Na desetine divljih deponija gori širom Severne Makedonije i zagađuje vazduh toksičnim kancerogenim materijama, dok država skoro dve decenije ne uspeva da izgradi planirane moderne centre za upravljanje otpadom, mada je novac Evropske unije i kredit Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) odobren za neke od projekata.
Od Skoplja do Strumice, ovih dana su gorele deponije na nekoliko lokacija: Kičevo, Stari Dojran, Ohrid, Štip, Veles, Delčevo, Negotino i Struga.
Dim s divlje deponije Vardarište svakodnevno truje građane Skoplja koji mole za pomoć, ali institucije ne rešavaju problem.
“Ne samo u letnjem periodu, strašnije je kada se deponija zapali noću zimi, kada je dim teško uočljiv. Onda miriše na zapaljene gume ili plastiku ispod prozora. Mirišemo ga satima. Ne želimo ni da pomislimo koliko je štetno udisati taj vazduh”, rekao je meštanin skopskog naselja Novo Lisiče.
Deponija Vardarište posebno utiče na građane naselja Madžari, Novo Lisiče i Aerodrom, koji se stalno guše od otrovnih gasova izgorele gume, plastike i drugog otpada.
Pored vazduha, te deponije predstavljaju rizik za zemljište i vodu, a šire i zaraze. Naučna istraživanja su pokazala da je okolina Vardarišta zagađena teškim metalima, navodi se u istraživanju koje je objavio Grad Skoplje 2014. godine.
Na Starom Dojranu požar koji je proteklih dana izbio s deponije zahvatio je i tri kuće. Požar su gasili lokalno stanovništvo, vatrogasci iz Dojrana, Valandova, Đevđelije i Strumice i helikopter.
Direktor Centra za krizni menadžment Stojanče Angelov rekao je da je požar najverovatnije podmetnut.
Dojran nije bio jedina lokacija u Severnoj Makedoniji koja umesto da bude privlačna za turiste, miriše na zapaljeni otpad. Glavne turističke destinacije Ohrid i Struga već godinama pate od sličnog problema.
U Ohridu su pre nekoliko dana čuvari komunalne službe u rejonu Bukova, gde se nalazi i regionalna deponija, primetili osobu koja namerno pali deponiju, ali kažu da je muškarac pobegao.
Iako postoje sumnje, stručnjaci kažu da se deponije na visokim temperaturama pale od gasova koje emituju, ali i staklenog otpada.
U Kičevu je danima gorela deponija, a policija je saopštila da su trojica Kičevaca zatražila lekarsku pomoć posle udisanja dima sa zapaljene deponije.
Građanska organizacija O2 inicijativa kritikuje da se decenijama “rešenje ovog problema ne pomera”, navodeći da građani trpe dugoročne posledice toksičnog i kancerogenog vazduha.
“Samo centralna i lokalne vlasti zajedno mogu da reše ove probleme zatvaranjem svih divljih deponija i uspostavljanjem modernih centara za upravljanje otpadom. Hoćemo li dočekati dan kada će ove slike biti prošlost”, navodi O2 inicijativa.
Državni inspektorat za životnu sredinu (DIŽS) takođe dobija pozive o zapaljenim deponijama, iako su za te deponije nadležne lokalne vlasti, rekao je za RSE direktor inspekcije Sreten Stojkovski.
“Tamo gde nema ovlašćenih inspektora za životnu sredinu, mi delujemo, idemo i sprovodimo inspekcije. Tamo gde lokalna vlast ima ovlašćene inspektore, oni treba da sankcionišu javno-komunalna preduzeća, jer upravljaju nestandardnim deponijama, s obzirom na to da saveti opština donose odluku da se otpad privremeno ostavi na određenoj lokaciji”, kaže Stojovski.
Stojovski kaže da se deponije ponekad pale od samog otpada, ali kaže da se u mnogim slučajevima namerno pale, jer mnoge od ovih deponija nisu ograđene i nemaju službe obezbeđenja.
“Kavadarci su dobar primer gde postoji nestandardna deponija, ali je ograđena, imaju osvetljenje i čuvarsku službu 24 sata. Ovde se deponija neće zapaliti”, kaže Stojkovski, koji dodaje da se mnoge opštine ne pripreme na vreme za gašenje požara na deponijama.
Zašto se ne grade moderni centri?
Procene u najnovijem Nacionalnom planu upravljanja otpadom su da u Severnoj Makedoniji postoji više od 2.000 divljih deponija.
Međutim, i pored ovih brojki, izgradnja pet planiranih regionalnih modernih centara još nije počela, uprkos tome što je odobren grant Evropske unije i kredit Evropske banke za obnovu i razvoj.
Glavni problem je što lokalne vlasti u opštinama u kojima su planirane deponije ne dozvoljavaju centralnoj vlasti da započne izgradnju, ali postoji i nepoverenje lokalnog stanovništva koje strahuje da će se u njihovim opštinama deponovati velike količine otpada.
Blaže Josifovski iz građanske organizacije Go grin kaže da proces kasni i da država treba da uloži da bi ga prevazišla i stekla poverenje lokalnog stanovništva.
“Pre svega postoje proceduralne prepreke i tu se institucije suočavaju sa sporošću tih procesa, a s druge strane je lokalno stanovništvo. Građani jednostavno ne veruju da će te deponije biti po standardima, da neće negativno uticati na životnu sredinu i njihovo zdravlje. Zaista treba pokazati građanima da će sve biti urađeno po standardima i da će i oni imati korist od postojanja tih regionalnih deponija”, kaže Josifovski.
Planiranje davno počelo
Planovi modernog upravljanja otpadom pokrenuti su 2006. godine kada je donet Zakon o upravljanju otpadom.
Tada su postavljeni standardi kako treba da izgleda legalno izgrađen centar za otpad, odnosno deponija.
U 2010. godini pripremljen je okvir za izgradnju pet regionalnih modernih centara za otpad, a 2012. godine je počela izrada prvih dokumenata i planova.
Prema planiranim dokumentima, regionalna deponija bi trebalo da bude napravljena u Rusinu za Pološki region, Drisli za Skopski region, Novacima za Jugozapadni i Pelagonijski region, Dobrešincima za Jugoistočni i Vardarski region i Svetom Nikoli za Istočni i Severoistočni region.
Opasnost da EU obustavi finansiranje
Uprkos tome, nijedna regionalna deponija još nije pokrenuta. U Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja za RSE je odgovoreno da će radovi početi za godinu i po dana.
“Obnova regionalnih sistema upravljanja komunalnim otpadom je dugotrajan proces koji zahteva, pre svega, dobro planiranje, zatim obezbeđivanje sredstava pa izgradnju. Planirani regionalni sistemi podrazumevaju nabavku vozila i kanti za sakupljanje otpada i izgradnju transfer stanica. Planirano je da građevinski radovi počnu u poslednjem kvartalu 2025. godine”, navodi se u odgovoru Ministarstva.
U Ministarstvu kažu da je u toku priprema tenderske dokumentacije, posle čega će uslediti objavljivanje, evaluacija i potpisivanje ugovora o izgradnji.
Za deponije u Istočnom i Severoistočnom regionu odobren je grant od 40 miliona evra iz IPA fondova EU, a za deponije u Jugozapadnom i Pelagonijskom regionu, Jugoistočnom i Varadarskom region i Pološkom regionu kredit EBRD-a od 55 miliona evra.
Rok za projekat Sveti Nikola koji se finansira iz fondova EU je 2026. godina i ako se ne sprovede na vreme, sredstva EU će biti povučena. Delegacija EU je navela da će se to dogoditi jer važe rokovi za implementaciju i da je pored ekološke koristi od velike važnosti i blagovremena implementacija projekta u zadatim rokovima.
