Presudom Okružnog suda u Banja Luci poništeno je rješenje Ministarstva prostornog uređenja, građevinarstva i ekologije Republike Srpske kojim se odobrava konačna Studija uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje i korištenja termoelektrane Ugljevik tri.
Pored svih iznesenih dokaza i napora ekoloških udruženja da ospore planiranje i izgradnju termoelektrane Ugljevik tri, zbog štetnosti po zdravlje stanovništva, resorno ministarstvo nije odustajalo od namjere sprovođenja studija i realizacije projekta, kažu u Centru za životnu sredinu.
Nakon presude jasno je, kažu, da Ministarstvo grubo krši kako domaće propise, tako i međunarodne obaveze.
„Sam projekat termoelektrane Ugljevik tri je u koliziji sa svim deklaracijama i sporazumima koje je Bosna i Hercegovina potpisala. Prvenstveno se to odnosi na Sofijsku deklaraciju u kojoj Bosna i Hercegovina se deklarativno izlaže da će do 2050. godine napustiti ugalj. Dakle nakon ovakve odluke suda, ono što Ministarstvo svakako treba da uradi jeste da ukine i ekološku dozvolu za isti projekat i da se projekat termoelektrane Ugljevik tri briše iz svih strategija i planova energetike Republike Srpske“, kazao je Dragan Ostojić iz Centra za životnu sredinu.
Rad postojeće termoelektrane Ugljevik, koja već značajno opterećuje životnu sredinu štetnim emisijama, Ministarstvo je potpuno zanemarilo, kažu iz ovog Centra.
U studiji se jasno vidi, ističu ekolozi, da tu nema realnog istraživanja i proučavanja štetnog uticaja ovog projekta. Rukovodstvo termoelektrane treba za angažuje stručne osobe koje će uraditi stvarno istraživanje koje je primjenivo i na terenu, ističu ekolozi. Tako će javnosti biti prikazani tačni podaci o štetnosti.
“Znam kako se radi većina tih strateških dokumenata, tu više imamo copu/paste metod, nego stvarno i realno istraživanje i proučavanje činjeničnog stanja. Tako da ako budemo uspeli da se oslobodimo amaterizma iz svog posla i da postanemo stvarni profesionalci, bez obzira na političku opredeljenost, onda nećemo imati ovakve slučajeve da se studija uticaja obori bez problema. Samim tim, šta to vuče za sobom, to za sobom vuče i ekološku dozvolu koju je dobila termoelektrana, jer ako nije prošla studiju uticaja na životnu sredinu, kako su mogli dobiti ekološku dozvolu“, ističe ekolog Snežana Vujić Jagodić.
Pitali smo resorno Ministarstvo zašto je požurilo sa finalizacijom projekta ove termoelektrane. A s obzirom na to da je izvođač radova zvanično objavio da projekat nema izvor finansiranja, odgovorne smo pitali i iz kojih sredstava se finansiraju ove dozvole i kako će se plaćati penali za prekršene međunarodne obaveze, ukoliko dođe do izgradnje ove termoelektrane. Iz Ministarstva nisu bili raspoloženi da odgovore.
