Suđenje bivšem predsedniku Francuske Nikolasu Sarkoziju (Nicolas Sarkozy), kojim je prvi put bivši šef te države izveden na sud zbog korupcije, prvo je u nizu koje će odrediti političko nasleđe umrljano pravnim problemima, ali i test francuskih istražitelja i sudija u borbi protiv korupcije, pišu svetski mediji.
Početak i prekid suđenja
Suđenje Sarkoziju za korupciju počelo je u ponedeljak, 23. novembra, čime je on prvi bivši francuski šef države na optuženičkoj klupi, ukazuje agencija Frans pres (Agence France-Presse) i ocenjuje da mu preti ponižavajući kraj karijere koja je umrljana pravnim problemima.
Sarkozi, koji je najavio da će se žestoko boriti protiv optužbi za mito, bio je prisutan na sudu u Parizu, ali nije dao izjavu novinarima, prenosi AFP.
Samo još jedan bivši francuski predsednik – Sarkozijev politički mentor Žak Širak (Jacques Chirac), suočio se suđenjem posle odlaska s funkcije, ali se zbog lošeg zdravlja nikada nije pojavio na sudu kada je osuđen za proneveru dok je bio gradonačelnik Pariza.
Tokom istrage o mitu Sarkozi je takođe postao prvi bivši predsednik koji je bio u policijskom pritvoru zbog ispitivanja, ukazuje AFP.
S optužbama za mito i trgovinu uticajem, Sarkozi bi mogao biti kažnjen s 10 godina zatvora i milion evra. Predsednik Francuske između 2007. i 2012. kaže da mu se sudstvo sveti zato što je pokušao da ograniči njegovu moć i zbog optužbi da su mnoge sudije previše blage prema delikventima.
Tužioci navode da je Sarkozi u razgovoru sa svojim advokatom Tijerijem Ercogom (Thierry Herzog) obećao sudiji Žilberu Aziberu (Gilbert Azibert) dobro plaćeni posao u Monaku u zamenu za insajderske informacije o zasebnoj istrazi o dobijanju nelegalnih sredstava za predsedničku kampanju 2007. Deo dokaza došao je prisluškivanjem razgovora Sarkozija i Ercoga u okviru treće istrage – da je dobijao nelegalna sredstava iz Libije, takođe za kampanju 2007.
Sudije su u ponedeljak prekinule pretres do 26. novembra radi procene zdravlja optuženog Azibera, čiji je advokat rekao da je njegov klijent u velikom riziku o zaraze korona virusom s obzirom na dugotrajne srčane probleme, prenosi Rojters (Reuters).
Pošto je Sakorzi na sudu potvrdio svoje ime i zanimanje kao bivši predsednik i advokat, sudije su, kako navodi Rojters, razmotrile zahtev Aziberovog advokata za suspenziju suđenja i naložile nezavisnu medicinsku procenu pre nego što odluče da li će suđenje nastaviti video konferencijom ili će biti odloženo dok ne završi pandemija.
Ercogu i Aziberu se takođe sudi za korupciju i trgovinu uticajem. Takođe im preti do 10 godina zatvora i velike novčane kazne.
Niz istraga
Bivšem francuskom predsedniku takođe će se suditi na proleće 2021. godine, zajedno sa još 13 osoba zbog optužbi za ilegalno finansiranje njegove predsedničke kampanje 2012. godine, ukazuje Asošiejtid pres (Associated Press).
Njegova konzervativna stranka i kompanija Bigmalion optuženi su da su koristili specijalan sistem faktura da bi prikrili nedozvoljeno prekomerno trošenje u kampanji. Sumnja se da su potrošili 42,8 miliona evra, gotovo dvostruko više od dozvoljenog, na izborima završenim pobedom socijalističkog kandidata Fransoa Olanda (Francois Hollande).
Navodi da je njegovu kampanju 2007. finansirao Gadafi, kako navodi AP, bacili su senku na Sarkozijev pokušaj da se vrati u politiku kandidaturom na predsedničkim izborima 2017. godine. On se povukao iz aktivne politike, pošto ga njegova konzervativna partija nije izabrala za svog kandidata.
Ranije ovog meseca, francusko-libanski biznismen Ziad Takiedine povukao je svoje prethodne izjave da je iz Libije u koferima doneo pet miliona evra Sarkoziju i njegovom bivšem šefu kabineta. Sarkozi je rekao da je istina “konačno otkrivena”, ali francuski tužioci tvrde da se libijski slučaj zasniva “na čvrstim ili potkrepljenim dokazima koji nisu ograničeni samo na izjavu jedne osobe”.
Slučaj kojim Sarkozi ulazi u istoriju je prva od nekoliko istraga protiv desničarskog političara koja je završila pred sudijama, piše Gardijan (The Guardian).
Francuski detektivi počeli su nadzor nad Sarkozijevim komunikacijama u septembru 2013. u okviru istrage o tvrdnjama da je od Gadafija dobio neprijavljenu i nelegalnu donaciju od 50 miliona evra za finansiranje predsedničke kampanje 2007.
Snimljeni razgovori su, međutim, uputili istražitelje u potpuno novom i neočekivanom pravcu, ističe Gardijan, dodajući da su otkrili da su bivši predsednik i advokat Ercog komunicirali mobilnim telefonima registrovanim pod lažnim imenima. Sarkozijev telefon bio je na ime Pol Bizmut (Paul Bizmuth).
Prisluškivani razgovoru su sugerisali da je Sarkozi preko Ercoga bio u kontaktu sa Aziberom, tadašnjim članom Kasacionog suda – najvišeg suda u Francuskoj – kako bi tražio poverljive informacije o odvojenoj istrazi da li je Sarkozi dobio donacije od naslednice Loreala (L'Oreal) Lilijan Betankur (Liliane Bettencourt).
Istražitelji su zaplenili Sarkozijeve dnevnike u okviru istrage Betankur koja je kasnije prekinuta. Bivši predsednik je navodno želeo da Aziber sazna šta planiraju da urade s njima i zauzvrat je navodno obećao da će pomoći da Aziber dobije sinekuru u Monaku.
Prisluškivani razgovori
Otkako je izgubio trku za drugi mandat 2012, Sarkozi je zaglibio u pravne nevolje. Nekoliko nedelja pošto je okončan njegov predsednički imunitet, policija je pretresla njegov privatni dom i kancelariju u Parizu istragom da li je od Betankur dobio nelegalni novac za kampanju uoči izbora 2007, ukazuje Blumberg (Bloomberg).
Sarkozi i Ercog su počeli da koriste druge telefone 2012. godine, ali su, prema navodima istrage, tek dve godine kasnije vlasti otkrili njihove tajne brojeve.
U razgovoru u februaru 2014. Ercog je rekao Sarkoziju da se očekuje da će se uskoro biti upražnjeno mesto na sudu u Monaku i da Aziber misli da će mu možda trebati “pomoć” da bi dobio taj posao. Sarkozi je rekao advokatu da će se pobrinuti za to i u narednom razgovoru kazao da je ugovorio sastanak s ministrom iz Monaka.
U sledećem razgovoru Sarkozi je ipak rekao da se premišlja da interveniše za nekoga koga ne poznaje dobro, navodi Blumberg, ali ističe da istražitelji veruju da je ta promena bila lažna, mada nikada nisu našli dokaze koji bi potkrepili njihove sumnje da je neko bivšem predsedniku dojavio da mu prisluškuju telefon.
Aziber nije dobio posao u Monaku i Sarkozi je izgubio žalbu na Kasacionom sudu da njegovi predsednički dnevnici budu izbrisani iz spisa u slučaju Betenkur. Ipak, ukazuje Blumberg, prema francuskom zakonu, samo nuđenje usluge službenom licu je nezakonito, bez obzira da li je obećanje ispunjeno.
“Siva eminencija”
Izlazak bivšeg francuskog predsednika na sud je retkost i pravni stručnjaci ocenjuje da je to ključni test francuskih istražitelja i sudija u borbi protiv korupcije, ukazuje Fajnenšl tams (The Financial Times).
S druge strane, kako navodi britanski list, suđenje koje je počelo u ponedeljak je prvo u nizu slučajeva koji će odrediti političko nasleđe bivšeg francuskog predsednika.
Poslednjih nekoliko godina, Sarkozi ima istaknutu ulogu u biznisu, pošto je savetnik nekih od vodećih francuskih kompanija, ali i dalje ima uticaj u politici kao “siva eminencija” desnog centra, dok su mnogi od njegovih saradnika tokom predsedničkog mandata na pozicijama u regionalnim vladama ili administraciji predsednika Emanuela Makrona (Emmanuel Macron).
Neki od njegovih političkih saveznika gajili su nadu da bi Sarkozi jednog dana mogao da se vrati u politiku s obzirom na njegovu popularnost među konzervativnijim glasačima, dok se njegova stranka Republikanci muči da se ujedini oko kandidata koji će izazvati Makrona na predsedničkim izborima 2022. godine.
Sam Sarkozi je u intervjuu za francusku televiziju BFM prošle nedelje isključio takav povratak u politiku. “Okrenuo sam stranicu i srećan sam ovako. Sada se borim za istinu i pravdu.”
