Više od 2.000 žena iz Švajcarske tužilo je državu, jer je, kako tvrde, politika vlade o klimatskim promenama ugrozila njihovo pravo na život i zdravlje.
Ovaj slučaj je prvi put u kome će Evropski sud za ljudska prava (ECHR) odlučivati o uticaju klimatskih promena na ljudska prava.
Usledio je posle šest godina neuspešnih bitaka pred švajcarskim sudovima.
Temperature u Švajcarskoj rastu brže od globalnog proseka, a toplotni talasi su sve češći.
Švajcarkinje, koje sebe nazivaju Klubom klimatskih seniorki i stare su u proseku 73 godine, kažu da klimatske promene ugrožavaju njihova ljudska prava, pravo na zdravlje, pa čak i na život.
Sudu će kao dokazni materijal priložiti njihovu medicinsku dokumentaciju.
Oni žele da Evropski sud za ljudska prava naloži Švajcarskoj da više radi na smanjenju emisije gasova staklene bašte.
„Zbog klimatskih promena imamo više toplotnih talasa i starije žene više pate. One umiru češće tokom ovih toplotnih talasa nego što bi inače.
„Neki ljudi kažu, zašto se žalite, ionako ćete umreti. Ali mi ne želimo da umremo samo zato što naša švajcarska vlada nije uspela da smisli pristojnu klimatsku politiku”, rekla je jedna od aktivistkinja Elizabet Stern za BBC.
Evropska opservatorija za klimu i zdravlje kaže da će povećanje prosečne temperature, kakvo se očekuje, verovatno imati „ozbiljan uticaj na javno zdravlje” širom Evrope, posebno među starijim ljudima.
U poslednjih 20 godina, smrtnost od toplote kod ljudi starijih od 65 godina u Evropi porasla je za više od 30 odsto.
Švajcarska vlada ne poriče da klimatske promene mogu da utiču na zdravlje, ali kaže da se ne mogu posebno vezati za zdravlje starijih žena.
Ako žene uspeju u ovoj nameri, slučaj bi mogao da bude presedan za svaku od 46 država članica Evropskog suda.
Svetske temperature rastu zbog ljudskih aktivnosti, a klimatske promene sada ugrožavaju svaki aspekt ljudskog života.
Porast temperature mora da se uspori ako želimo da izbegnemo najgore posledice klimatskih promena, smatraju klimatski naučnici.
Kažu da globalno zagrevanje treba da se zadrži na 1,5 stepen Celzijusa do 2100.
Prema upozorenjima klimatskog tela Ujedinjenih nacija, ako se globalni porast temperature ne zadrži na nivou od 1,5 stepen, Evropa bi mogla biti ugrožena poplavama, usled ekstremnih padavina.
Ekstremne temperature takođe mogu povećati rizik od šumskih požara – kao što se videlo u Evropi prošlog leta.
U poređenju sa prosekom, Francuska i Nemačka zabeležile su oko sedam puta više spaljene zemlje između januara i sredine jula 2022.
