Na partijskom kongresu Zelenih u Berlinu Annalena Baerbock je dobila 98,5 odsto glasova partijskih delegata, čime je i zvanično potvrđena njena kancelarska kandidatura, uprkos tome što je njen i stranački rejting počeo da se topi nakon početna dva meseca prave „zelene“ euforije. Kako ocenjuju nemački komentatori, takozvani realisti u redovima Zelenih sprečili su zahteve „fundamentalno levog“ krila, koji su mogli da oteraju široje slojeve birača.
Baerbock je rekla da žali što je u protekla dva meseca napravila „greške“ koje su dovele do znatnog pada popularnosti Zelenih u istraživanjima javnog mnenja. Iako su u jednom trenutku u svim anketara preuzeli vođstvo od demohrišćanskog bloka (CDU-CSU) Armina Lascheta, Zelenima je podrška pala na ispod 20 odsto dok je CDU-CSU skočila na oko 28 odsto podrške.
Utopijske udeje uplašile birače
Uprkos tome što ubedljiva većina nemačkog stanovništva se zalaže za zaštitu prirode od klimatskih promena, mnogi predlozi Zelenih protekla dva meseca su izazvali burne reakcije u nemačkoj javnosti.
Ograničenja brzine na magistralnih putevima sa sadašnjih 100 na 70 kilometara na čas, povećanje cene benzina, ukidanje proizvodnje automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem već od 2025. godine, drastično uvećanje naknade za ispuštanje ugljen-dioksida, ukidanje avionskih letova na kratkim relacijama…
Ove utopijske ideje, kako ocenjuje dnevni list Volksstimme, izazivaju oduševljenje u letnjem kampu pokreta „Fridays for Future“, ali ne i u nemačkom biračkom telu. Zabrane i stalno „ne, ne i ne“, kako ocenjuje list Nordbayerische Kurier, ne idu dobro kod glasača.
„Nedavni polet Zelenih pretvorio se u sletanje“, ističe ovaj list, dodajući da bi kongres stranke ponovo trebao da donese pozitivne naslove, ali i priču o tome kako je teško, vrlo teško ostvariti sve. „Oh, bajke se ponekad loše završe“.
Nemački komentatori primećuju da je kopredsedavajći dvojac Zelenih – Annalena Baerbock i Robert Habeck – shvatio da za sobom moraju povedu šire slojeve društva kako bi došli na vlast i uspešno sproveli bar delove svojih glavnih reformskih planova.
Prevladali realisti unutar Zelenih
Konzevrativni berlinski dnevnik Welt smatra da je kredit prvog zelenog kandidata za kancelara već potrošen, mnogo pre početka uzavrele predizborne kampanje.
„Svaki dalji gubitak kredibiliteta, najvažniji resurs u bilo kojoj političkoj nameri, prerano bi okončao ovu kampanju i vratio Zelene nazad ka jednoumlju“, ocenjuje Welt i podseća da je ova stranka već nekoliko puta prolazila kroz taj scenario pada podrške.
Međutim, na kongresu je, kako ocenjuje Reutlinger General Anzeiger, revolucija zasad prekinuta, budući da je od 3.000 amandmana na izborni program tek nekoliko dobila podršku većine delegata.
„Pomeranje ulevo, kojeg se pribojavalo rukovodstvo stranke, nije se ostvarilo. Кrilo realista je prevladalo i sprečava Zelene da postanu previše radikalni. Ne želite da plašite građane, već da se predstavljate kao stranka koja takođe ispunjava uslove za politički centar. Druga strategija nije zamisliva ako želite da sednete u kancelarsku fotelju“, ocenjuje ovaj dnevnik.
Signal za vladu sa demohrišanima
Zbog ovog pragmatičnog okretanja leđa izvornim idejama ekološke stranke, levo orijentisani Frankfurter Rundschau se pita da li su Zeleni time zapravo umesto izbornog programa nehotice potpisali koalicioni sporazum sa CDU ili SPD.
„Uzmimo za primer klimu. Odbijen je zahtev za povećanje takse na ugljen-dioksid sa 60 na 80 evra predviđenih u nacrtu izbornog programa. To nije zato što Zeleni i većina delegata iznenada potcenjuju dramatičnost klimatskih promena i jednostavno smatraju da je 60 evra dovoljno. Problem je drugačiji. Oni se nisu ni prepirali oko pitanja kako se mora preduzeti radikalna akcija u borbi protiv klimatskih promena. Praktično se radilo samo o tome da se ne daje hrana političkoj konkurenciji“, ocenjuje frankfurtski dnevnik, dodajući da Zeleni to čine iz straha da će konkurenti da ih potuku tvrdnjom da će sa Zelenima na vlasti svakodnevni život Nemaca da poskupi.
Ovime je takozvana crno-zelena vlada postala verovatnija, smatra uticajni Frankfurter Allgemeine Zeitung, premda priznaje da će predlozi Zelenih o 12 evra minimalne zarade i 50 evra više za one koji primaju socijalnu pomoć verovatno naići na otpor u ekonomskom krilu CDU-CSU.
„Ali takođe je jasno da nakon izbora obično nijedna stranka ne može sprovesti svoje maksimalne zahteve. Jedan od zamislivih scenarija je da će Zeleni insistirati na višoj poreskoj stopi za ljudi koji najviše zarađuju kako bi se odrekli predloga o uvođenju poreza na bogatstvo. Ako bi srednja klasa bila rasterećena kao deo sveobuhvatne poreske reforme, CDU-CSU bi teško mogla da kaže ne“, smatra frankfurtski list.
Prema oceni Ludwigsburger Kreiszeitunga, po pitanju sadržaja, Zeleni su svojim potezima potkrepili tvrdnju da su građanska stranka, kao i da su kompatibilni sa širim slojevima stanovništva.
Sporna biografija Annalene Baerbock
S druge strane, mediji primećuju da su se Zeleni na konresu trudili i da vrate pozitivan imidž svoje kandidatkinje, koji je proteklih nedelja poprilično poljuljan time da su mediji otkrili da nije ispunila zakonsku obavezu o prijavljivanju svih prihoda te da je tek naknadno prijavila predsedniku Bundestaga da, osim poslaničke plate, ima i prihod od više od 20.000 evra koji kao božićni dodatak dobija od svoje partije. Između ostalog, mediji su otkrili i da u njenoj zvaničnoj biografiji ima grešaka, odnosno funkcija i poslova koje nije obavljala.
„Nakon što je njena zvanična biografija bila ispravljena tri puta, Baerbock je priznala greške i izvinila se“, navodi Tageszeitung, dodajući da su teže za podneti netačne informacije o njenim diplomama i navodnom članstvu u Nemačkom Marschallovom fondu i UN agenciji za izbeglice (UNHCR).
„One sugerišu utisak da ono što Annalena Baerbock ima u pogledu političkog iskustva nekako nije dovoljno. Upravo je to – da joj nedostaje političko iskustvo – bila kritika njene kandidature za kancelarku. Način na koji su se Baerbock i njen predizborni tim bavili biografijom sugeriše da i oni dele ovu zabrinutost. Stranka poput Zelenih trebali bi da ima više samopouzdanja. Jer njihova jedinstvena tačka na političkom tržištu je bila mogućnost da mogu da otvore vrata čak i sa neumivenim biografijama“.
Rhein Zeitung primećuje nepravdu u ogromnim medijskim kritikama i burnim reakcijama javnosti oko slučaja Baerbock.
„Odavno je očigledno u reakcijama građana da bi se slučaj Baerbock mogao da posmatra i iz drugačije perspektive: nemali broj njih uznemiren je grubošću i bezobzirnošću kojom se greške nabijaju na nosu Baerbockovoj, dok su ministri poput Andreasa Scheuera (CSU, ključna afera: debakl sa uvođenjem putarine na nemačkim autoputevima), Jensa Spahna (CDU, ključna afera: maske i ostalo) ili vicekancelara Olafa Scholza (SPD, ključna afera: Skandal sa Wirecard) u velikoj meri izvlaće neoštećeni uprkos tome što se posledice njihovih propusta broje u milijardama evra“, ističe list iz Koblenca, dodajući da su sve jače čuju glasovi o tome da se nemilorsno napada jedina žena među kandidatima za kancelarsku fotelju. „Stoga bi, posebno među mladim glasačima, ovi napadi mogli da postanu bumerang koji bi se vratio protivnicima Baerbockove“.
