Korupcija i privredni kriminal prisutni su u svakoj sferi života, a predstavljaju jedan od najdominantnijih faktora koji ugrožavaju razvoj i ekonomsku stabilnost u zemlji. Podaci istraživanja Ministarstva pokazuju da su štete više stotina miliona maraka, a pad procenta korupcije se ne nazire.
“Prema podacima policijskih agencija u periodu 2018. – 2020. u Bosni i Hercegovini registrovano je ukupno 2.386 krivičnih djela sa elementima korupcije. Tokom 2020. godine registrovano je ukupno 926 krivičnih djela, što predstavlja povećanje za 23,1 odsto u odnosu na 2019. godinu kada su registrovana 752 ovakva krivična djela. Ukupan porast broja krivičnih djela sa elementima korupcije u periodu 2018-2020. bio je izrazito visok i iznosio je 30,7 odsto ili 218 krivičnih djela”, stoji u objašnjenju Ministarstva.
Ekonomski stručnjaci ističu da je korupcija prisutna na svim nivoima vlasti podjednako u oba entiteta, od najviših do najnižih organa pa sve do građana. Za borbu protiv korupcije potrebni su zakoni ali i primjena istih od samog vrha vlasti, navode ekonomisti.
„Znamo da su sve javne nabavke namještene, da se tenderi namiještaju, da se dogovaraju određeni iznosi koji su daleko iznad, da bi se jedan dio mogao dati nekome kome to treba da bi se mogao dobiti taj posao. I zaista građani polako ali sigurno, čak i oni privrednici koji ne podržavaju ni korupciju ni kriminal, polako se uvlače u jedan takav proces, jer ako vidite da bez podmićivanja nekog lica ne možete dobiti nikakav posao, ne možete ostvariti ništa, onda se na kraju jedan po jedan i privrednici odlučuju na takav proces”, kaže ekonomista prof. dr Mirjana Orašanin.
Ekonomisti ističu da je neophodno da imamo sudstvo i tužilaštvo koje ne podliježe korupciji. Međutim naše institucije ili ne rade svoj posao ili su spore, a većini slučajeva služe kao političko oruđe odmazde prema neistomišljenicima, kažu iz “Transparensi Internešnala BiH”. Tako su se nedavnim aferama bavili mediji, a ne institucije.
„Kod nas u našem društvu se nažalost ne rade slučajevi visoke korupcije. Imali smo čak i snimak i priznanje gdje jedna od nosilaca najviše pravosudne funkcije, a to je priznala dakle da se visoka korupcija ne radi, a upravo bi ona trebalo da suzbijanje visoke korupcije da se pruži poruka kažnjivosti ka svim eventualnim počiniocima”, kaže Damjan Ožegović iz “Transparenci Internešnela BiH”.
Šta radi i kome služi Ministarstvo bezbjednosti, kao i Ministarstvo unutrašnjih poslova, ako ne kažnjavaju kriminalne radnje, upitao je šef Kluba poslanika SDS-a u Narodnoj skupštini Republike Srpske Miladin Stanić. On tvrdi da se u javnom sektoru godišnje pronevjere stotine miliona maraka.
„Šta robe u BiH ulazi bez ikakvog carinskog inventiranja. Šta je to drugo nego krimiinal, to više nije korupcija, to je čist kriminal jedan kroz jedan. Oni koji treba da kontrolišu regularnost poslovanja, oni neregularno rade. Kome trebaju dva terminala na ulazu u Republiku Srpsku na Rači, kome? Dva terminala, od kojih se privatni plaća 300.000 maraka mjesečno”, upitao je Stanić.
Kada su u pitanju sektori koji su najpodložniji korupciji procjene su da će i u narednom periodu najviše korupcije biti u onim oblastima administracije sa kojima građani imaju najviše kontakta i preko kojih ostvaruju svoje najvažnije potrebe kao što su zdravstvo, obrazovanje, policija, sudski sistem, socijalna pitanja.
