Lokalni Srbi i Hrvati iz mesta Srb u Lici, u Hrvatskoj, okupljeni u inicijativi “Moj Srb”, ali i građani i aktivisti iz okolnih mesta, drugih udruženja i uz pomoć suseda iz Bosne i Hercegovine, uspeli su posle kratke i efikasne borbe da se izbori za zaustavljanje radova na reci Uni, nedaleko od njenog vrela, na izgradnji male hidroelektrane.
Inspеkcija je protiv invеstitora hidroеlеktranе pokrеnula upravni postupak u kojеm jе invеstitoru rеšеnjеm zabranjеno obavljanjе radnji i radova na izgradnji malе hidroеlеktranе, saopštеno jе u sredu iz Državnog inspеktorata.
“Inspekcija zaštite prirode Državnog inspektorata je protiv investitora hidroelektrane na rijeci Uni pokrenula upravni postupak u kojem je investitoru rešenjem zabranjeno obavljanje radnji i radova na izgradnji male hidroelektrane, snage 160 kW, Una-mlin…, a koji se rade bez sprovedene ocene prihvatljivosti za područje ekološke mreže”, izvestili su iz Državnog inspektorata Hrvatske, preneli su mediji.
Zoran Torbica, IT preduzetnik koji se nedavno iz Beograda preselio u Srb, odakle mu potiču otac i deda, i koji je bio jedan od predvodnika borbe protiv izgradnje MHE za koju se tvrdilo da ozbiljno ugrožava prirodu i samu reku Unu u tom delu toka, za Glas Amerike kaže da je prezadovoljan brzinom kojom se do cilja došlo, budući da je u postupak uključen veliki broj ljudi i instanci.
“Za nešto više od mesec dana uspeli smo da zaustavimo gradnju, ja sam prezadovoljan tom brzinom, s obzirom na to da je u to bilo uključen ozbiljan broj ljudi – u ministarstvu građevine i državnom inspektoratu je bilo leglo te korupcije”, kaže Torbica dodajući da prvi tragovi dosežu do 2013. i afera do dodele subvencija za zelenu energiju, te da je ciljana MHE bila jedna od čak osam čija je izgradnja bila planirana u maloj kotlini reke Une.
“Imali su nesreću da udare baš na ovo mesto na Uni, na 200-300 metara od vrela Une, nekoliko kilometara od mesta u kom živim. Ovde mi je kuća i bio sam u fazonu – nećeš i ćao”, kaže Torbica.
Priča dalje da su ljudi u borbu “krenuli mozgom”.
“Jako malo ljudi ovde živi, ali odradili smo onim što smo imali. Javili su nam se Bosanci i pitali ‘jel možemo mi da dođemo, vidimo da vas ima malo, ali da ste hrabri i odlučni i eto i nas’. I došli su iz kantona, dobili smo tu brojnost u ljudima i nesebičnu pomoć”.
Reka Una, inače, čini veliki deo prirodne i državne granice između Hrvatske i Bosne i Hercegovine.
Torbica kaže da je njihova inicijativa podigla javnost u Hrvatskoj, od poznatih pevača i glumaca poput Darka Rundeka i Radeta Šerbedžije, preko infulensera na društvenim mrežama, raznih udruženja… Naglašava da je energija bila “bukvalno fantastična”.
Iako je prema njegovm rečima štošta bilo sporno, radovi su ipak bili krenuli, zbog čega su se stanovnici digli i krenuli da ih fizički zaustave.
“Od tog momenta, oni (izvođači) višu nisu mogli da priđu gradilištu, pravili su se skupovi i dežurstva svaki dan, po medijima smo udarali i to je zaustavljeno”.
“Ključno je što smo u EU”
Na pitanje Glasa Amerike koja je razlika između efikasnosti izvođenja akcija u Hrvatskoj i u Srbiji i šta bi posle ovog iskustva mogao da preporuči ljudima koji se u Srbiji bore protiv hidroelektrana ili rudnika koji ugrožavaju prirodu, Torbica kaže da je ključna razlika to što je Hrvatska u Evropskoj uniji:
“Ovde institucije ipak rade. Ti podneseš zahteve, oni na to reaguju i to prosto radi. Državni vrh ne učestvuje u toj korupciji, Zadarska županija nam je tu pomogla i mi smo vrlo brzo izolovali ta korupcijska ostrva i njih niko nije štitio. Najveći problem kod nas u Srbiji je što riba ‘smrdi od glave'”.
“Ovde su stajali zajedno svi, ovo je bio nadstranački i nadnacionalni protest. Podrška je stigla od svih partija, od levih do desnih, od Srba, Hrvata i Bosanaca… svi su bili zajedno. Ovde su se skupili ljudi, a sa druge strane su bili – neljudi”, kaže Torbica i zaključuje da je jedino pravi sistemski izlaz za Srbiju da uđe u Evropsku uniju, “jer onda te EU tera da radiš po njihovim pravilima i ne može svaki lokalni šerif da ide protiv standarda EU”.
Na pitanje Glasa Amerike kako je to u saglasnosti sa činjenicom da pritisak za otvaranje rudnika, protiv koga se bore brojni građani Srbije, sada dolazi upravo iz Evropske unije, Torbica kaže da EU to radi “jer je u mogućnosti”.
“EU sada posmatra Srbiju kao neku zemlju u Africi, iako se nalazi u Evropi. To ne znači da Srbija treba da se odrekne EU – baš naprotiv, mora da se potrudi da u najkraćem mogućem roku uđe, jer onda neće moći kao sada – ne samo EU, nego i ceo svet – u Srbiji da radi šta hoće”.
Darinka Rašuo, aktivistkinja i meštanka Srba, kaže da je u ovome za šta kaže da je bilo prvi put da se susreće sa ovakvim stvarima i akcijama, zaključila i naučila da je “najvažnije je da su ljudi složni i da se ima ta snaga i energija, da se nema strah, jer to su jednostavno neke stvari koje mi moramo da sprečimo”.
“Mi smo u sve ovo ušli sa srcem… ima tu puno posla i medijski, i politički, ali snaga je najvažnija, to jednostvno, da čovek zauzme stav i kaže ‘NE'”.
Kaže da je bilo straha i neizvestnosti tokom celodnevnog i noćnog stražarenja, da nije prijatno kad se suočite sa policijom.
“Ljudi su se sami odazivali i davali nam snagu i energiju”.
Priča kako je izgledalo kada su dobili poruku da su radovi nastavleni:
“Natukla sam patike na noge i iz Srba se zaletela dole za tri minuta. U glavi mi je samo bilo da moramo da ga zaustavimo. Važno je da pokažete i drugoj strani da imate hrabrost za to, da se ne bojite”.
Nastavlja, međutim, da bagerista koji je izvodio radove i pred kog je stala “isto nije kriv”.
“On radi svoj posao, ali u tom trenutku je bio velika opasnost. Mi smo ga tako obrlatili… ja sam išla na sentimentalnost, pitala sam ga da li on ima decu, porodicu, da li bi (i kod kuće, u BiH) radio te strašne stvari koje radi. On je spustio loptu, rekao ‘Ja sam čovek i ispoštovaću vas’ i tu smo proglasili neko primirje”, priča Rašuo.
Torbica zaključuje da je važno bilo i to što su građani podnosili tužbe, objašnjavajući da se sada još samo čeka da se izdavanje građevinske dozvole proglasi ništavom.
Najavio je i organizovanje skupa u obližnjem Bihaću, u BiH, posvećenom zaštiti reke Une i prirode.
