Izborne nepravilnosti tokom vanrednih decembarskih izbora jedan su od uzroka pada demokratije u Srbiji, izjavio je za RSE Majkl Smelcer (Michael Smeltzer), koautor izveštaja Fridom hausa (Freedom House).
U izveštaju “Države u tranziciji” Srbija beleži “istorijski pad” demokratije.
“Ovo nije autokratija poput Rusije, gde se građani bacaju u zatvore jer izlaze i govore o problemima. Još uvek imaju glas”, naveo je Smelcer.
Ako nastavi trenutnom putanjom, to Srbiju približava kategoriji polukonsolidovanog autoritarnog režima.
Fridom haus je ove godine, prema njegovim rečima, identifikovao nekoliko zemalja koje prate sličan obrazac kao i Srbija, a to su Mađarska i Gruzija.
Smelcer takođe kaže da se na Zapadnom Balkanu može govoriti o ruskom malignom uticaju koji se proširio kroz medije.
Zapadni Balkan je bio u fokusu ovogodišnjeg izveštaja jer su mnoge države doživele pad u demokratskom upravljanju zemljom.
“Mi vidimo širom regiona opadanje prava žena. Vidimo rodno zasnovano nasilje. Vidimo masovne pucnjave. Vidimo sve ove povrede osnovnih ljudskih prava i građanskih sloboda koje proizlaze iz slabljenja institucija”, naveo je.
Izveštaj Fridom hausa obuhvata 29 zemalja od centralne Evrope do centralne Azije i odnosi se na događaje od 1. januara do 31. decembra 2023.
‘Posledice sve vidljivije’
RSE: Koji su ključni faktori koji su doveli do istorijskog pada demokratije u Srbiji, kako je istaknuto u ovogodišnjem izveštaju Freedom House-a “Države u tranziciji”?
Smelcer: Primetili smo kako su izborni uslovi i brojne nepravilnosti tokom decembarskih vanrednih izbora, značajno uticali na izborne rezultate i doveli u pitanje legitimitet izbornog procesa. Te nepravilnosti uključivale su organizovanu migraciju birača, kupovinu glasova, zloupotrebu javnih resursa.
To je povezano i sa demokratskim upravljanjem na lokalnom nivou, jer su vanredni izbori istovremeno održani i u mnogim lokalnim samoupravama, što je ukazalo na podređenost lokalne vlasti nacionalnim interesima.
Takođe, videli smo pad u oblasti nezavisnih medija, što je rezultat sve neprijateljskijeg okruženja za kritičko novinarstvo, posebno ono koje je kritično prema vlasti.
Na kraju, primetili smo da indikatori nezavisnog pravosuđa pokazuju pad, što je rezultat dugoročnog trenda pravosudne pasivnosti u rešavanju slučajeva koji se smatraju politički osetljivima.
RSE: Izveštaj sugeriše da je Srbija na putu da postane polukonsolidovani autoritarni režim. Kako je država došla do toga? Zašto je tako opisujete?
Smelcer: Dakle, u ovom izveštaju Srbija je klasifikovana kao hibridni režim. Odnosno, zemlja sa sistemom vladavine koji ima i demokratske i autokratske karakteristike.
To je kategorija u koju spada najveći broj režima iz ovog izveštaja.
Mnogi hibridni režimi, poput Srbije, formalno imaju demokratske institute, poput izbora ili nezavisnih medija, ali oni su često narušeni antidemokratskim ili čak autoritarnim praksama.
Srbija je iz naše kategorije polukonsolidovane demokratije, prešla u kategoriju hibridnih režima, pre oko pet godina. I od tada, ovaj izveštaj beleži samo pad ocena u Srbiji u oblastima koje ocenjujemo. Ako se tom putanjom nastavi, to Srbiju približava kategoriji polukonsolidovanog autoritarnog režima.
‘Srbija ide u pogrešnom smeru’
RSE: Da li je takvo stanje demokratije karakteristično i za neke druge kandidate ili članice Evropske unije?
Smelcer: Ove godine smo identifikovali nekoliko zemalja koje prate sličan obrazac kao i Srbija. A to su Mađarska i Gruzija.
Mađarska, kao država članica EU, prolazi kroz sličan proces autokratizacije gde vidimo centralizaciju vlasti od strane vladajuće elite, konkretno Viktora Orbana.
U Gruziji možda ne vidimo koncentraciju moći oko određenog pojedinca, ali zaista primećujemo neliberalne trendove. Upotrebu antidemokratskih, pa čak i kvaziautoritarnih praksi kako bi se obračunalo sa nezavisnim medijima ili civilnim društvom. Ili kako bi se ciljano napadale ranjive grupe poput LGBT zajednice.
Tako da je ono što vidimo u Srbiji deo šireg trenda u mnogim od ovih zemalja koje se bore da izađu iz zone hibridnog režima, a idu u pogrešnom smeru.
RSE: U Srbiji je poslednjih godina primetan porast evroskepticizma, koji prati održavanje bliskih veza između srpskih vlasti i Rusije, koja je i sama kritikovana u vašim izveštajima. Može li se to povezati sa padom demokratije u Srbiji koji ste dokumentovali?
Smelcer: Mislim da je veoma interesantno pitanje da li je evroskepticizam sam po sebi proizvod opadanja demokratije, ili je uzrok demokratskog pada u mnogim od ovih zemalja. I mislim tu da nema jasnog odgovora.
Ali ono što vidimo jeste da rusko prisustvo u mnogim od ovih zemalja u Evropi utiče na stvaranje ideje da je Evropa propast civilizacije i da pad demokratije zaista dolazi iz Evrope.
Ali u stvarnosti, autoritarni režimi su ti koji pojačavaju svoje napade i podrivaju demokratsko upravljanje širom regiona. To je način na koji autoritarne vlade poput Rusije ili Kine nastoje da potkopaju demokratiju u drugim državama kao što su Srbija i Mađarska.
RSE: Kakve su posledice takvog stanja demokratije u Srbiji, kako za samu državu, tako i za njene građane?
Smelcer: Najviše se govori o, na neki način ezoteričnim, demokratskim institucijama vlasti i civilnog društva, ali u realnosti se sve svodi na to kako sve to utiče na svakodnevni život ljudi.
I vidimo te uticaje, recimo, kod masovnih pucnjava s višestrukim žrtvama koje su se desile u Srbiji. To je pravi uticaj neuspeha institucija u zaštiti prava ljudi.
Mi vidimo širom regiona opadanje prava žena. Vidimo rodno zasnovano nasilje. Vidimo masovne pucnjave. Vidimo sve ove povrede osnovnih ljudskih prava i građanskih sloboda koje proizlaze iz slabljenja institucija.
‘Postoji potencijal za demokratsku obnovu’
RSE: Šta bi moglo da dovede do poboljšanja stanja demokratije u Srbiji?
Smelcer: U Srbiji, mislim da su ljudi ono što mi daje nadu, ono što me zaista navodi na to da mislim da u Srbiji postoji potencijal za demokratsku obnovu.
Videli smo kako su “milioni” izašli da protestuju protiv nasilja i traže od svoje vlade da zaista odgovori na ono što traže, da napravi promene koje će im poboljšati život. I mislim da je to ključno, zar ne?
Srbija ima jako civilno društvo, Srbija i dalje ima jake nezavisne medije koji mobilišu ljude i pozivaju na odgovornost nekakve moćnike.
I kroz to, kroz neku vrstu pokreta odozdo, pozivanje lidera na promene, to će zaista biti put napred.
RSE: Da li mislite da bi oni na kraju mogli da imaju neki uticaj na vlasti u Srbiji? Da li kod srpskih vlasti vidite volju da naprave neki napredak?
Smelcer: Ono što je karakteristika hibridnih režima, među kojima je i Srbija, jeste da civilno društvo ima manji uticaj, ali ne i nikakav.
Ovo nije autokratija poput Rusije, gde se građani bacaju u zatvore jer izlaze i govore o problemima. Još uvek imaju glas.
I sve dok su oni tu i dižu svoj glas i svoju zabrinutost pred vladom, uvek će postojati nada da će doći do promena.
RSE: Kako će negativna ocena demokratije u Srbiji u vašem izveštaju uticati na državu i njenu međunarodnu poziciju?
Smelcer: Pad ocene nije kažnjavanje neke zemlje, nego je cilj da se podigne svest o tome šta treba da se uradi i gde se dešavaju štetni uticaji na demokratiju.
I da, može imati uticaja. Apsolutno očekujem da će vlada razmišljati o ovom izveštaju, kao što su i prethodnih godina. Ali za nas, to je dobar znak da obraćaju pažnju, da čitaju ove izveštaje, da ozbiljno shvataju ono što imamo da kažemo o štetnim uticajima i padovima demokratije u njihovoj zemlji.
RSE: Znamo da su vlasti u Srbiji kritikovale vaš prethodni izveštaj. Kakvu reakciju sada očekujete?
Smelcer: Mislim da je kritika razumljiva. Niko ne želi da mu se kaže da šteti demokratiji. Ali u isto vreme, nadamo se da će oni pristupiti ovim izveštajima otvorenog uma. Ovo zasnivamo na specifičnoj metodologiji i dosledno dokumentujemo ove padove tokom vremena.Brnabić: Ocena
Zato bismo ih zamolili da se pozabave problemima identifikovanim u ovim izveštajima. Ne da se bave napadima na određene pojedince ili samu organizaciju Fridom haus, već da se zaista udube u ono što smo ovde objavili.
Demokratija u padu na čitavom Zapadnom Balkanu
RSE: Izveštaj sugeriše da je region Zapadnog Balkana odgovoran za mnoge zabrinjavajuće događaje i da regionalnu bezbednost politički lideri često koriste kao izgovor za podrivanje demokratije. Možete li dati više detalja u vezi sa ovim zaključkom?
Smelcer: Da, Zapadni Balkan je bio u fokusu ovogodišnjeg izveštaja jer su mnoge zemlje doživele pad u demokratskom upravljanju zemljom.
U stvari, niko od njih nije doživeo poboljšanje ni u jednoj kategoriji ove godine.
Možemo govoriti o zemlji kao što je Bosna i Hercegovina, u kojoj su sloboda medija i lokalna autonomija i dalje ugrožene.
Ili Severna Makedonija, gde smo videli zaista velike zastoje u vladavini prava koji su ustupili mesto upornoj korupciji na visokom nivou tokom godine.
Ili čak i u Crna Gora, u koju smo imali neke nade poslednjih godina. Ali oni još uvek sakupljaju delove institucionalne krize iz 2022.
A sve to je rezultiralo nekom vrstom nefunkcionalnog upravljanja koje ima stvarne posledice po ljude u tim zemljama. I tako, znate, mi smo duboko zabrinuti zbog onoga što se dešava širom Zapadnog Balkana.
RSE: Postoji li nešto što ste dokumentovali, a da je zajedničko za sve zemlje Zapadnog Balkana?
Smelcer: Očigledno možemo govoriti o ruskom malignom uticaju u ovom regionu koji se proširio kroz medije.
Takođe, možemo pričati i o narativima podela koji dolaze od mnogih lidera i provladinih medija u regionu koje guraju ovu ideju da se region raspada, da mu je potrebna pomoć i da se mora zaštititi.
I sve to stvara okruženje koje je prilično toksično za demokratiju.
RSE: Kakva je uloga Srbije u stvaranju tih tenzija u regionu?
Smelcer: Mislim da ako pogledamo provladine medije u Srbiji, često i oni guraju ove narative. I ne samo narative koji su korisni vladajućoj stranci i vladajućem režimu u Srbiji, već i ruske dezinformacione narative.
Mislim da su spoljna i unutrašnja politika i njihov odnos prema demokratskom razvoju veoma blisko povezane.
To vidimo u mnogim zemljama gde često demokratski podsticaji voze spoljnu politiku ovih zemalja, čine ih agresivnijim ili ih čine izolacionističkim jer prepoznaju da to ima koristi za stabilnost njihovog sopstvenog režima kod kuće.
I mislim da je to često logika onoga što se događa u Srbiji, da možemo videti vladu kako donosi odluke o spoljnoj politici na osnovu onoga što je najbolje za njih kod kuće.
RSE: Takođe, postoje nerešeni problemi između Srbije i Kosova. Koliko je to važno za stabilnost u regionu?
Smelcer: Veoma. I dalje postoje tenzije između ove dve zemlje, a to ima ozbiljan uticaj na sposobnost ovih vlada da se usredsrede na demokratsku konsolidaciju i da se usredsrede na reforme koje su im potrebne da bi bile deo evropske demokratske zajednice.
RSE: Iz vaše perspektive, a uzimajući u obzir i vaš izveštaj, kakva je budućnost demokratije u zemljama Zapadnog Balkana?
Smelcer: Pa, izveštaj dokumentuje 20 uzastopnih godina demokratskog pada. A to nisu dobre vesti. Trend očigledno ide silaznom putanjom.
Zapadni Balkan zaista ne može da ide sam svojim putem. Mora da izabere ili put sa evropskom demokratskom zajednicom ili bliži savez sa autokratama sveta. I mi u Fridom hausu verujemo i nadamo se da će mnoge od ovih zemalja izabrati da idu evropskim putem, jer vide prednosti bivanja delom dosledne demokratske zajednice.
