Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR) Crna Gora Srbija smatraju nedopustivim postupanje granične policije Srbije prema poslanicima Skupštine Crne Gore i traže da ta nezakonita praksa odmah bude zaustavljena.
Poslanici Skupštine Crne Gore već duže vreme prolaze kroz različite vrste maltretiranja na graničnim prelazima sa Srbijom, koja se ponavljaju već mnogo puta do sada, zaključno sa poslanicom Dragicom Sekulić, protiv koje je podnesena i besmislena krivična prijava zbog šest tableta bromazepama, navodi se u saopštenju Inicijative mladih.
Dragica Sekulić, poslanica opozicione Demokratske partije socijalista (DPS), čiji je čelnik predsednik Crne Gore Milo Đukanović, saopštila je da je privedena u utorak, 7. septembra, uveče na graničnom prelazu Špiljani i da je protiv nje podneta krivična prijava jer je srpska policija u njenom prtljagu pronašla šest tableta bromazepama.
Sekulićeva je na Tviteru napisala da je na granici ciljano zadržana i kontrolisana.
“Juče sam iznenada otputovala za Srbiju na sahranu svojoj babi, spremna da ću na granici biti i zadržana i pretresena. Ipak, razlog zbog kojeg sam se uputila mi je bio mnogo važniji. Na granici sam ciljano zadržana i kontrolisana iako sam graničnog policajca uredno informisala o razlogu putovanja. Prilikom detaljnog pretresa policajac je pažljivo pretresao i neseser sa lekovima i u istom pronašao tablu u kojoj je bilo šest (6) tableta bromazepama od tri miligrama”, napisala je ona.
Dodala je i da su kod njenog supruga pronašli dve table sa 24 tablete.
“Sve ukupno nas dvoje smo imali manje od jedne kutije tableta. Naknadnim uvidom u propise saznali smo da je dozvoljeno uneti jednu kutiju, po osobi, bez medicinske dokumentacije. To ‘otkriće’ je bio razlog zbog kojeg smo moj nevenčani suprug i ja dodatno zadržani na graničnom prelazu dva sata, a zatim u pratnji policije sprovedeni u policijsku stanicu Tutin gde smo još tri sata davali pisanu izjavu i informacije vezano za psiho-aktivne supstance koje posedujemo”, navela je poslanica DPS-a.
Ona je na Tviteru podelila potvrde o privremeno oduzetim predmetima.
Na osnovu argumentacije o razlozima za zadržavanje poslanika, ističe se u saopštenju Inicijative mladih za ljudska prava Crne Gore i Srbije, potpuno je jasno da iza svega stoji namera da se poslanici maltretiraju i ponižavaju zbog svojih političkih stavova i delovanja u Skupštini Crne Gore.
Vulin: Tražiću da se poslanicima koji su glasali za rezoluciji o Srebrenici zabrani ulaz u Srbiju
U saopštenju Inicijative mladih podseća se da je ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin samo dan nakon usvajanja Rezolucije o zabrani negiranja genocida u Srebrenici u crnogorskom parlamentu 17. juna javno pozvao na zabranu ulaska u Srbiju poslanicima i poslanicama koji su za rezoluciju glasali, i jasno je da su ovo posledice te poruke.
“Predsednik Vučić nije čovek koji zabranjuje, ali tražiću od njega da se onima koji su glasali za rezoluciju zabrani ulaz u Srbiju. Neka svoje porodice dobro raspoređene po Beogradu, viđaju u Crnoj Gori”, poručio je Vulin u saopštenju.
Prema njegovim rečima, oni koji su u crnogorskom parlamentu glasali za rezoluciju o Srebrenici “ispisali su se iz Srba”.
Kako podsećaju Inicijativa mladih iz Crne Gore i Srbije, ceo demokratski svet prihvata i poštuje presude međunarodnih sudova – Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju i Međunarodnog suda pravde – da je u julu 1995. u Srebrenici počinjen genocid nad bošnjačkim stanovništvom.
Crnogorski parlament je rezolucijom koja je usvojena dvotrećinskom većinom iskazao posvećenost evropskim vrednostima i podržao regionalni proces suočavanja sa teškom ratnom prošlošću. Vlada Srbije se vrlo licemerno sveti zbog toga samo crnogorskim parlamentarcima.
Nakon ovoliko slučajeva zadržavanja, pretresa, pa sada i podnošenja prijava protiv crnogorskih poslanika, vlade Crne Gore i Srbije moraju odmah bez odlaganja da reaguju i pronađu način da zaustave ovu praksu granične policije Srbije u odnosu prema crnogorskim poslanicima, kojima se narušavaju njihova osnovna ljudska prava i odnosi između dve prijateljske države koje imaju duboke kulturne, istorijske i svake druge odnose među svojim narodima, navode u saopštenju Inicijativa mladih za ljudska prava u Crnoj Gori i Srbiji.
