danas ovo naizgled zaboravljeno mesto sa par stotina stanovnika više nema ni rudnik, ni prugu, ni ispravan put, a meštani strahuju da će im izgradnja mini-hidroelektrane uništiti i jedino preostalo blago – Rakitsku reku.
„Godinama prolazimo kroz mukotrpno nadmudrivanje sa državom koja ne želi da poštuje zakone koja je sama donela, mnogi su bili izloženi direktnim fizičkim pretnjama, a ja sam lično dobio preko 100 prekršajnih prijava za uznemiravanje javnog reda i mira, od kojih većina tek treba da stigne na red na sudu”, opisuje Desko višegodišnje napore Saveza mesnih zajednica Stare planine da zaustave izgradnju mini-hidroelektrane u zaštićenim prirodnim područjima.
Nadležne opštinske i republičke inspekcije već su jednom stopirale radove u Rakiti i investitoru naložili uklanjanje 350 metara cevovoda postavljenog u okviru korita za velike vode – a što nije u skladu sa dozvolom Zavoda za zaštitu prirode.
Investitor se žalio Upravnom sudu i tvrdi da ima sve potrebne dozvole – a radovi su nastavljeni sve dok sud ne donese drugostepenu, konačnu presudu.
Stručnjaci Zavoda su u vodotokovima Rakitske reke pronašli zaštićene vrste – potočnu pastrmku i potočnog raka – zbog čega u 90 posto slučajeva Zavod ne daje pozitivno mišljenje za izdavanje dozvola za izgradnju MHE.
Osim toga, ovo područje je poznato po bujicama, eroziji i klizištima, a sečom drveća i kopanjem stvara se rizik po ljude i imovinu, objašnjava za BBC na srpskom aktivistkinja Nensila Radojković iz Pirota.
„Videla sam buldožer kako kopa po reci, dok se sa strane sve obrušava – brdo, put, sve nestaje, čitav taj krajolik u koji odlazim godinama”, priseća se prve poseete Rakiti Radojković za BBC na srpskom.
„Vratila sam se kući i naredne dve noći sam bukvalno sanjala cevi”.
Ona je objašnjava da bez obzira na to što su svi dokumenti o planiranoj izgradnji bili javno dostupni, meštani nisu bili svesni šta se sprema dok se u selu nije otvorilo gradilište, jer „nemaju internet i mnogi nisu elektronski pismeni da bi to propratili”.
„Mnogo me je zabolelo kada sam videla očajne ljude i jednostavno nisam mogla da trpim tu nepravdu”, dodaje.
Usledili su protesti i akcije suprotsavljanja investitoru, a događaji iz Rakite punile su medijske izveštaje scenama trilera: bomba, požar, tuča, policija i privatno obezbeđenje, a pojedinim aktivistima pretio je zatvor zbog novčanih kazni za remećenje javnog reda i mira koje nisu mogli da plate.
Meštani Rakite su neobaveštenost nadoknadili odlučnošću i emotivnim nastupima u odbrani reke.
U takvim istupima prednjačio je Desko, predsednik mesne zajednice, koji je kroz suze recitovao reci, telom sprečavao radove, a jednom prilikom pretio i skokom sa zida u reku ukoliko se radovi ne zaustave.
Njegova požrtvovanost doprla je do srca velikog broja ljudi kada se internetom raširila fotografija na kojoj na štakama, sa tada povređenom nogom, pokušava da pređe preko gradilišta i priđe reci kako bi upalio sveću na mestu gde je pre više od trideset godina pronađeno telo njegovog tada petogodišnjeg sina Gorana.
Aleksandar Jovanović Ćuta, jedan od glasnogovornika pokreta ocenjuje da je Rakita „simbol horora” koji je pogodio Staru planinu.
Dešavanja u Rakiti i do tada neviđen otpor lokalnog stanovništva prema izgradnji malih hidroelektrana, upoznali su širu javnost u Srbiji sa ekološkim problemima koje takvi projekti stvaraju.
Ipak, Rakita je samo jedna od tačaka na bojnom polju odbrane reka Stare planine
Sela Temska i Topli Do: Prkos i „borba za osnovno ljudsko dostojanstvo”
Mnoga deca iz pirotskog kraja naučila su da plivaju na kupalištu Krivi vir na Toplodolskoj reci u selu Temska, koju meštani od milja zovu Temštica.
Tu se u avgustu 2018. održala prva akcija pokreta – Molitva za Toplodolsku reku – kada su aktivisti upozorili da se u prvoj zoni stepena zaštite planira izgradnja 43 od preko 800 tada zacrtanih mini hidrocentrala, što je u suprotnosti sa Zakonom o zaštiti prirode.
Temska, na oko osam kilometara od Pirota, najveće je selo u Pirotskom okrugu i centar Stare planine, parka prirode i staništa stotinak zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta kao što su vidra, potočni rak i potočna pastrmka.
„Ja sam već tada, u Krivom viru, znao da smo mi naše reke već odbranili”, kaže Alekssandar Jovanović Ćuta.
On podseća da demografska slika na Staroj nije povoljna – malobrojno stanovništvo u selima je staro i mnogim mestima preti potpuno odumiranje.
„Kada su se investitori pojavili da otimaju vodu, desilo se ono na šta niko nije računao – probudio nagon za preživljavanjem”.
On dodaje je ova borba, „iako politička”, uspela da ostane van tokova dnevne politike jer „nije bitno ko je na vlasti, već se radi o opstanku, o tome da li će narod koliko god da ga malo ima, moći da nastavi život u svojim selima”.
Kao potvrdu navodi činjenicu da su meštani sela Topli Do, svi u šestoj deceniji života, na jesen 2019. odbranili reku tako što su mesecima čuvali stražu na ulazu, kako ne bi dozvolili prolazak bagera.
„Meštani Toplog Dola su uradili ogromnu stvar, ali ne možemo od njih da očekujemo da će ovu vrstu problema održavati u javnosti”, kaže Panić.
„Presudio je zajednički interes građana”
Trogodišnji apeli stručnjaka, upozorenja, protesti, blokade, ali i sukobi meštana sa investitorima dovele su do usvajanja novog prostornog plana grada Pirota kojim je izgradnja malih hidroelektrana na Staroj Planini zabranjena u narednih 15 godina.
Veče uoči prvog ekološkog protesta u Pirotu protiv izgradnje hidrocentrala u septembru 2018. godine održan je sastanak pokreta u maloj privatnoj učionici za nastavu engleskog jezika u Pirotu.
Desetak okupljenih pravilo je gužvu u skučenoj prostoriji. Žamor, žučna diskusija i ravnopravno sučeljavanje mišljenja ni na trenutak nisu navodili na sumnju u snažan duh zajedništva koji se osećao.
„Mislim da je presudilo što je to skup ljudi najrazličitijih karaktera, koji su došli sa iskrenom idejom da brane prirodu”, kaže za BBC na srpskom aktivista Aleksandar Panić, jedan od glasnogovornika pokreta.
Na društvenim mrežama danas ih prati više od 100.000 ljudi, a vremenom su se pridružili i aktivisti iz čitave Srbije.
Milica Marušić iz Beograda kaže da ju je pogodio sam naziv pokreta.
„Sećam se da sam pomislila, da li je moguće da je došlo dotle da moramo da branimo reke”, kaže ona za BBC.
Posao tek predstoji
Sociolog Srećko Mihailović objašnjava da je podrška koju protesti ljubitelja priroda dobijaju moguće dobiti „na stvarima, koje su od interesa za većinu i koje ljudi razumeju o čemu se radi”.
„Ono što je prošlo kroz medije o posledicama gradnje hidrocentrala bilo je veoma upečatljivo i dostupno ljudima kao objašnjenje za protest”, objašnjava on.
Aktiviti ističu da je pokret dobio „ogroman vetar u leđa” kada je iza njega stala stručna javnost.
„Prvi su to uradili dekan Šumarskog fakulteta Ratko Ristić i profesor Biološkog fakulteta Predrag Simonović, a zatim se priključilo petnaestak profesora i akademika, koji su otvoreno rekli šta misle o gradnji MHE, što je značajno doprinelo našoj borbi”, kaže Jovanović.
Stručnjaci su upozoravali da takvi projekti zemlji donose više štete nego koristi – osim što ugrožavaju rečni svet, remete podzemne vode i oslabljuju izvore, one i „potpuno uništavaju okolini”, kako je na jednom od protesta rekao profesor Ristić.
Panić ističe najveći broj članova pokreta trenutno su ljudi od 40 do 70 godina i „potrebno mu je podmlađivanje kako bi opstao u budućnosti”.
On dodaje da pokret planira osnivanje nastavno-naučnog centra na Staroj planini, koji bi privukao studente i mlade istraživače.
„Svaka pobeda mi je mnogo značila”, priseća se Milica Marušić.
„Kada su na javnoj raspravi za reku Jermu uvažene naše primedbe, znači mi izmena Prostornog plana Pirota, mnogo mi znači odbrana Toplog Dola. Svaka ta pobeda, svaka reka koja je zaštićena.
„U takvim stvarima, čovek ne mora da se trudi da pronađe smisao – on apsolutno postoji”.
