Više projekata koji uključuju ekonomske aktivnosti Kine na Zapadnom Balkanu sporno je sa aspekta evropskih integracija država u kojima se projekti sprovode, otvaraju pitanje korupcije, digitalne bezbednosti, ekonomske održivosti i održivosti duga ili uticaja na životnu sredinu, navedeno je u izveštaju “Upozorenja: analiza kineskih projekata na Zapadnom Balkanu” nevladine organizacije “Centar za strateške i međunarodne studije” u SAD-u.
Usporavanje evropskih integracija
U izveštaju iz marta 2021. navodi se da Okvir za investicije Zapadnog Balkana (WBIF) Evropske unije (EU) olakšava investiranje i izgradnju kapaciteta u državama Zapadnog Balkana u skladu evropskim standardima i protokolima o pristupanju EU.
“Projekti koji ne spadaju u ovaj okvir ili krše ove standarde rizikuju da ometaju napredak ka pristupanju EU, slabe vladavinu prava i podrivaju poverenje u institucije”, piše u izveštaju.
Kao primer projekta koji uključuje “korozivni kapital”, odnosno ulaganje koje pojačava politički uticaj stranih aktera usporavajući EU integracije, u izveštaju je navedeno kinesko finansiranje autoputa Kičevo-Ohrid i Miladinovci-Štip u Severnoj Makedoniji.
Vlasti u Srbiji takođe, prema navodima iz izveštaja, pozdravljaju kinesku inicijativu koja predstavlja alternativu evropskoj praksi i standardima.
“Ova politika takođe privlači više kineskih investicija i ekonomskih aktivnosti koje Srbiju udaljavaju od Zapada”, ističe “Centar za strateške i međunarodne studije” dodajući da građani Zapadnog Balkana članstvo u Evropskoj uniji i dalje vide kao izvor ekonomskog prosperiteta, sa izuzetkom Srbije.
Ekonomska (ne)održivost
“Megaprojekti koji osiromašuju poreske obveznike neodrživim dugom mogu ugroziti makroekonomsku stabilnost zemlje u slučaju nepredviđenih ekonomskih šokova, kao što pokazuje slučaj crnogorskog autoputa Bar-Boljare”, navodi se u izveštaju.
Makroekonomski indikatori mogu, kako se ističe, pružiti sliku o tome koje su zemlje najosetljivije na destabilizujuće uticaje dugovanja i koje imaju veći kapacitet da podmire projektni dug.
“Ovo se posebno odnosi na sklonost Kine da finansira vrlo vidljive megaprojekte čije su cene visoke, na primer, crnogorski projekat autoputa za povezivanje Srbije sa lukom Bar”, spomenuto je u izveštaju.
U izveštaju se navodi da bi odnos duga i bruto društvenog proizvoda država trebalo da bude ispod 60 odsto, što su ograničenja koja se nameću Paktom o stabilnosti i rastu Evropske unije. U izveštaju je navedeno da Albanija i Crna Gora imaju veći odnos duga prema BDP-u, Albanija 80 odsto, Crna Gora 90 odsto.
Dugovanja Crne Gore prema Kini 2019. godine, kako se navodi u izveštaju, iznosi 22% ukupnog spoljnog duga.
Sumnja na korupciju i netransparentnost
“Izgradnja deonice Koridora 11 u Srbiji – projekat koji je direktno dodeljen kineskoj kompaniji bez javnog tendera i koji je kasnije pretrpeo optužbe za korupciju i prekoračenje troškova – samo je jedan primer”, piše u izveštaju.
Sektori koji se odnose na infrastrukturu, poput građevinarstva, transporta i energetike, najviše su sklona korupciji, kako je navedeno.
U izveštaju se ukazuje da studije ekonomske i finansijske izvodljivosti ukazuju na to da li projekti imaju ekonomsko opravdanje.
“Ne samo da je od vitalnog značaja da se takve studije sprovode i učine javno dostupnim, već nalazi takođe moraju biti objektivni i verodostojni”, piše u izveštaju.
“Zvanična studija izvodljivosti za termoelektranu Gacko 2 u Republici Srpskoj u Bosni i Hercegovini, ugovorena sa China Machinery Engineering Corporation 2017. godine, procenjuje da će elektrana generisati godišnji profit od 23 miliona evra (28 miliona dolara). Ali, nezavisna analiza otkrila je da je studija koristila nerealne cene uglja i energije i nije uspela da uzme u obzir troškove ugljen-dioksida. Kada se tačnije uračunaju ti faktori, postrojenje bi poslovalo sa godišnjim gubitkom od oko 1,15 miliona evra”, navodi se kao primer u izveštaju.
Neki projekti, kako se ističe, prekršili su tenderske procedure, odnosno princip konkurentnosti i transparentnosti.
„Projekti koji se direktno dodeljuju bez konkurencije, poput mosta Zemun-Borča (u Beogradu, prim. aut), koji je izgradila China Road and Bridge Corporation u Srbiji, ili koji uzimaju u obzir samo jednog ponuđača, stvaraju znatno više mogućnosti za korupciju od projekata koji prolaze kroz transparentan i konkurentan postupak podnošenja ponuda“, navedeno je u izveštaju.
Uticaj na životnu sredinu
“Projekti koji ne uzimaju u obzir i ublažavaju ekološke rizike mogu naneti veću štetu nego ekonomsku korist i naštetiti zdravlju zajednice”, navodi se i dodaje da projekti koji ne ispunjavaju EU standarde na Zapadnom Balkanu takođe predstavljaju prepreku u EU integracijama tih država.
“To je slučaj sa termoelektranom kod Tuzle, u Bosni i Hercegovini, koju je 2019. finansirala China Exim banka, za koju nevladine organizacije iz oblasti zaštite životne sredine tvrde da neće ispunjavati standarde EU”, navedeno je u izveštaju.
Kao još jedan primer netransparentnosti i negativnog uticaja na životnu sredinu, navodi se proširenje termoelektrane Kostolac u Srbiji, koje je finansirano od strane Exim banke Kine, a koji, prema navodima iz izveštaja, “pokazuje lošu ekološku praksu, nisku transparentnost i nedostatak efikasnog uključivanja zainteresovanih strana”.
Digitalna bezbednost
Tehnologija nadzora zasnovana na veštačkoj inteligenciji, kako se navodi u izveštaju, omogućila je vlasti da koriste podatke za praćenje političkih protivnika, novinara i drugih predstavnika civilnog društva – što je fenomen koji se obično naziva „digitalni autoritarizam“.
Kao primer, u izveštaju se navodi beogradski projekat „Bezbedan grad“ u saradnji sa kineskom kompanijom Huawei „za koji su lokalne nevladine organizacije upozoravale da se koristi za zastrašivanje opozicije“.
Istovremeno, kako se tvrdi, Evropska unija i Zapadni Balkan rade na ubrzavanju digitalne transformacije regiona, istovremeno povećavajući sajber bezbednost kroz digitalnu agendu za Zapadni Balkan.
U izveštaju se ističe da je ključno izvesti procenu rizika kada je reč o sajber bezbednosti.
U slučaju projekta „Bezbedan grad“, kako se tvrdi, sprovedena je procena uticaja, „ali ona nije bila transparentna i nije zadovoljila zakonske zahteve“.
