Komentarišući optužbe za klevetu zbog pisanja ili objavljivanja na društvenim mrežama, advokat iz Banjaluke Aleksandar Jokić kaže da jedina razlika u odnosu na redovne predmete jeste što se treba dokazati vlasništvo, odnosno kontrola (virtuelnog/digitalnog) profila.
“To znači dodatne dokaze u slučaju negiranja pasivne legitimacije tuženog. Imajući u vidu da je za postojanje klevete neophodno da se iznosi ili pronosi nešto neistinito i da se tako trećim licima jasno ukazuje na identitet lica o kome se iznose navodi, to nema prepreka da se kleveta izvrši i na društvenim mrežama. Ovo je naročito moguće ako se objave pišu javno i ne ograničava krug korisnika koji mogu da ih vide”, kaže Jokić za Mondo.
Za konkretan slučaj smatra da je u pitanju “prenošenje” da su vjerovatno male šanse da bi sud to usvojio.
Drugi pravnici koje smo konsultovali ističu da se mora dokazati uzročno-posljedična veza između pisanja i objava, sa nastalom štetom ( u ovom slučaju finansijska šteta na berzi) i da je to prilično teško, te da ovakve slučajeve više vide kao “pritisak na kritičare”, ali da oni (kritičari) u svakom slučaju moraju da vode računa o onome što objavljuju, posebno ako se radi o činjenicama.
Lykos: Štetu će neko morati da plati
Prethodno je odbornicima Skupštine opštine Jezero sa iste adrese stigla opomena jer su glasali za zaključak kojim traže od Vlade RS da ukine rješenja za geološka istraživanja na teritoriji opštine.
U kompaniji “Lykos” su povodom opomena odbornicima za Mondo rekli da ih ti što su članovi kolektivnog organa odlučivanja (Skupštine), ne abolira za pojedinačno izgovoreni navod, štetnu radnju, klevetu, ili bilo kakav vid lične odgovornosti.
“To se ne odnosi na odgovornost odbornika za njihov izbor u pogledu glasanja, to je njihovo pravo i obaveza. Ali je njihovo pravo i obaveza, takođe, da kao javne ličnosti i izabrane osobe vode računa o izgovorenom, pa tako ako se npr. za naše privredno društvo kaže da nezakonito radi, a za navedeno nema ni jedan dokaz, ako se našem društvu osporava već dodijeljeno pravo bez valjanog zakonskog razloga, te ako je zbog toga izvjesno nastupanje štetnih posljedica po privredno društvo, odbornici moraju znati da će privredno društvo radi zaštite svojih prava pokrenuti sudski postupak, pred domaćim ili inostranim sudovima radi naknade štete. Tu štetu će u konačnici neko morati da plati i smatrali smo da je dobro da odbornicima bude poznata navedena činjenica”, stoji u odgovoru koji smo dobili.
Navode i da su Ministarstvu energetike i rudarstva skrenuli pažnju na mogućnost nastanka štete, izazvane ograničenjem ranije već dodijeljinih prava ovoj kompaniji, bez valjanog razloga. Iz Ministarstva još nismo dobili odgovore na pitanja i komentar povodom ove teme i tvrdnji aktera.
Resorni ministar Petar Đokić ranije je prokomentarisao da ministarstvo ništa “ne može raditi mimo zakona i rizikovati sudske sporove“.
