Civilno društvo jeste najvažniji akter u procesu evropskog proširenja, a Bosna i Hercegovina je duže vrijeme u zastoju na tom putu. Ovo je jedna od glavnih poruka s okruglog stola “Ljudska prava u procesima evropskih integracija u kontekstu pregovora o ulasku BiH u Evropsku uniju“, koji je održan u Banjoj Luci.
Bojana Selaković, koordinator Nacionalnog konventa o EU u Srbiji, ocijenila je da iskustva zemalja članica potvrđuju da civilno društvo može proces evropskih integracija da ubrza i da značajno donese benefite za građane.
– Iskustvo je zaista pokazalo da sve zemlje koje su ulazile u EU to nisu mogle da urade bez aktivne uloge civilnog društva. To znamo i iz iskustva regiona, odnosno zemalja koje su odmakle u institucionalnom smislu – poručila je Selaković.
Komentarišući zastoj BiH na evropskom putu, ona je rekla da se može napraviti paralela sa Srbijom i regionom.
– Kada god postoji zastoj u evropskim integracijama, to je zato što ne postoji jasna politička volja i konsenzus svih aktera u društvu o perspektivi jedne države. Ovo je u BiH veoma izraženo, a zastoj je posljedica polarizacije. Zvanična državna agenda prema spoljnim akterima je deklarativno evropska, a u praksi se opovrgavaju te težnje – zaključila je Selakovićeva.
Alen Gudalo iz Inicijative za monitoring evrooskih integracija Sarajevo istakao je da smo svjedoci sužavanja prostora djelovanja civilnog društva u cijeloj BiH s naglaskom na trendove koji se dešavaju RS.
– Mi kao cjelokupno društvo moramo da reagujemo. U BiH se usvaja veliki broj zakona po ubrzanom procesu, kroz netransparentne procese pa nemamo uvid u dešavanja. Da bismo imali uvid, nama je potrebno civilno društvo koje ima sistem kontrole. Moramo kazati i Briselu da su ti procesi nedopustivi, a bez podrške Brisela ne možemo sami – naveo je Gudalo.
Po njegovom mišljenju, od raspisivanja lokalnih izbora proces evropskih integracija postao je sekundardna, a možda i tercijarna tema.
Ivan Novosel iz Kuće ljudskih prava iz Zagreba istakao je da je Hrvatska znatno lakše ušla u Evropsku uniju nego što će to da uradi BiH jednog dana.
– Nijedna država nema toliko kompleksno političko i pravno uređenje kao BiH što otežava sve. Nažalost, imate komšije koji se miješaju u vaša unutrašnja pitanja, prije svega Hrvatska i Srbija – ocijenio je Novosel.
On tvrdi da su razlike od ulaska Hrvatske u EU velike. Ulazak u EU je, kako je dodao, bio boljitak za društvo u cjelini, za građane, za poštivanje ljuduskih prava i vladavine prava.
– Postoje određeni mehanizmi jer možemo lakše gurati neke progresivne stvari. Ali, nismo zadovoljni brzinom napretka i progresa – naglasio je Novosel.
Na pitanje o percepciji korupcije građana, Novosel je rekao da je juče prisustvovao istraživanju o korupciji u pravosuđu na kojem su prezentovani nalazi po kojima Hrvati smatraju da su sudije korumpirane u više od 80 odsto slučajeva.
– Ipak, moramo biti zahvalni jer smo ulaskom u EU dobili kancelariju evropskog javnog tužilaštva pa se slučajevi korupcije počinju procesuirati i to funkcioniše efikasnije nego dok je radio samo USKOK – dodao je Novosel.
On smatra da je crna rupa u Hrvatskoj pitanje transparentnosti i zloupotrebe na lokalnom nivou.
