U Srbiji se godišnje dogodi najmanje 374.000 neotkrivenih slučajeva podmićivanja, a manje od jedan odsto krivičnih dela korupcije bude prijavljeno.
To pokazuju rezultati juče predstavljenog istraživanja Globalnog barometra korupcije za 2015. i 2016. godinu, koje je u sprovela organizacija Transparensi internešenel (TI). Podaci su prikupljeni u okviru šireg istraživanja koje je finansirala Evropska banka za obnovu i razvoj, a u njemu je učestvovalo 1.508 ispitanika.
Šta su pokazali rezultati?
Ukupno 68 odsto ispitanika je imalo kontakt sa nekom od posmatranih institucija, a od tog broja 22 odsto njih ili članova njihovog domaćinstva je dalo mito makar jednom u poslednjih godinu dana. Kada se ovi procenti prenesu na ukupan broj domaćinstava u Srbiji, dolazi se do minimalnog broja od 374.205 slučajeva sitne korupcije na godišnjem nivou, dok je stvarni verovatno značajno veći.
Glavni problem je, kaže, što sitna korupcija ne bude otkrivena, a mere koje su državni organi primenjivali, za sada još nisu imale efekta. On je naveo da ceo javni sektor nije obuhvaćen istraživanjem.
Najviše slučajeva podmićivanja je registrovano u odnosu na saobraćajnu policiju i zdravstvene službe.
Građani, pokazuje istraživanje, smatraju da je borba protiv korupcije bitnija nego što to čine političari na vlasti. Oni svrstavaju borbu protiv korupcije među tri najvažnija zadatka za Vladu. Na prvom mestu je nezaposlenost (52 odsto), sledi ekonomija (50 odsto), pa korupcija (39 odsto), kriminal (38 odsto) i zdravstvo (25 odsto).
Broj onih koji veruju da je korupcije manje nego ranije se prepolovio. To misli 26 odsto ispitanika, dok dve trećine građana smatra da napretka nema.
Istraživanje Transparentnosti Srbije bavilo se i pitanjem zašto ljudi ne prijavljuju slučajeve korupcije. Državni organi nisu uverili jednu trećinu građana u osnovnu stvar – da neće trpeti štetu ako prijave korupciju. Čak 24 odsto njih ne prijavljuje korupciju u strahu od posledica, a šest odsto se plaši da će time sebe označiti kao davaoca mita.
