Od 2011. godine u 11 gradova u Srbiji inicirana je izrada lokalnih planova za borbu protiv korupcije i uspostavljanje tzv. LAF-ova.
“Mi imamo zakone i pravimo institucije koje su neefikasne. Ne verujem da će se nešto promeniti, mi ćemo zagovarati da lokalni mehanizmi postanu deo zakona. Cilj našeg angažovanja je da mi napravimo temelj za borbu protiv korupcije. Mi donosimo zakone, ali tlo je močvarne prirode i tone. Da se na nivou gradova naprave tela, da u svakom bude pet ljudi koji bi nadgledali sprovođenje planova za borbu protiv korupcije. Da stvorimo podršku za ljude koji se bore protiv korupcije“, poručuje programski direktor Biroa za društvena istraživanja Zoran Gavrilović.
On je objasnio da u Holandiji stranke imaju svoje mehanizme za integritet i da će se tražiti da stranke postanu obveznice planova integriteta, kao i samostalni mediji koji hoće javni novac. Navodi da treba da se garantuje da su mediji stvarno mediji, a stranke stvarno stranke, a ne zavod za zapošljavanje.
“Korupcija se seli na lokalni nivo, lokal je postao podrum gde se vrši korupcija. Kada je DRI našla da je novac zloupotrebljen u Nišu, tadašnji gradonačelnik je rekao da je taj novac trošen uz tumačenje koje je dobio iz ministarstva finansija“, kaže Gavrilović.
“To je marginalna tema u medijima. U Odbor Agencije za borbu protiv korupcije su ljudi birani bez kriterijuma, tako vi sad imate u Odboru ljude koje je predložio predsednik, a koji su na listi ljudi koji su ga podržavali. Premijerka je dvoje ljudi bez kriterijuma imenovala u Savet. Zato mi predlažemo da na javnom konkursu izaberemo članove za lokalna tela, da dobijemo 500 ljudi od integriteta koji će biti spona i pomoć Agenciji“, rekao je Gavrilović u gostovanju na N1.
Smatra da antikorupciona tela ne rade svoj posao jer su zavisna, odnosno mehanizam za njihov izbor je takav da vlast na njega može da utiče, uz finansiranje koje je, dodaje, takođe problematično.
“Iritira me taj koncept političke volje, to postoji u nedemokratskim režimima. Mi smo država gde manjka vladavine prava i onda imate nedemokratske forme upravljanja državom. Ne možete pričati o državi tamo gde se zakon ne poštuje. Država je tamo gde postoji zakon, gde zakon reguliše odnose među ljudima. Građani se pitaju da li mogu da uživaju sva prava koja su im garantovana“, dodaje Gavrilović.
Na pitanje gde je korupcija najraširenija, Gavrilović kaže da su to servisni sektori – zdravstvo, školstvo, policija i carina. Dodaje da bi se ta korupcija lako rešila ozbiljnim reformama.
“Prvorazredni idu u vladu ili javna preduzeća. Naš parlament se odrekao svoje zakonodavne vlasti jer samo dižu ruke, kontrolnu funkciju ne obavlja, kao ni razna slušanja kojima može da se vidi da li se poštuju zakoni. Lični oblik vlasti gde jedna osoba donosi odluke za sve nas i tu je prostor za korupciju“.
Postoje ljudi na lokalnom nivou koji žele da se uključe u borbu protiv korupcije, ali je problem što ih nema dovoljno da bi se realizovale mere, koje su u planu, kaže Gavrilović.
“Nemate dovoljno pravnika, nemate ljude, Srbija postaje kadrovski siromašna, naročito van Beograda. Mi ćemo još malo imati problem života u državi gde nemate dovoljno stručnih ljudi, onda ćete imati divlje fakultete, da ljudi spornih diploma dolaze na radna mesta, pa se desi da kad vam ode glavni pravnik, koji je načelnik službe, ostane krater jer nemate stručne ljude. Problem je kadrovska politika na nivou lokalnih samouprava“.
