Informacija da su na čelu dva univerziteta u Brčkom akademski radnici u devetoj deceniji života navela je neformalnu grupa studenata i drugih zainteresovanih, koji provode kampanju za unaprjeđenje transparentnosti brčanskog visokog obrazovanja, da istraže ovu temu i ustanove da li je takva praksa i u Federaciji BiH i Republici Srpskoj.
Prema Zakonu o visokom obrazovanju Brčko distrikta, izgleda da nema prepreka da prof.dr. Radoslav Galić, profesor emeritus, koji će ove godine napuniti 80 godina (rođen 11.11.1942.) ostane i duže na čelu Evropskog univerziteta u Brčko distriktu. Redovni profesor u trajnom zvanju za područje prirodnih nauka je neumoran i kao profesor na ovom, ali i na “sestrinskom” univerzitetu “Kallos”.
Još uvijek je vitalan i rektor Internacionalnog univerziteta u Brčko distriktu prof.dr. Velimir Sotirović, koji je već u drugoj polovini devete decenije života (rođen 27.09.1936.godine). Na ovom Univerzitetu je od njegovog osnivanja, punih 11 godina i, kako stvari stoje, nema namjeru još da se povuče u mirovinu.
Što se tiče zakonskih propisa, Zakon o visokom obrazovanju Brčko distrikta predviđa članom 54 da za rektora može biti izabran nastavnik u naučnonastavnom zvanju redovnog profesora koji ispunjava uslove za to zvanje na univerzitetu na kojem se prijavljuje i koji se na tom univerzitetu nalazi u radnom odnosu na neodređeno vrijeme. Mandat rektora VŠU koju osniva Distrikt traje četiri godine i može biti ponovo izabran, stoji u zakonu, ali nema preciznih odredbi kada i na koji način u pogledu godina života prestaje funkcija rektora.
Iz grupe„Akreditovane visokoškolske ustanove – priznate diplome“ su se za mišljenje i praktična iskustva u FBiH obratili dugogodišnjoj univerzitetskoj profesorici i članici Evropske akademije nauka prof.dr. Lamiji Tanović.
“Na žalost, kod nas, razni kantonalni zakoni o visokom obrazovanju su značajno različiti. Što se tiče Kantona Sarajevo, profesori koje ste pomenuli ne bi mogli biti rektori. Recimo, Ejup Ganić, vlasnik i rektor SSST univerziteta morao je sa 70 napunjenih godina napustiti tu funkciju. On je zadržao samo funkciju Chancellor-a što je slična funkcija u Engleskoj, zahvaljujući njegovoj vezi sa Buckingham univerzitetom u V. Britaniji.”, pojasnila je na upit Grupe profesorica Lamija Tanović.
Novi Zakon o visokom obrazovanju RS je, za razliku od brčanskog, dosta preciznije uredio ovu oblast, kada je u pitanju akademsko osoblje. Naime, rektor univerziteta u ovom entitetu mora biti u zvanju redovnog profesora, da je zaposlen na određenom univerzitetu na neodređeno vrijeme, podrazumijeva se da ima državljanstvo ove zemlje i druge referense, a vremenski mu je i određno obavljanje te funkcije na jednom univerzitetu.
Konkretno, predviđeno je da za rektora može biti izabran nastavnik u naučno-nastavnom zvanju redovnog profesora, koj i je u radnom odnosu sa punim radnim vremenom na univerzitetu na koji se prijavljuje na konkurs za rektora. Kao i direktor Visoke škole bira se na period od četiri godine sa mogućnošću jednog reizbora.
„Tako kaže zakon, a u praksi ima dosta odstupanja. Primjer je „Slobomir P Univerzitet“, koji je dugo za VD rektora imao Doc.dr Sašu Perišića, koji je morao ispunjavati sve uslove koji su propisani i za rektora. On je bio zaposlen i u Kliničkom centru u Beogradu kao pravnik, kao vanredni profesor je imao zaposlenje na određeno vrijeme na Slobomir P Univerzitetu, nije imao državljanstvo RS, odnosno BiH. Prosvjetna inspekcija RS je izdala rješenje za otklanjanje tog nedostatka, ali ništa od toga nije ispoštovano, već ga je Senat Univerziteta ponovo imenovao za VD rektora, uprkos svim upozorenjima. To dalje ostavlja ozbiljne posljedice. Rektor je ovlašteno lice da zastupa Univerzitet, on potpisuje, između ostalog, sve diplome studenata, a i druge odluke i rješenja. Na kraju, da li su onda te diplome uopšte validne?“, pita se dugogodišnji rektor Univerziteta Istočno Sarajevo prof.dr. Stevo Pašalić.
Sve u svemu, ovo je još jedan od primjera neuređenosti i nepotpune definisanosti obrazovnog sistema u BiH. Tu, i niz drugih dilema, posebno kada je u pitanju izdavanje diploma od strane neakreditovanih visokoškolskih ustanova, nije otklonilo ni donošenje Okvirnog zakona o visokom obrazovanju u BiH. Jer, prema njemu, kada je u pitanju mandat i godine do kada može obavljati funkciju rektor univerziteta, jedino je naznačeno da za rektora može biti izabran nastavnik u naučnonastavnom zvanju redovnog profesora koji ispunjava uslove za to zvanje na univerzitetu na kojem se prijavljuje. Takođe i da se bira na mandat od četiri godine i da može biti ponovo izabran.
