Kako nam je ispričao sagovornik iz Banjaluke, čije je ime poznato redakciji Moje Hercegovine, jedan od radnika ove agencije tražio je od njega 200 maraka da mu brzo završi promjenu sjedišta firme, kako se to ne bi oteglo ili možda čak i vratilo iz suda. On kaže da je dva puta zvao APIF da se raspita o proceduri promjene sjedišta privrednog subjekta, ali da su mu svaki put strahovito zakomplikovali korake u preseljenju, a sve to da bi ga zbunili i natjerali da im plati dodatnu uslugu “da mu oni to završe”.
“U fazi sam mijenjanja sjedišta firme i želim da to završim što prije jer imam mnogo obaveza koje jedva stižem. Zvao sam APIF da se raspitam šta trebam da uradim. Muškarac koji se javio objašnjavao mi je proceduru brzo i nisam ga gotovo ništa razumio. Tražio sam da ponovi, a onda mi je rekao: ‘To je tebi prekomplikovano, a ja to radim privatno poslije posla. Možda je najlakše da ti to ja završim’. Iznenadio sam se i malo naljutio, pa sam tražio da ponovi, polako. Držao sam olovku da zapišem ali ni tada nisam uspio da pohvatam. Obično, kada vam neko kaže da nije razumio, vi usporite, ne ubrzavate. Postalo mi je sve jasno pa sam pitao koliko košta da on to meni riješi. Rekao je da košta 200 maraka. Nudio se on meni i da mi zakaže i termin kod notara, očigledno ima i s nekim od njih dogovor”, kaže naš sagovornik.
“Sređuju posao” po kafanama
On priča da mu je radnik APIF-a rekao da bi trebalo još i da plati 170 maraka takse, plus notar i 35 maraka neke druge takse.
“On je to objašnjavao sa tolikom dozom nervoze insistirajući da moramo ovo, da moramo ono, da moramo zakazati termin kod notara. Njegovo objašnjavanje je bilo toliko konfuzno da sam ja razmišljao da mi trebaju dani da to promijenim. Kada sam se pojavio na šalteru sa svim papirima, muškarac koji je radio tada bio je onako malo drčan prema meni i počeo je da mi govori kako ja to nisam dobro uradio, da treba još nešto. Dobio sam utisak kao da selim firmu u drugu državu a ne u drugu ulicu”, kaže on.
Naš sagovornik dodaje da mu se učinilo mnogo novca za takse za prostu promjenu adrese, zbog čega je pozvao kolegu koji je tamo radio i dobro poznaje procedure te ga pitao kako da promijeni adresu firme. Priča da mu je on napisao korake koji su bili vrlo jednostavni, ni blizu onoga što mu je rekao radnik APIF-a preko telefona.
“Trebalo je da popunim prijavu za registraciju poslovnog subjekta, uplatim 35 maraka za naknadu i izmijenim osnivački akt, te da ovjerim potpis kod notara, što košta desetak maraka. Izmjena osnivačkog akta se napiše u Wordu kao izjava da mijenjate adresu. I to je to. Suštinski, ovo je bilo vrlo jednostavno, a kolega mi je u četiri rečenice objasnio šta da uradim i bio sam gotov za sat vremena. Zaista je jednostavna procedura”, priča on.
Dodaje da privrednici već odavno znaju za ovu praksu i da je mnogi plate, jer ako odbiju, dešava im se da se procedura neobično produži i zapetlja.
“Na šalteru sam se pozvao na poznanika i rekao da ćemo raditi tako kako je on rekao. Radnik je odmah promijenio priču, ali je sve vrijeme komentarisao da nije siguran da će moja prijava uopšte proći, ali, eto, on će je predati, pa kako bude. Da se nisam konsultovao sa kolegom, ko zna šta bi mi radili i koliko puta bi me vraćali i odbijali dok ne platim uslugu. Moguće je i da bih uzaludno platio i onih 170 maraka. Kasnije, kada sam razgovarao sa kolegama, ispričali su mi sa više strana da se oni zapravo sastaju u kafiću iza stare zgrade Vlade i da tamo ‘operišu’ i završavaju te privatne poslove. Rade po principu da zakomplikuju proceduru te mjere, da se onaj ko mora da je sprovede osjeti toliko izgubljen, da odluči da će platiti 200 maraka, samo da ne bi gubio vrijeme i živce ili pravi greške”, kaže naš sagovornik.
Prijaviti korupciju
Navodi da ga strašno nervira to što non-stop mora da “podmazuje” nekoga da bi se završile osnovne stvari.
“Stvarno sam se iznervirao jer je ove sitne korupcije na svakom ćošku u našem društvu. Nabraja mi takse i komplikuje, a onda možemo mi sve da sredimo ako hoćeš da se sve brzo završi, ali hajde poslije posla. Ljudima kada gori pod nogama i imaju previše obaveza u jednom danu, oni to iskorištavaju da bi zaradili pa makar i tako sitno. Ovaj APIF bi trebalo da je agencija poštar koja preuzme papire od mene i proslijedi dalje, a ne da se petlja u procese i dozvoljava sebi da iskorištava situaciju kako bi na nekoj sitnoj korupciji zaradili. To im se može zato što narod sebi dozvoljava da ih takvi prevare i izmuzu im pare za procedure za koje ni ne znaju da su jednostavne”, kaže on i dodaje da još nije odlučio da li će da prijavi radnike, zbog čega nije želio ni da im imena objavljujemo javno.
Kaže da mu potencijalna tužba donosi nove obaveze na postojeće koje su preobimne, ali da ipak jednom treba da im se stane u kraj.
U APIF-u su na upit našeg portal rekli da do sada nisu imali prijave građana, odnosno privrednika na rad zaposlenih, ali da će svi, ukoliko se to desi, biti sankcionisani ako se njihova odgovornost utvrdi. Direktor Goran Bobar kaže da nema nikakvih informacija i da ne može da komentariše pitanje da li mu je poznato da za usluge nezakonito naplaćuju 200 maraka.
“Agencija obavlja javna ovlaštenja, poštuje najviše standarde u pružanju usluga i primjenjuje nultu toleranciju na eventualne povrede radnih obaveza od strane radnika. Shodno tome, pozivam sva lica koja imaju dokaze za ove navode da ih iznesu i dostave, kako bismo mogli preduzeti blagovremenu i neophodnu reakciju i sprovesti odgovarajući postupak”, kaže Bobar.
Izrazito korumpirano društvo
Damjan Ožegović, viši istraživač i saradnik za pravne poslove u Transparency International BiH kaže da sva istraživanja pokazuju kako je BiH na dnu liste evropskih zemalja u smislu suzbijanja korupcije.
“BiH je prošle godine nažalost bila treća najlošije rangirana država u Evropi prema globalnom indeksu percepcije korupcije. Iza su ostale samo Ukrajina i Rusija, a vidimo u kakvom su stanju te države. Građani naše društvo percipiraju kao izrazito korumpirano, a u trendu je nepovjerenje u institucije. Od 2012. godine bilježi se konstantan pad na ljestvici indeksa percepcije korupcije društva i od tada nismo napredovali ni za jedan stepenik. To je možda i najbolji pokazatelj kako građani vide naše društvo I državu, ali i kako funkcionišu njene institucije”, kaže Ožegović za Moju Hercegovinu.
Najveći problem u BiH je, kaže on, što se korupcija ne kažnjava, posebno ona na visokom nivou, a to šalje jasnu poruku javnosti da oni koji čine najteža krivična ne podliježu odgovornosti, pa kada je tako, onda neće biti ni oni koji učine nešto manjeg obima i težine.
“Upravo zbog toga, građani percipiraju da je najkorumpiranija javna uprava, odnosno onaj dio administracije koji prvi pruža usluge direktno građanima, zatim pravosuđe i zdravstvo. Naši građani ne dobijaju adekvatnu zdravstvenu njegu, porodilje nemaju odgovarajuće uslove, u kovidu smo bili u vrhu po smrtnosti i BiH je, nažalost, i u tim statistikama dominirala. Sve to govori da kod nas ne postoji zaštita građana, a one usluge koje bi trebalo da dobiju po službenoj dužnosti, neće dobiti uopšte ili barem ne onoliko kvalitetno koliko bi trebalo, osim ako se službenicima da određeni mito”, kaže on.
Pred našim sudovima se najviše i procesuiraju upravo takva podmićivanja, obično za iznose od 50 do 200 maraka, a koji se daju ljekarima i policajcima, nižerangiranim službenicima, profesorima I slično. Ožegović kaže da čak ni tužilaštva ne procesuiraju ta najniža djela. Broj optužnica opada iz godine u godinu i zanemariv je broj presuda.
