“Ako neko na ministarskoj poziciji ne prepoznaje probleme sa kojima se žene suočavaju u porodilištima, šta možemo da očekujemo od ostalih političara”.
Tako Beograđanka Ivana za RSE komentariše izjavu ministarke za brigu o porodici i demografiju Milice Đurđević Stamenkovski da su priče o akušerskom nasilju i lošim uslovima u porodilištima “deo globalne agende protiv rađanja u Srbiji”.
“Prilično sam razočarana i mislim da je to apsolutno jedna nefer izjava koja dolazi od žene koje se vrlo identifikuje sa ulogom majke, a koja možda nije imala takva iskustva”, kaže Ivana.
Ova Beograđanka, čiji je pun identitet poznat redakciji RSE, kaže da se tokom porođaja u glavnom gradu suočila sa nizom neprijatnosti – od prekasnog dobijanja epidurala, do grubog ponašanja.
Kako prepričava, kada je rekla da se plaši da će lekari povrediti dete ili nju, od doktorke je dobila odgovor: “Nemam vremena da ćaskam sa tobom, ugušiće ti se dete”.
Navodi da se osećala vrlo neprijatno, a pre svega uplašeno.
“Bukvalno mi je lekarka legla na stomak, što znam da rade, ali pokušala je da sama izgura dete. Sve zajedno bilo je dosta s jedne strane haotično, s druge strane meni vrlo stresno”, ispričala je Ivana.
‘Ministarka mora biti razrešena’
Ministarka za brigu o porodici i demografiju Milica Đurđević Stamenkovski tvrdi da se dvadeset godina u Srbiji “vodi kampanja protiv rađanja dece i da je to deo globalne agende”.
“I zato se potencira i akušersko nasilje, i loše stanje u porodilištima, i loša hrana i zato se na tome uporno insistira”, izjavila je.
Ovakva izjava ministarke za Jelenu Ćirić Nikolić, urednicu roditeljskog portala Bebac, predstavlja razlog za smenu.
“Ovom izjavom diskvalifikovala se za bilo kakvu ozbiljnu raspravu o poboljšanju prava žena i poboljšanju stanja u porodilištima u Srbiji”, navela je Ćirić Nikolić.
Urednica portala Bebac je navela da bi ministarka za brigu o porodici i demografiju trebalo da bude podrška borcima i borkinjama za ženska i ljudska prava, ali da je ona “prokockala tu šansu” ovom izjavom.
Biljana Janjić iz udruženja građanki FemPlatz ocenila je za RSE da to što je ministarka izjavila predstavlja stav Vlade Srbije.
“Ona sada ovo više ne govori u svojoj predizbornoj kampanji. Ovo je sada izjava ministarke, znači da ona nama prenosi kompletan stav Vlade prema rešavanju problema akušerskog nasilja. To je zabrinjavajuće”, ocenjuje Janjić.
Prema njenoj oceni ovakva izjava zahteva, u najmanju ruku, da se Vlada Srbije javno izvini ženama.
Milica Đurđević Stamenkovski ušla je u Vladu Srbiju sa pozicije predsednice desničarske stranke Zavetnici, iako ova partija nije prešla cenzus na parlamentarnim izborima.
Zavetnici su formirani 2012. godine, nakon što je deo članstva napustio ultranacionalističku Srpsku radikalnu stranku, čiji je predsednik u to vreme bio Vojislav Šešelj, osuđen za ratne zločine pred Haškim tribunalom.
Slučajevi koji su uzdrmali javnost
Jedan od poslednjih slučajeva u Srbiji za koji postoji sumnja da je reč o akušerskom nasilju, desio se u Zdravstvenom centru u Vranju 17. aprila, kada je 37. godišnja žena preminula tokom porođaja.
Više javno tužilaštvo u tom gradu kasnije je saopštilo da je uzrok smrti porodilje ruptura materice i da se može raditi o nesavesnom pružanju lekarske pomoći, a načelnik Službe za ginekologiju i akušerstvo u toj zdravstvenoj ustanovi je smenjen.
U januaru su u Beogradu održani protesti pod nazivom “Porodilište, a ne klanica”, nakon što je Marica Mihajlović iz Sremske Mitrovice objavila da je tokom porođaja doživela akušersko nasilje, nakon kojeg je njena beba preminula.
Potom je lekar M.M. uhapšen, zbog sumnje da je izvršio krivično delo “teško dela protiv zdravlja ljudi”.
Podstaknute tim slučajem, veliki broj žena je svoja negativna iskustva iz porodilišta širom Srbije podelio na društvenim mrežama.
Lekar je nakon šest meseci pušten iz pritvora, jer tužilaštvo nije podiglo optužnicu.
“Nisu postojali zakonski razlozi za dalje zadržavanje osumnjičenog u pritvoru, jer je isteklo šest meseci od pritvaranja. Prema zakonu, ako se do isteka roka od šest meseci ne podigne optužnica, okrivljeni će se pustiti na slobodu”, rekli su u Višem sudu u Sremskoj Mitrovici.
Iz Višeg javnog tužilaštva u ovom gradu do objavljivanja teksta nisu odgovorili na upit RSE o daljim potezima u ovom slučaju.
Jelena Riznić iz Ženske solidarnosti kaže da je nepodizanje optužnice protiv M.M. “paradigmatski primer odgovora na pitanje zašto žene ne prijavljuju nasilje na porođaju”.
Kako kaže, ovaj slučaj je imao potencijal da napravi presedan u shvatanju ozbiljnosti problema nasilja na porođaju.
Tadašnja ministarka zdravlja Danica Grujičić pozvala je žene koje su se suočile sa akušerskim nasiljem da ga prijave i poručila da će ministarstvo raditi na dodatnoj edukaciji lekara, kao i da će na svaki način zaštititi majke i trudnice.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se tada sa Maricom Mihajlović i zahvalio joj se na hrabrosti. Zaposlene u porodilištima je pozvao da u svakom trenutku “budu stoprocentno posvećeni majkama i deci”.
Jelena Ćirić Nikolić, urednica portala Bebac, rekla je da ne bi volela da je stavljena tačka na slučaj u Sremskoj Mitrovici.
“Signali koje mi dobijamo su jako loši, da je pravda vrlo spora. Ali verujem da će tužilaštvo raditi svoj posao kako bismo što pre dobili pravdu za porodicu koja je izgubila bebu i ohrabrili sve majke koje eventualno budu doživljavale neprijatnosti ili čak akušersko nasilje da to prijave”, navela je.
Tretman žena nije u skladu sa propisima, kažu istraživanja
Da postupanje prema ženama u porodilištima u Srbiji “nije u skladu sa domaćim, niti sa međunarodnim propisima i standardima”, zaključak je izveštaja “Tretman žena u ginekološko-akušerskim ustanovama”, objavljenog u avgustu 2022. godine.
Tri pravnice, Marina Mijatović, Jelena Stanković i Ivana Soković Krsmanović, u tom dokumentu su analizirale oko dve stotine svedočanstava trudnica i porodilja.
Pobrojano je 16 vrsta nasilja tokom različitih medicinskih tretmana.
“Pacijentkinje se tokom porođaja vežu kaiševima u slučaju da se žale na bolan porođaj, a nakon porođaja bivaju izložene ušivanju bez anestezije. Medicinski tretmani se primenjuju tako da se pacijentkinje izlažu dodatnoj patnji i bolu”, opisuje se u izveštaju.
Nabrajaju se i oblici verbalnog nasilja – od psovki, preko ponižavanja, vređanja i vikanja.
Posebno se naglašava nehuman tretman u slučajevima pobačaja.
Slično navodi i izveštaj nevladinog Centra za mame iz 2015. godine, baziran na anketi u kojoj je učestvovalo više od 2.500 žena.
“Porodilišta su postala mesta gde trudnice dolaze sa strepnjom i porađaju se u neprijatnoj atmosferi… Osećanja i zdravlje žene, kako fizičko, tako i psihičko, u potpunosti se zanemaruju”, zaključuje se u njihovom izveštaju.
Ukazuju da više od polovine ispitanica nije imalo porođaj kakav su želele, niti su imale kontrolu tokom porođaja, iako su medicinski radnici po zakonu obavezni da ih upute u sve zahvate.
Zbog negativnog iskustva na porođaju, kako piše u izveštaju, više od deset posto žena odlučuje da ne rađa više dece, a traume su mnogim porodiljama ostavile posledice po mentalno zdravlje i odnos sa partnerom.
Biljana Janjić iz udruženja građanki FemPlatz ističe da godinama nedostaju jasni institucionalni odgovori na problem akušerskog nasilja.
“Jasno je svima da je ovo veliki društveni problem koji zahteva dugoročna rešenja, ali mi ni iz jedne izjave ne čitamo da postoji neki plan. Sve što vidimo jesu napadi, izvrtanje činjenica i prosto jedna ozbiljna na manipulacija”, kaže Janjić.
Ministarka na meti kritika danima
Jelena Riznić iz udruženja Ženska solidarnost kaže da je ministarka Milica Đurđević Stamenkovski izjavu o tome da su tvrdnje o akušerkom nasilju deo globalne agende protiv rađanja u Srbiji dala nakon kritika zbog donacije ventilatora Klinici za ginekologiju i akušerstvo u Beogradu.
“Kada je javnost odreagovala, ministarka je svoju ljutnju transformisala u širenje svoje ‘agende’ u kojoj su žene krive za nizak prirodni priraštaj, samo je gotovo nadrealno reći da su za to krive – žene koje su majke. Nadrealno, bezobrazno i glupo”, kaže Riznić.
…
