Pojam korupcije na visokom nivou, kako ga definiše globalna organizacija Transparentnost Internešenel ne postoji ili nije prepoznat u domaćem zakonodavstvu, a to je posebno važno jer počinioci takvih dela nisu bilo koja lica, već oni koji zauzimaju najvažnije i “osetljive” funkcije u državi, uključujuči i poslanike Narodne skupštine ili predsednika Srbije, koje građani biraju neposredno, rekao je Robert Sepi iz Transparentnosti Srbija.
On je naveo da se pojam korupcije na visokom novou „kolokvijalno“ koristi u neobaveznim razgovorima dok se ni u zakonima, niti među funkcionerima ne pominje.
„Opasnost koju sa sobom nosi korupcija na visokom nivou je ogromna – oni koji u njoj učestvuju mogu da utiču na usvajanje i sprovođenje zakona, i imaju koristi od nekažnjavanja za to delo“, poručio je Sepi.
Transparentnost Srbija je predstavila rezulatate istraživanja „Korupcija na visokom nivou i zakoni krojeni po meri privatnih interesa u Srbiji“.
Na osnovu istraživanja, TS iznela preporuku i da „sistem u kojem se utvrđuje odgovornost sudija i tužilaca za kršenje profesionalnih i etičkih standarda bude transparentniji“.
„Ustavnost Zakona o ispitivanju porekla imovine i posebnom porezu trebalo bi da bude proverena pre nego što zakon počne da se primenjuje, kako bi se izbegli mogućni odštetni zahtevi ako se neustavnost utvrdi tek tokom primene“, preporučili su iz Transparentnosti.
Kada primena bude počela, jedinica Poreske uprave bi svojim planom trebalo da prioritetno obuhvati lica koja su na osnovu svojih ovlašćenja mogla biti u prilici da učestvuju u slučajevima korupcije na visokom nivou, navodi se među preporukama.
Dodaje se i da bi trebalo unaprediti statistike policije, javnih tužilaštava i sudova, kako bi se obezbedile detaljnije informacije o raznim tipovima korupcije, oblastima gde dolazi do korupcije i počiniocima ovih krivičnih dela.
Među preprorukama za zakonodavni postupak se ističe da svi ekonomski ugovori koje zaključi vlada budu objavljeni, a da se Ustavom predvidi da je objavljivanje ugovora „uslov za njegovo stupanje na snagu“.
„Vlada bi trebalo da objavi sve ekonomske ugovore koji su već zaključeni, bez odlaganja“, ukazali su iz TS.
Dodaje se da bi trebalo uspostaviti obavezu sprovođenja javnih rasprava za sve predloge zakona, bez obzira na to ko ih predlaže a da bi nesprovođenje obavezne javne rasprave trebalo da bude „prepoznato kao osnov za osporavanje ustavnosti usvojenog zakona“.
„Agencija za sprečavanje korupcije bi trebalo da bude ovlašćena za davanje mišljenja o rizicima od korupcije u svim zakonima i podzakonskim aktima, a ne samo u vezi sa nacrtima zakona koji se odnose na oblasti izričito pomenute u Akcionom planu za poglavlje 23. Predlagač akta bi trebalo da obrazloži na koji način je postupio po preporukama Agencije“, navodi TS u preporukama.
Statistički podaci o slučajevima korupcije za 2020.
Državna sekretarka u ministarstvu pravde Bojana Šćepanović pročitala je statističke podatke o procesuiranju slučajeva korupcije.
„Tokom 2020. godine, Posebnim odeljenjima za suzbijanje korupcije podnete su krivične prijave protiv 4.254 lica, naredbe o sprovođenju strage protiv 341 osumnjičenog, a optužni akti protiv 758 osumnjičenih“, navela je Šćepanović.
Dodala je da je tokom prošle godine doneto 540 prvostepenih osuđujućih presuda, kao i 38 prvostepenih oslobađajućih presuda, a sporazum o priznanju krivice zaključen je sa 369 lica.
Šćepanović je istakla i nekoliko slučajeva, kako je rekla, visoke korupcije na kojima su radili organi Srbije.
„Tužilaštvo za organizovni kriminal pokrenulo je u februaru istragu protiv sudije Prekršajnog suda u Kraljevu zbog primanja mita, a tokom 2020. godine ovo tužilaštvo je podiglo optužnice protiv državnog sekretara u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, pomoćnika ministra poljoprivrede, v.d generalnog direktora državnog preduzeća Infrastruktura Železnice Srbije, a doneta je i pravosnažna osuđujuća presuda protiv bivšeg generalnog direktora Puteva Srbije“, navela je Šćepanović neke od primera.
Na onlajn konferenciji učestovao je i šef Misije Saveta Evrope u Srbiji Tobijas Flesenkemper, koji je podsetio na izveštaj organizacije država za borbu protiv korupcije GREKO iz novembra prošle godine, u kome se navodi da Srbija nije sprovela 11 od 13 preporuka te organizacije, i da je u izveštaju to ocenjeno kao „globalno neprihvatljivo“.
Flesenkemper je pozvao Srbiju da ratifikuje Konvenciju o pristupu zvaničnim dokumentima, koju je naša zemlja potpisala još 2009. godine.
Predstavnik Delegacije EU u Srbiji Dirk Lorenc istakao je da će EU nastaviti da podržava Srbiju u aktivnostima u vezi sa poglavljima 23. i 24. koja se odnose na vladavinu prava, i da je u te svrhe izdvojeno 18 milona evra u narednom periodu.
„Vladavina prava je od suštinskog značaja za nastavak evrointegracija“, poručio je Lorenc.
