Prošlo je gotovo tri godine prošlo od izbora Dragana Sikimića na čelu Agencije za sprečavanje (tada borbu protiv) korupcije. On je na tu funkciju izabran iako je ranije bio član Srpske napredne stranke. Ustanovljeno je da bio donator SNS, kandidat za odbornika te partije na izborima u Zemunu 2016, kao i da je na predsedničkim izborima 2017. godine bio član Radnog tela RIK za opštinu Zemun na predlog naprednjaka.
Ove navode ni on ni SNS do danas nisu demantovali, a Zakon za sprečavanje korupcije inače zabranjuje da na čelo Agencije dođe neko ko član političke stranke.
Prethodnih godina ništa od onog što je Agencija uradila nije opravdalo izbor Sikimića da dođe na mesto direktora tog “nezvisnog” tela.
Pa ipak, on je pre nekoliko dana izabran za predsednika Mreže institucija za sprečavanje korupcije za 2021. godinu. Reč je o međunarodnom telu koje ima 29 članica iz celog sveta, a Srbija mu je pristupila na poziv Nacionalne antikorupcijske agencije italije.
Izbor na čelnu funkciju Mreže čudi, budući da su rezultati Agencije poslednjih godina poražavajući. Čak i najočigledniji slučajevi sukoba interesa okončavani su navodima tog tela da je sve u skladu sa zakonom ili da sumnje o sukobu interesa ili kršenju zakon na koje je ukazivano ne stoje.
Na neke od slučajeva ukazivala je i organizacija Transparentnost Srbija, a kako navodi Zlatko Minić, istraživač te organizacije, njihov utisak je da je Agencija često postupala na neodgovarajući način.
“Imali smo utisak da su u nekim slučajevima radili tako da dobiju ciljani rezultat, a rezultat je nula. U velikom broju slučajeva se nismo slagali sa njihovim zaključcima”, kaže Minić za Nova.rs.
Sumnjivi slučajevi Stefanovića, Drobnjaka, Kisić…
Veliku pažnju javnosti izazvala je ocena Agencije u slučaju mogućeg sukoba interesa ministra policije Nebojše Stefanovića, zbog povezanosti njegovog oca Branka Stefanovića sa firmom GIM, koja je bila posrednik u trgovini oružjem. Postupak je pokrenut jer je Ministarstvo unutrašnjih poslova dalo saglasnost za izvoz oružja firmi GIM.
Iako su mediji objavili više dokumenata iz kojih se videlo da je Branko Stefanović bio pravni savetnik GIM-a, Agencija je zaključila da on ni na koji način nije bio angažovan u tom preduzeću, te da stoga Nebojša Stefanović nije u sukobu interesa, odnosno da “ne može da utiče na nepristrasno i nezavisno vršenje ministarske funkcije”.
Podsećamo, mediji su objavili dokumente na kojima se vidi da je Branko Stefanović bio predstavnik GIM-a kada je delagacija te fabrike trebalo da poseti Krušik, kao i da je u svojstvu pravnog savetnika GIM-a 2018. putovao u Saudijsku Arabiju.
Očigledno kršenje zakona videlo se i u slučaju Zorana Drobnjaka, direktora JP Putevi Srbije, koji je nakon što su meštani sela Kukulovce obelodanili da neće izaći na izbore zbog neispunjenih obećanja, već sutardan otišao u to mesto i obećao izgradnju puta.
On je naveo da će u kratkom roku ulice biti asfaltirane, a dolazak radnih mašina najavio već za taj dan.
Međutim, odmah nakon iznetog obećanja, na snimku sa tog skupa jasno se čuje kako Drobnjak nakon toga traži od meštana da “sad izađu na glasanje”.
Zbog svega toga, organizacija Transparentnost Srbije zatražila je od Agencije za borbu protiv korupcije da se izjasni, ali je ona u ovom slučaju utvrdila da nema kršenja zakona.
Nije poznato da je Agencija odlučivala o sukobu interesa, nakon što je obelodanjeno da su kompanije bliske Bojanu Kisiću, suprugu ministarke pravde Nele Kuburović i bratu tadašnje zamenice direktora Instituta za javno zdravlje “Milan Jovanović Batut”, a sada ministarkeDarije Kisić Tepavčević, sklopile ugovore vredne skoro 27 miliona evra sa javnim preduzećima i ministarstvima.
Istraživanje BIRN-a pokazalo je da su od 2013. godine do danas firme NITES grupe, a čiji je jedan od direktora Bojan Kisić, samo u Srbiji potpisale 27 ugovora, same ili u konzorcijumu sa drugim firmama.
Samo u aprilu 2020, NITES je sklopio tri ugovora sa Ministarstvom zdravlja, ukupne vrednosti 3,2 miliona evra.
