Već iz izlaganja kolege Žunića, na početku, i iz samog samog pristupa ovoj temi od strane vladajućih, vi vidite u kojem smo mi kao društvo problemu.
Sve ovo što gledamo je s jedne strane friziranje izvještaja onih koji se kontrolišu i gledanje kroz prste onih koji treba da ih kontrolišu. I propuštanje tih izvještaja da idu takvi kakvi jesu.
Kolega Žunić je ovdje hvalio Derventu i načelnika Dervente. Gradonačelnika. Otiđite sami na Gugl, ne trebam vam ja ništa govoriti, malo proguglajte tu gradsku upravu i tog gradonačelnika, da ne gubim vrijeme ja na to. Ali zašto je to pogrešan pristup? Pa ljudi, zato što ovo nije tačka za pohvale.
Zamislite, pohvala: kaže, provodio je – pitanje da li je ali čak i da jeste – kaže provodio je javne nabavke i nije krao. I šta mi treba, da se poklonimo tome? Da kažemo, evo, kolegici: Svaka čast, održali ste danas tri predavanja studentima. To treba pohvaliti. Pa to je ljudi normalan posao. Da svaki dan zahvaljujemo Mazalici i Tamindžiji što nam gore sijalice. Pa ljudi, ovo nije tačka ni za kakve pohvale. Treba da bude normalno. Vama je nenormalno ako neko radi pošteno.
Prema tome, ovo je potpuno pogrešno. Ako pogledate izvještaje, i ovaj koji je pred nama… Rezime samo pročitajte ako nemate vremena za ostalo. Vi vidite da je sve divno i bajno. A onda morate pročitati šta piše grupa zemalja za borbu protiv korupcije GREKO, šta piše u izvještaju Evropske unije, šta piše u izvještaju ovih nevladinih organizacija koje se bave korupcijom. Pa mi smo najgori na svijetu.
„Naš sistem instituacija je zatrovan, nažalost. Korupcija je ušla duboko. Što kažu poljoprivrednici treba, kad jednom dođe promjena, tri metra zemlje skinuti da može bilo šta da se počne raditi. Takva nam je situacija.“
Korupcija je u svakom ćošku, u svakoj instituciji. Osim u našim izvještajima Glavne službe za reviziju.
Javne nabavke, zapošljavanja, napredovanja u sistemu,… O tom imate tragove samo neke. Potpuno nebitno.
I dobro je pitanje da li ima smisla ovo razmatrati. Vjerovatno je prvi refleks da nema, ali onda imate ovo što je kolega Vukota rekao. Ne smijemo se prestati boriti. I nećemo.
Petog februara ove godine navršilo se godinu dana od kako je preminuo Boško Čeko. Ja nisam vidio nigdje da je ova vaša vlast odala počast ovom čovjeku, jednom rečenicom. Barem ja nisam vidio ni u jednom mediju. Ako je bilo evo ja se izvinjavam. Ali i ako je bilo, nije bilo dovoljno.
Zašto je to važno?
Na jednom portalu koji se bavi malo ovim pitanjima, pronašao sam zanimljivu rečenicu. Koja glasi ovako: „Instituciju glavnog revizora izgradio je Boško Čeko, a uništili Milorad Dodik i SNSD“.
„Republici Srpskoj treba revizija koja će bez ikakvog problema da ukaže na bilo šta. Koja se ničeg ne boji. Koja se ne boji političara, koja se ne boji političkih moćnika… „
Možda je to razlog zašto vam se baš ne priča o ovom čovjeku. Možda je to razlog zašto vam se baš ne prisjeća tog vremena. Kada je građena i kada je dobila jednu svoju fizionomiju i smisao ova institucija. Republici Srpskoj trebaju visoki profesionalni standardi. Trebaju im ljudi koji su spremi da pokažu hrabrost, da se suprotstave onima koji žele da zloupotrijebe institucije.
Republici Srpskoj treba revizija koja će bez ikakvog problema da ukaže na bilo šta. Koja se ničeg ne boji. Koja se ne boji političara, koja se ne boji političkih moćnika, koji danas, a vi to svi znate, mogu potpuno, bez ikakve brige da će imati neki problem, da atakuju na ljude koji rade reviziju, da im prijete i da insistiraju da izveštaj bude onako kako oni kažu.
Zar je moguće, zar zaista vi vjerujete – evo dragi građani svi pogledajte malo oko sebe, znate ljude, znate nekog u ovoj instituciji, nekog u onoj – jel vi stvarno vjerujete da je tako kod nas lijepo, što reče Vukan, da je kod nas kao u Švajcarskoj?
Pa nemojte to raditi, ovo je direktan posao protiv interesa Republike Srpske. Republici Srpskoj trebaju ljudi sa jakim karakterom, i mi ovdje treba takvim ljudima da damo snagu, da rade ovaj posao drugačije nego što se sada radi.
Poslije Čeke došao je gospodin Šnjegota, nažalost i on je preminuo i posle njega je – završeno.
SNSD, odnosno režimska služba je potpuno ovladala i apsolutno više nemate funkcije koji treba da ima. A naš sistem instituacija je zatrovan, nažalost. Korupcija je ušla duboko. Što kažu poljoprivrednici treba, kad jednom dođe promjena, tri metra zemlje skinuti da može bilo šta da se počne raditi. Takva nam je situacija.
„Nisu svi nepošteni, nisu svi lopovi, ali ne može biti da u ovakvom društvu sa ovoliko korupcije niko nije.“
Dozvolili ste neograničenu moć pojedincima, dozvolili ste da se institucije povinuju partijama i pojedinim ljudima. A ne da bude obrnuto. E, zato je Republika Srpska u ovakvom stanju kakvom jeste.
Zakoni ne važe za sve. Ne važe zakoni za sve. Neko može sve, neko može i voziti čovjeka u gepeku, držat ga zatvorenog, neko može ne plaćati porez, neko može ubiti nekoga u saobraćaju, da za to ne odgovara. To je sistem koji je napravljen, zato što nema odgovarajuće uloge kontrolnih institucija od kojih Glavna revizija je najvažnija. Ima i drugih.
Prema tome, ono što nama treba je da kroz drugačiji pristup kontroli rada naših institucija se vratimo pravim vrednostima. Ja ću vam reći da kad ste dopustili da se ovo radi na ovakav način u našem društvu, dali ste najveći i najgori mogući doprinos da imamo ono što imamo danas, nažalost, u našoj Republici Srpskoj. I zato se niko nije borio od onih boraca u kojima smo pričali kad smo diskutovali o ono sramnom događaju iz Dervente i odlikovanju HVO-a.
Mi danas imamo društvo u kojem kad neko uči, školuje se, trudi se, muči se, pošteno radi, vrijedan je, solidaran, čestit, ide kroz život korak po korak, polako napreduje, ne „snalazi se“, nego radi po pravilima – takvi ljudi se ismijavaju. Vi ste napravili društvo u kojem se priznaju samo oni koji se znaju „snaći“, priznaju se samo oni koji imaju nešto, kako su to stvorili, nije bitno. I jedva čekam da se premijer Višković vrati, da malo razgovaramo na temu njegovog jučerašnjeg podatka od 4 milijarde profita realnog sektora Republike Srpske. Da uđemo da vidimo malo strukturu toga. Da vidite da su najveći i najuspešniji privrednici oni koji imaju 99% poslovanja sa državom. U bilo koji vrtić uđite, uzmite dijete za ruku, dovedite ga u tu firmu, stavite ga da bude direktor, imaće isti takav rezultat. Naravno, kapa dole onima koji imaju 0% poslovanja sa državom i sa budžetima, a imaju vrhunske rezultate i prave milionske profite. Te treba pohvaliti. To su pravi – i naravno mali preduzetnici koji takođe ne rade sa državom – pravi motori ovog sistema.
„I dobro je pitanje da li ima smisla ovo razmatrati. Vjerovatno je prvi refleks da nema, ali onda imate ovo što je kolega Vukota rekao. Ne smijemo se prestati boriti. I nećemo.“
Dozvolite mi da samo, pri kraju, vam citiram još jedan kratak odlomak iz teksta koji je posvećen upravo gospodinu Čeki. Kažu da je poznata njegova izjava: „Zbog premijera Dodika…“ – tad je bio premijer – „razmišljam da više ne idem na posao uopšte“. To je bila „rezignirana reakcija na uvrede tadašnjeg premijera Republike Srpske i pokušaje da ga se orkestriranim političkim pritiscima natjera na ostavku. Premijer ga je, zato što su izvještaji bili urađeni profesionalno, shvatajući to kao kritiku svoje vlasti, nazvao lopovom.“ Lopovom! Je li to nezavisno? I vi hoćete da kažete sad kad ste doveli svoju strukturu tu, da sada ste promijenili mišljenje? Lopovom, dok je dobijao nagradu u Sjedinjenim državama za posao koji obavljao i za unapređenje u oblasti revizije koje je napravio. I radio je sve to, kako ovdje piše „raskrinkavajući lopove u politici, u institucijama i oko politike“.
Mi to ne radimo. Nisu svi nepošteni, nisu svi lopovi, ali ne može biti da u ovakvom društvu sa ovoliko korupcije niko nije.
I borba za svakog čovjeka je ovo. Građani treba da znaju, ovo je borba za svakog čovjeka u Republici Srpskoj. I za vas koji se bojite da progovorite, koji sjedite u nekoj od institucija i gledate kako se krade novac preko namještenih tendera, gledate kako vas preskaču sa kupljenim diplomama na nekim smješnim fakultetima, neki likovi koji koji nisu ni postojali tu dok ste vi vrijedno učili i normalno napredovali. I zato je ovo borba koja ne smije se… (isključen mikrofon)
