Sve to deo je nedavnih izveštaja Evropske komisije, Evropskog parlamenta i američkog Stejt departmenta, koji poslednjih godina sve više ukazuju na pogoršanje stanja u Srbiji.
„Ti izveštaji su veoma važni jer prate napredak zemalja u različitim oblastima i služe kao odlična osnova za ono što je postignuto i šta tek treba poboljšati”, kaže za BBC Tanja Fajon, poslanica Evropskog parlamenta.
Jadranka Joksimović, ministarka za evrointegracije u Vladi Srbije, kaže za BBC da su izveštaji Evropske komisije „najčešće dobar putokaz za ubrzanje pregovaračkog procesa”.
„Evropska unija je spoljnopolitički prioritet Vlade Srbije i zbog toga se preporuke i ocene stanja zadržane u izveštajima uzimaju u obzir s posebnom pažnjom”, navodi ona.
Krajem marta, u Srbiju su stigla dva izveštaja o napretku Srbije.
Prvo je u Evropskom parlamentu usvojen izveštaj u kojem se od Beograda, između ostalog, traže reforme u pravosuđu, kao i efikasnija borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, a posebno su istaknuti slučajevi Krušik, Jovanjica i Telekom Srbija.
Nekoliko dana kasnije, stigao je i izveštaj američkog Stejt departmenta, u kojem se navodi da su 2020. u Srbiji i Crnoj Gori obeležili brojni izazovi iz oblasti ljudskih prava.
AUTOR FOTOGRAFIJE,GETTY IMAGES
Da li izveštaji donose neke promene?
Kada se govori o efektima izveštaja, važno je videti i – ko ih čita.
„Izveštaj kao izveštaj ne može ništa da promeni, stanje na terenu zavisi isključivo od onoga ko vodi politiku, a to su Vlada Srbije i politički lideri”, kaže Srđan Majstorović iz Centra za evropsku politiku.
Na njima je, navodi, da pažljivo pročitaju i analiziraju ono što je napisano, uvide gde su prostori za unapređenje i šta su razlozi što se te preporuke ne sprovode.
„Brzina kojom će Srbija postati zemlja članica Evropske unije zavisi od njene posvećenosti i volje da otvori nova poglavlja i ubrza reforme”, kaže Fajon.
Ona dodaje da je napredak posebno potreban u oblastima „sudstva, slobode izražavanja i borbe protiv korupcije”.
Slobodan Samardžić, profesor Fakulteta političkih nauka, objašnjava da izveštaji koji stižu iz Evropske unije nisu obavezujući, ali da nekih efekata ima.
„To se vidi po reakcijama (predsednika Srbije Aleksandra) Vučića i ministara – osetili su se veoma ugroženi”, navodi Samardžić.
Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, izjavila je da delovi izveštaja Evropske komisije spadaju „u domen zabave”, a prema Briselu je kritičan bio i Vučić.
„Vi mislite da lažima neko može da ostvaruje politički profit? Ne može. Makar bio i iz Evropskog parlamenta, potpuno je svejedno”, izjavio je Vučić.
Ministarka Joksimović ističe da se sve preporuke Evropske komisije uzimaju u obzir pri usaglašavanju sa pravnim tekovinama Evropske unije.
Ona tu navodi i primer pregovaračkog poglavlja 8 – Politika konkurencije – u kojem je Srbija u izveštajima tri godine (2016, 2018. i 2019. godine) imala ocenu da „nije ostvaren nikakav napredak u pogledu usklađenosti zakonodavstva i primene pravila o državnoj pomoći”.
Onda je, ističe Joksimović, Srbija „intenzivirala aktivnosti” i 2019. usvojen je Zakon o kontroli državne pomoći.
Zbog toga je, dodaje, u izveštaju za 2020. ocenjeno da je Srbija „ostvarila dobar napredak u usklađivanju propisa”.
„Kada je reč o kašnjenjima u usvajanju nekih od preporuka iz izveštaja Evropske komisije, nadležne institucije sve te nalaze uzimaju u obzir pri planiranju narednih koraka u pristupnom procesu”, navodi Joksimović.
Međutim, u poslednje vreme došlo je i do zastoja u pregovorima Srbije i Evropske unije.
Srbija 2020. prvi put nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje, a zatvorila je samo dva od ukupno 35.
Vedran Džihić, viši analitičar na Austrijskom institutu za međunarodnu politiku, kao jedan od ključnih problema zastoja u pregovorima ističe to što „nema kredibilne i jasne evropske perspektive” prema Zapadnom Balkanu.
„Taj proces je mrtav čovek koji hoda”, kaže, dodajući da „većina članica ili uopšte ne razmišlja o proširenju Evropske unije, ili im je svejedno”.
„Niti se Brisel nešto napinje, niti ga to interesuje, to je 62. rupa na njihovoj agendi, a političke garniture u Srbiji, pa i u BiH, naravno da ne pokazuju nikakav interes da bilo šta važno učine po tom pitanju”, navodi.
U tom kontekstu, smatra Džihić, izveštaji ne mogu da promene „stanje koje je već mizerno”, ali ističe da „signali koji dolaze iz Brisela i Vašingtona nisu slučajni”.
„Nema više, što bi u Bosni rekli, podrške na veresiju.
„U tom izveštaju je izlistano sve što treba, čime je Vučiću poslata jasna poruka: ‘Mi znamo i pratimo sve šta se zbiva'”, dodaje Džihić.
Koji sve izveštaji stižu u Srbiju i na koji način?
Majstorović ističe da je za Srbiju najznačajniji godišnji izveštaj Evropske komisije.
„On se publikuje jednom godišnje, obično u jesen, i njime se daje pregled stanja reformi u zemlji”, navodi on.
Poslednjih izveštaj Evropske komisije objavljen je u oktobru 2020. godine.
Majstorović dodaje da su za proces pristupnih pregovora Uniji veoma važni i „non pejper” izveštaji o vladavini prava.
Oni se, objašnjava, bave pitanjima reformi u poglavljima 23 (pravosuđe i osnovna prava) i 24 (pitanja pravde, slobode i bezbednosti).
Sledeći takav izveštaj trebalo bi da bude objavljen početkom maja.
Nekoliko meseci posle izveštaja Evropske komisije – takođe jednom godišnje – stiže i izveštaj Evropskog parlamenta.
„Evroposlanici njime daju mišljenje kako Srbija napreduje u procesu evrointegracija”, navodi Majstorović.
Svi ti izveštaji se, kaže, pripremaju iz brojnih izvora.
„Prilozi za izveštaje se prikupljaju od organizacija civilnog društva, zemalja regiona, međunarodnih organizacija, članica EU, ljudi koji rade u delegacijama Evropske komisije, kao i iz institucija države Srbije”, kaže Majstorović.
Pojedine članice Unije u Srbiji imaju regionalne centre za praćenje reforme vladavine prava i njihovi izveštaji imaju veliki uticaj na „ton i sadržaj”, dodaje.
Kako kaže, od suštinskog značaja je da ti izveštaji „nisu ničija ni zla namera, ni zla volja”.
„Radi se o hiljadama, hiljadama i hiljadama stranica raznih izveštaja i ljudima u Briselu koji vredno sede, rade, analiziraju i na kraju ih pretoče u dokumente”, navodi.
Šta izveštaji mogu da urade?
Da pozovu, apeluju na promene i učestvuju u drugim političkim porukama, kažu sagovornici BBC-ja.
Iako Evropski parlament ne donosi obavezujuće akte, niti ima mogućnost odlučivanja, njegov izveštaj je daleko od beznačajnog, smatra profesor Samardžić.
Kako navodi, njime su „najveći problemi i afere u Srbiji podignuti na nivo poznavanja evropske javnosti”.
„Vlast najviše nervira eksplicitan jezik izveštaja, gde se navode konkretni primeri korupcije i veza sa kriminalnim strukturama… To se sve sada pročulo”, navodi dugogodišnji funkcioner danas opozicione Demokratske stranke Srbije, danas lider Državotvornog pokreta.
Mali, ali važan detalj, smatra Džihić, jeste da Evropska narodna partija, gde je vladajuća Srpska napredna stranka pridružena članica, nije uspela da lobiranjem ublaži izveštaj Evropskog parlamenta.
„To upućuje na to da se stvari menjaju i da je došlo do promena konstelacija u Evropi, čime se sužava manevarski prostor predsednika Vučića”, kaže Džihić.
„Suptilna poruka izveštaja je da u budućnosti neće biti popusta – a ranije se na neke stvari žmurilo na jedno, ponekad i na dva oka – i zbog toga je izveštaj značajan u širem političkom smislu”, navodi.
Dakle, izveštaji pokazuju odakle duvaju kakvi vetrovi?
„Sve upućuje na to da onih starih vetrova iz Brisela i Berlina od 2015. godine više neće biti – more će biti mnogo nemirnije, a talasi puno veći”, kaže Džihić.
Proteklih godina političko more bilo je i te kako nemirno u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, gde je došlo do promena vlasti.
Majstorović ističe da su, na primer, brojni izveštaji Evropske unije govorili o manjku demokratije u Makedoniji tokom vladavine VMRO-DPMNE Nikole Gruevskog.
„Ali do promene je došlo tek posle smene vlasti, što se ne dešava zbog izveštaja, već demokratskom voljom građana”, dodaje.
U tom smislu, kaže, izveštaji Evropske unije „mogu da utiču na mobilizaciju birača i artikulaciju javnih interesa”.
Na vanrednim parlamentarnim izborima u Makedoniji 2016 godine, pobedila je SDSM Zorana Zaeva, koji je kasnije postao i novi premijer.
Džihić smatra da izveštaji teoretski mogu dovesti do situacije da „Zapad u jednom momentu odustane od polaganja karata isključivo na Vučića”.
„Možda se desi u nekoj perspektivi ono što se desilo Gruevskom, koji je bio čovek Zapada, ali je onda postao autoritarniji, sloboda medija i vladavina prava su postali sve ugroženiji, a VMRO-DPMNE je radio šta je hteo, kao SNS sada”, kaže.
Ko još izveštava o stanju u Srbiji?
Izveštaji EP, EK i Stejt departmenta nisu jedini u poslednje vreme kritikovali stanje u Srbiji.
Sa pandemijom korona virusa, u Srbiji je porastao i uticaj Srpske napredne stranke na politička prava i građanske slobode, tvrdi se u najnovijem izveštaju organizacije za ljudska prava i promovisanje demokratije u svetu „Fridom Haus”.
Poslednjih godina vladajuća stranka vrši pritisak na nezavisne medije, političku opoziciju i organizacije civilnog društva, navodi se u izveštaju.
Obradom podataka utvrđeno je da je Srbija „delimično slobodna” država.
U kategoriji političkih prava, Srbija je dobila 22 od ukupno 40 bodova, a u kategoriji građanskih sloboda 42 od ukupnih 60.
U martu je objavljen novi izveštaj o stanju demokratije švedskog V Dem Instituta, prema kojem se Srbija nalazi u grupi država sa najvećim demokratskim padom u poslednjih deset godina.
Prema tom izveštaju, Srbija je klasifikovana u kategoriju izbornog autoritarizma.
U februaru je objavljen i Indeks demokratije za 2020. godinu, britanskog lista „Ekonomist”.
Oni navode da se Srbija nalazi u kategoriji „nepotpunih demokratija”.
Šta dalje?
Tanja Fajon nema dilemu.
„Mnogo puta sam do ponovila da je stav Evropske unije veoma jasan – zemljama Zapadnog Balkana je mesto u EU, a posvećena sam tome da se to dogodi što pre”, navodi.
Ministarka Joksimović je spremna na „razgovore sa evropskim partnerima, kako bi se pružila dodatna objašnjenja i usaglasili stavovi u pregovaračkom procesu”.
Međutim, ona smatra da na uspešan završetak u pregovorima ne utiču samo sprovedene reforme, već i „druge okolnosti iz šireg političkog konteksta”.
„Strah od ponavljanja grešaka iz ranijih proširenja, bio opravdan ili ne, kreirao je javno mnjenje u državama članicama i posredno uticao na dinamiku pregovaračkog procesa”, navodi.
Sve to je, dodaje, dovelo do formalizacije i usložnjavanja pregovora.
Predsednik Vučić je u međuvremenu vanredne parlamentarne izbore najavio za proleće 2022. godine kojima treba da prethodi međustranački dijalog o uslovima za te izbore.
„Time želimo da osiguramo poštene, slobodne i demokratske uslove – cilj je postavljen, sada samo treba da delujemo i ispunimo obećanja i obaveze”, kaže Fajon.
Samardžić smatra da je Evropska unija „na klackalici između podrške Vučiću zbog rešavanja pitanja Kosova i podrške demokratskim snagama, zato što su načelno protiv autokratije”.
„Tu se oni klackaju i pitanje je koja će strana da prevagne”, navodi.
Džihić kaže da će se za pomake o pitanju Kosova čekati izbori 2022. godine, a da će u međuvremenu pritisak iz Sjedinjenih Država nastaviti da raste.
Predsednik Srbije nedavno je dobio i dosta pozitivnih reakcija na Zapadu zbog vakcinacije ljudi iz čitavog regiona u Srbiji, dodaje Džihić, ali to dugoročno ne menja situaciju.
„Imajući sve u vidu, čini mi se da Vučić ima dosta razloga da bude prilično nervozan, a poslednji koraci upućuju da, što je nervozniji, to više zateže na unutrašnjem planu”, navodi.
Izveštaji će za to vreme nastaviti da stižu, a Majstorović smatra da će se u budućnosti od političkih lidera tražiti veća posvećenost i da „nedvosmisleno kažu da je članstvo u EU njihov izbor – da ne postoji ni plan B, ni plan C”.
Time, kaže, oni više neće moći da se skrivaju iza velikih tema i da zbog toga ne sprovode reforme.
„Kakav ćemo vazduh disati i kakvu ćemo vodu piti ne zavisi od pregovora sa Prištinom, već isključivo od političke rešenosti da se vlast izbori sa brojnim primerima korupcije i zloupotreba”, zaključuje.
