Raspravu o litijumu predsednica srbijanske asambleje je iskoristila da opoziciju optuži za izazivanje građanskog rata. U političkoj naratologiji Ane Brnabić građanski rat je poslednje sredstvo koje opoziciji stoji na raspolaganju kako bi se domogla vlasti, ukinula parlament, uhapsila Vučića i u Srbiji zavela diktaturu. Opozicija, kaže Brnabić, želi da uništi Srbiju, ali Srbija joj to neće dozvoliti.
Ostavimo, za sada, po strani pitanja koja je to i kakva je to Srbija koja neće dozvoliti da je unište i mogu li to učiniti oni koji su u opoziciji i koji, za razliku od onih na vlasti, ne raspolažu resursima potrebnim da se Srbija uništi i koji ne donose odluke i ne sklapaju aranžmane koji vode destrukciji Srbije.
Čemu, zapravo, služe ove optužbe? Šta je njihov cilj?
Cilj optužbi je da se opozicija politički kriminalizuje, moralno diskredituje i u javnosti predstavi kao neodgovoran, destruktivan i otpadnički akter protiv kojeg vlasti moraju upotrebiti sva sredstva, kako bi zaštitile postojeći poredak.
Pošto su građanski ratovi često veoma brutalni, optužbe o građanskom ratu sračunate su i na izazivanje straha, koji se veoma uspešno politički može kapitalizovati. Autoritarni i vladari koji teže diktaturi koriste strah da bi legitimizovali zahteve za upotrebom javnog mača.
Treba li javni mač da bude upotrebljen protiv Jove Bakića, koji je pre neki dan izjavio da ćemo juriti kriminalce po ulicama, kako bismo ih priveli pravdi? Odgovor je odrečan. Bakić ne izaziva građanski rat. Bakić, zapravo, ni ne govori o građanskom ratu, pa konzumentu srbijanskih medija nije jasno otkud on u ovoj negativnoj režimskoj imagologiji.
Prva vrlina društvenih institucija je, po rečima jednog filozofa, pravda. Kada institucije nisu u stanju da obezbede pravdu, ne treba se čuditi ako revoltirani građani uzmu pravdu u svoje ruke. Kada se to desi, tada nije reč o građanskom ratu, nego o pobuni protiv jednog nepravednog i duboko kriminalizovanog režima.
Predsednica Skupštine simplifikuje problem kada ga svodi na odnos vlasti i opozicije, koju uz to i demonizuje, pripisujući joj belicističke namere. Moderna država postoji zbog građana i dužna je da provodi njihovu suverenu volju. Ukoliko se toj volji usprotivi i donosi odluke koje građani, kao u slučaju litijuma, doživljavaju kao štetne i nepravedne, tada građani imaju pravo da se protiv takve vlasti pobune i pruže joj otpor. Taj se otpor može manifestovati na različite načine, u zavisnosti od sposobnosti vladara da izvrši reviziju svojih odluka.
