Već nekoliko nedelja ponovo se diže prašina oko još uvek najveće društvene mreže na svetu. Niz članaka u „Vol strit džornalu“ otkrio je brojne neregularnosti u kompaniji Fejsbuk.
Stroga pravila objavljivanja koja važe za vlasnike 5,8 miliona takozvanih VIP korisničkih računa, primenjuju se samo u ograničenoj meri. Recimo, fudbalska zvezda Nejmar objavio je golišave fotografije žene koja ga je optužila za silovanje. Moderatori nisu smeli da izbrišu njegovu objavu – to je usledilo tek nakon naredbe s višeg nivoa. U međuvremenu je njegovu objavu videlo oko 56 miliona korisnika.
Ali ono što je podiglo najviše prašine bio je članak koji se bavio štetnim uticajem Instagrama na mentalno zdravlje adolescenata. U jednoj internoj studiji Fejsbuk je došao do zaključka da je kod mnogih tinejdžera – naročito kod devojaka – Instagram povećao nezadovoljstvo sopstvenim telom. A to pak dovodi do poremećaja u ishrani i do depresije. Ta saznanja Fejsbukov menadžment je, kako je navedeno, namerno zadržao daleko od očiju javnosti.
Fejsbuk je postupio isto kao i u slučaju drugih optužbi: kompanija ih je odbacila, ali je istovremeno stavila na led sopstvene planove o pokretanju verzije Instagrama namenjene deci od deset do dvanaest godina.
Od vikenda je postalo jasno ko stoji iza tih otkrića: Frensis Hogen, naučnica koja se bavi upravljanjem bazama podataka, a koja je od 2019. do 2021. godine radila za Fejsbuk. Ona je tokom nastupa na jednoj američkoj televiziji iznela žestoke optužbe protiv svog bivšeg poslodavca.
Njena ključna poruka glasi: Fejsbuk je u sukobu interesa „između onoga što je dobro za javnost i onoga što je dobro za Fejsbuk“. Koncern se „više puta odlučio za optimizaciju sopstvenih interesa“. Hogen je svoje navode potkrepila internim dokumentima, a njen zaključak glasi: „Ova verzija Fejsbuka razdire naše društvo i izaziva nasilje u svetu“.
Hogenova je nakon toga i svedočila pred američkim Kongresom. Pre toga je podnela i zvaničan zahtev za zaštitu zbog iznošenja poslovnih tajni kompanije, kako bi se zaštitila od tužbe svog bivšeg poslodavca.
Koliko je hrabar njen korak svedoče i paralele s drugim zviždačima: Edvard Snouden, koji je svetskoj javnosti omogućio duboko uznemirujući uvid u razmere globalne prakse nadzora tajnih službi i time izazvao aferu NSA, godinama živi u egzilu u Rusiji. Porodica koja ga je 2013. krila od američkih vlasti, pre nekoliko dana dobila je azil u Kanadi.
Od pre nekoliko dana takođe je poznato i da je američka administracija predvođena predsednikom Donaldom Trampom razmišljala o ubistvu osnivača platforme Vikiliks, Džulijana Asanža. On se već više od dve godine nalazi u britanskom zatvoru i preti mu izručenje SAD.
Ne pokazuju samo priče tih ljudi da zviždači nikako nisu egomanski izdajnici ili crne ovce. Otkriće takozvanih „Pandorinih papira“ bez njih ne bi bilo moguće. Ako su – a čini se da jesu – navodi Hogenove potkrepljeni činjenicama, ona bi neminovno trebalo da bude zaštićena. To je i u našem najesencijalnijem interesu.
