Odmah nakon što su građani Kreševa i Bugojna održali press konferenciju ispred Vlade Srednjobosanskog kantona, na kojoj su direktno od Ministarstva privrede SBK zatražili raskid koncesionih ugovora za kamenolom Rastovice i Krčevine u Kreševu, te, za planirani kamenolom u Poriču, Bugojno, reagovalo je Ministarstvo privrede SBK. Naime, Ministarstvo na čelu sa ministrom Nisvetom Hrnjićem je izdalo saopštenje za javnost u kojem su dali odgovore na postavljene zahtjeve građana koji tvrde da koncesioni ugovori nisu u skladu sa zakonom i interesima građana.
U saopštenju je navedeno da s obzirom na to da koncesionar (investitor) za kamenolom u Kreševu nije izvršio (preuzete) ugovorene obaveze iz Zakona o koncesijama, uslovi za raskid ugovora o koncesiji su ispunjeni, te je Ministarstvo privrede predložilo Vladi SBK donošenje odluke o raskidu Ugovora. No, Vlada SBK, zaključkom od 13.01.2022. godine, nije donijela odluku o davanju saglasnosti za raskid predmetnog Ugovora, nego je zadužila Ministarstvo privrede da pripremi izvještaj o stanju koncesija.
Ministarstvo privrede je, kreiravši taj izvještaju, ponovo zatražilo od Vlade SBK saglasnost za raskid Ugovora o koncesiji za Rastovice i Krčevine. U međuvremenu, Vlada SBK je zaključkom od 27.01.2022. godine obavezala sve koncesionare, koji nisu dobili dozvole za eksploataciju i istraživanje predmeta koncesije, da iste osiguraju u roku od 60 dana. Također, obavezala je inspekciju da pojača kontrolu ekoloških dozvola i da u slučaju nepridržavanja ekoloških dozvola zatraži raskid ugovora. Nakon što je protekao rok iz gore navedenog zaključka, Ministarstvo privrede je ponovo, zbog nepostojanja dozvola i kršenja odredaba Uovora o koncesiji, zatražilo saglasnost Vlade SBK za raskid predmetnog ugovora sa koncesionarom (BFS d.o.o.). Ali Vlada SBK, zaključkom od 06.10.2022., nije prihvatila Izvještaj o koncesijama, iz nadležnosti Ministarstva privrede, i nije dala saglasnost za raskid ugovora o koncesiji za lokalitet Rastovice i Krčevine sa koncesionarom BFS d.o.o.
Dakle, prema ovome Ministarstvo privrede SBK je 2 puta tražilo od Vlade SBK saglasnost za raskid koncesionog ugovora za kamenolom u Kreševu, ali je Vlada SBK oba puta to odbila a razlozi još uvijek nisu poznati, iako smo pokušali dobiti izjavu šefa kabineta ureda premijera Vlade SBK.
Ispostavlja se da je, osim njegovim djelovanjem neposredno ugroženih građana, i Ministarstvo privrede za raskid koncesionog ugovora za kamenolom u Kreševu. Ono, naime, u svom saopštenju navodi da Privredno društvo „BFS“ d.o.o., nakon potpisivanja Ugovora o koncesiji za kamenolom u Kreševu, nije pribavilo odobrenje za istraživanje i eksploataciju od Ministarstva privrede Srednjobosanskog kantona, iako je obaveza pribavljanja navedenog odobrenja propisana Zakonom o rudarstvu. Redovnim i vanrednim inspekcijskim nadzorom rudarsko-geološke inspekcije Ministarstva privrede utvrđeno je da je privredno društvo „BFS“ d.o.o. Sarajevo, na lokalitetu „Rastovice“ izvodilo rudarske radove na eksploataciji kamena u suprotnosti sa Zakonom o rudarstvu, te prekršilo preuzete obaveze Ugovora o koncesiji.
Podsjećamo, građani Kreševa, okupljeni oko Kreševskog građanskog pokreta, za su na posljednjoj press konferenciji podsjetili da Ministarstvo privrede SBK ima potraživanje od ove firme za koncesiju u iznosu preko 177.000 KM te da je u pitanju kamenolom koji je Federalni vodni inspektor zbog neposjedovanja vodne suglasnosti, zapečatio što će trajati sve do pribavljanja vodne dozvole Agencije za vodno područje rijeke Save Sarajevo.
No izgleda da svi ovi razlozi nisu bili dovoljni da se raskine koncesioni ugovor za kamenolom u Kreševu.
U slučaju kamenoloma u Kreševu, Ministarstvo privrede SBK je odmah objasnilo proceduru i prebacilo odgovornost na Vladu SBK. Međutim za planirani kamenolom u Bugojnu, Ministarstvo privrede SBK, i dalje, tvrdi da je, shodno Zakonu o koncesijama, provelo proceduru dodjele koncesije putem javnog poziva, te na osnovu Odluke Vlade Srednjobosanskog kantona o dodjeli koncesije, kojom se zadužuje Ministarstva privrede da postupi po istoj, zaključilo ugovor o koncesiji sa koncesionarom za kamenolom u Bugojnu.
S druge strane, građani Bugojna, okupljeni u neformalnu grupu Poriče Bugojno, su istakli da su u proceduri dodjele koncesije uočeni brojni propusti i nepoštovanje procedure, te, da je sve provedeno bez ikakve saglasnosti građana, od odluke OV Bugojno o davanju prethodne saglasnosti društvu „Kvatro“ d.o.o. Bugojno za istraživanje i eksploataciju tehničkog građevinskog kamena dolomita na lokalitetu „Bukovački potok“ koja je provedena na osnovu direktnog zahtjeva investitora a ne resornog kantonalnog ministarstva, bez prateće dokumentacije i bez javne rasprave sa građanima MZ Poriče, pa sve do potpisivanja ugovora o koncesiji.
Dakle, Ministarstvo privrede je, kroz ovo promtno saoštenje, pokušalo samo sebe da amnestira od odgovornosti u ovom slučaju. Međutim, u pitanju je institucija koja je potpisala te koncesione ugovore i ima odgovornost za svaki izdati koncesioni ugovor. A ima i obavezu, u najmanju ruku moralnu, da reaguje na sve apele i zabrinutosti građana, te, preispita postupak potpisivanja koncesionih ugovora za koju postoje sumnje u validnost.
U konačnici, građani i dalje čekaju od nadležnih u ovom kantonu da riješe problem kamenoloma u Kreševu i Bugojnu. Odnosno, da otklone opasnost koju oni predstavljaju po zajednicu. A odgovornost – politička, moralna, krivična – naravno, nije nebitna, ali nek se utvrđuje kasnije.
