Ne pamti se u Hrvatskojda je neka građanska inicijativa ostvarila tako brz uspeh kao nedavna u Velikoj Ludini kod Kutine.
Tamo je bila planirana izgradnja velike klanice za živinu, sa pratećom kafilerijom, u investiciji Perutnine iz Ptuja, odnosno MHP grupe vlasnika Jurija Kosjuka, ukrajinskog milijardera.
Međutim, stanovnici tog i nekoliko susednih sela uznemirili su se zbog projekta. Prvo, saznali su da bi pogon koristio vodu iz sliva lokalne reke Česme, ali i da bi prečišćenu otpadnu vodu ispuštao nazad u reku.
S obzirom da je reč o vodotoku skromnog kapaciteta, smatraju da planirana dva industrijska bunara, kapaciteta 80 litara u sekundi, te otprilike 840 miliona litara otpadne industrijske i sanitarne vode godišnje, ne računajući kišnicu iz kruga pogona, ozbiljno ugrožavaju taj sliv.
U pitanju je reka koja leti ponekad skoro presuši. „Bojimo se da bi drastično opao nivo podzemnih voda, pa bi presušili i bunari koje ovde mnogi koristimo“, rekla je za DW Kaja Perčić, predstavnica Građanske inicijative protiv izgradnje klanice, koja inače ima poljoprivredno gazdinstvo nadomak sela.
Merenja bi počela tek naknadno
„Osim toga, Česma se nedaleko odavde uliva u Lonju“, napomenula je ova inženjerka pejzažne arhitekture, „a ona zatim ulazi u Park prirode Lonjsko polje koje je, kao važno stanište mnogih vrsta ptica i riba, zaštićeno u okviru evropske mreže Natura 2000. O tome već završena Studija o uticaju na životnu sredinu uopšte ne vodi računa, baš kao ni o tolikim poljoprivrednicima koji ovde živimo od organske proizvodnje povrća i voća.“
Za mišljenje smo pitali i direktora Parka prirode Lonjsko polje, koji navodno nije bio ni formalno upoznat s projektom dok ga na to nisu upozorili članovi inicijative iz Velike Ludine.
„Tačno je, nismo bili obavešteni“, izjavio je direktor Domagoj Šejatović za DW, „verovatno zato što se objekat ne bi nalazio u granicama Parka prirode.“
„Ne mogu tvrditi da bi zaista štetio jer nisam imao uvid u podatke, pa mi je teško sa sigurnošću reći šta bi se moglo desiti u praksi. Ali razumem zabrinutost lokalnog stanovništva. Stoga načelno mogu reći da nismo zadovoljni takvim pristupom i da ne podržavamo razvoj projekta na taj način“, naveo je Šejatović.
Građanska inicijativa otkrila je da bi stanice za merenje zagađenja proradile tek nakon početka proizvodnje.
„Studija predviđa skoro 17 tona emisija ugljen-dioksida godišnje, dok cela opština trenutno generiše oko pet hiljada tona“, kaže Perčić.
„Pogon bi bio udaljen samo 50 metara od prve kuće i 450 metara od vrtića i škole. Naše gazdinstvo je udaljeno oko jedan kilometar, ali mi organski uzgajamo povrće za osetljive kupce, npr. majke s malom decom. Time bi neminovno bio kraj.“
Intenzivan saobraćaj i ekološka zabrinutost
Planirani kapacitet klanice iznosio bi 225.000 pilića i druge živine dnevno, uz kafileriju koja bi dnevno spaljivala 141 tonu životinjskog otpada.
Saobraćaj bi značajno porastao, jer bi investicija donela dodatnih 560 automobila zaposlenih, šest autobusa, 94 kamiona za transport živine i proizvoda, te još 15 vozila za pomoćne delatnosti. Zapošljavanje 1.200 radnika dodatno bi pojačalo frekvenciju.
S tim na umu peticiju protiv gradnje potpisalo je ovih dana oko 1.100 stanovnika opštine koja broji 2.283 stanovnika.
Opštinski načelnik Dražen Pavlović zatim je bez oklevanja zaustavio projekat, iako je u komunikaciji za DW iskazao nezadovoljstvo takvim razvojem događaja.
Preneo nam je da se čuo već i s predstavnicima investitora, da su reagovali vrlo suzdržano i uljudno, ali uz razočaranost.
Opština neće snositi nikakve ugovorne sankcije zbog prekidanja projekta, pored gubitka dva miliona evra od zaustavljene prodaje zemljišta, ali Pavlović spominje i gubitak dela razvojne perspektive ovog kraja.
Hrvatska „ne može otvarati samo trgovine“
„Sve smo radili javno, a tako bismo i nakon usvajanja studije uticaja sazvali javnost na dijalog da komuniciramo prednosti i probleme. Tako se to inače radi. No kad je lavina krenula, normalni dijalog više nije bio moguć“, žali se Pavlović.
„Moje mišljenje više nije bitno, moj interes je interes stanovnika moje opštine, kakav bio da bio. Drugih sličnih planova zasad nemamo. Hrvatskoj nedostaje greenfield investicija, proizvoditi se mora, ne možemo samo otvarati trgovine. Neću prestati da se trudim u tom pravcu, da nađemo nešto prihvatljivo za stanovnike naše opštine“, rekao nam je Pavlović.
On je inače član HDZ-a i demantuje tvrdnje iz nekih medija po kojima „otkazuje poslušnost“ hrvatskom premijeru Andreju Plenkoviću, predsedniku te stranke.
Plenković se naime svojevremeno sastajao sa ukrajinskim biznismenom Kosjukom, ali Pavlović kaže da premijer nikada nije zvao niti išta tražio u vezi sa klanicom živine.
Mi smo se obratili Perutnini Ptuj, ali do objave ovog članka nismo dobili odgovor.
Inače, jedan od najviđenijih hrvatskih medija javio je da se meštani najviše bune zbog dovođenja 1.200 stranih radnika u selo. „Ne znam zbog čega je to istaknuto, ali nije bilo tako“, kaže nam Perčić, ističući pitanje zdravlja i ekologije u prvi plan.
„No dovođenje velikoga potrebnog broja radnika sa strane, bez obzira na poreklo, zaista je bilo jedno od pitanja koja smo postavili. Jer, nema adekvatnog kapaciteta za njihov smeštaj, kao i potencijalno njihovih porodica“, dodala je ona.
Neku drugu lokaciju za svoj pogon tako će, po svemu sudeći, morati da pronađe MHP grupa čije ime, inače, predstavlja akronim za „many happy people“ – mnogi srećni ljudi.
U Velikoj Ludini se pokazalo da mnogi ljudi nisu ni najmanje srećni u vezi s tim projektom.
