Vršilac dužnosti direktora je postala česta funkcija u Republici Srpskoj, pokazalo je istraživanje organizacije Restart Srpska. Od jula 2018. godine do danas osam javnih preduzeća u Republici Srpskoj nema zvanično izabranog direktora. Vršioca dužnosti direktora umjesto legalno izabranog direktora imaju i neke agencije i fondovi iako po zakonu te institucije ne mogu da imaju vršioca dužnosti duže od devet mjeseci.
Agencije i fondovi se donekle pridržavaju pravila ali u javnim preduzećima v.d. direktori “traju i po nekoliko godina, rekli su u organizaciji Restart.
“U 13 preduzeća su imali redovno izabranog direktora, 11 javnih preduzeća je u stečaju što je jako zanimljivo, za 6 preduzeća nismo uspjeli pronaći nikakve podatke jer ih nema ni na berzi a nemaju ni svoju veb stranicu. Osam preduzeća sve vrijeme za period koji smo analizirali imaju v.d. direktorima. To znači od jula 2018. godine do danas“, rekao je Velizar Antić iz organizacije Restart.
Među tim preduzećima su Željeznice Republike Srpske, Aerodromi Republike Srpske, Putevi RS, Elektroprivreda Republike Srpske, RITE Ugljevik, RITE Gacko.
“Za Elektroprivredu RS je zanimljivo da tu nije samo direktor u v.d. statusu već i kompletna uprava”, kaže Antić.
Analiza je pokazala da FZO RS ima v.d. direktora od 2016. godine a čak i novinska agencija SRNA od 26.11.2020. godine . U Restartu napominju da im iz ove medijske kuće nisu odgovorili na pitanja koja su im slali.
“Danas institut v.d. služi praktično za uslovljavanje tih direktora za koruptivne poslove, najčešće se u praksi dešava da služi kao jedan instrument ucjene jer Vlada u svakom trenutku može smijeniti bilo kog vršioca dužnosti direktora bez nekog dodatnog obrazloženja što kad se direktor imenuje u redovnoj proceduri nije tako lako moguće“, rekao je Stefan Blagić iz “Restarta”.
