Sindikati su se nadali velikom odazivu na proteste u Francuskoj 1. maja kako bi dodatno uzdrmali Macrona, koji je dočekan uzvicima negodovanja i ismijavanjem dok je obilazio zemlju tražeći odbranu reformi i ponovno pokretanje svog drugog mandata.
Macron je prošlog mjeseca potpisao zakon o podizanju starosne dobi za odlazak u penziju sa 62 na 64 godine, uprkos mjesecima štrajkova protiv ovog zakona.
U Parizu su radikalni demonstrnti gađali policiju i razbili prozore kompanija poput banaka i agenata za nekretnine, a snage sigurnosti odgovorile su suzavcem i vodenim topovima.
Jedan policajac, pogođen molotovljevim koktelom, zadobio je teške opekotine ruke i lica, rekla je pariška policija za AFP.
Policija je saopštila kako je do sada samo u glavnom gradu uhapšeno 46 osoba.
Najmanje 108 policajaca je povrijeđeno u sukobima s demonstrantima širom Francuske, rekao je ministar unutrašnjih poslova.
Gerald Darmanin rekao je da je tako veliki broj ranjenih policajaca iznimno rijedak, dodavši da je tokom nemira uhapšena 291 osoba.
Stotine hiljada ljudi učestvovalo je u prvomajskim protestima protiv reformi predsjednika Emmanuela Macrona. Većina je bila miroljubiva, ali radikalne grupe bacale su molotovljeve koktele.
Policija je odgovorila suzavcem i vodenim topovima.
Nije poznato koliko demonstranata je povrijeđeno.
U Parizu su aktivisti Extinction Rebelliona bacili boju na staklenu fasadu Fondacije Louis Vuitton i pločnik ispred hotela Ritz.
Radnici su u ponedeljak 1. maja marširali Francuskom izražavajući bijes zbog povećanja starosne dobi za odlazak u penziju koju je progurao predsjednik Emmanuel Macron. Policija je ispalila suzavac u Parizu i zapadnom gradu Nantesu, dok su se demonstranti pridruživali skupovima za Praznik rada širom Evrope .
Macronova popularnost pala je gotovo na rekordno nisku razinu tokom krize “Žutih prsluka” nakon što je osudio sindikate i multisektorske štrajkove i podigao dob za odlazak u penziju za dvije godine na 64 godine.
Taj je potez izazvao je nezadovoljstvo protiv predsjednika kojeg mnogi smatraju ravnodušnim prema njihovim svakodnevnim teškoćama, a Macron je dočekan zvižducima, lupanjem loncima i dobacivanjem dok se suočavao s građanima u prvomajskoj šetnji.
Sophie Binet, liderka ljevičarskog sindikata CGT, rekla je da je penziona reforma izolovala Macrona.
“Izvršna vlast ne može vladati bez podrške svojih ljudi”, rekla je Binet uoči protesta u Parizu, dodajući da njen sindikat još nije odlučio o razgovorima s vladom o drugim pitanjima vezanim uz posao u naredim sedmicama.
Laurent Berger, lider reformski orijentiranog sindikata CFDT, rekao je da je Macronova vlada bila gluha na zahtjeve jednog od decenijama najmoćnijih društvenih pokreta.
Rekao je da je njegov sindikat otvoren za razgovore s vladom i odbacio sugestije da je rijetko savezništvo između vodećih sindikata na ispitu sada kada je zakon o penzijama potpisan.
“Moramo na sto iznijeti druge prijedloge o platama i uslovima za rad”, rekao je za BFM TV.
Macron brani reformu i tvrdi da je ona potrebna kako bi jedan od najizdašnijih penzionih sistema u industrijalizovanom svijetu ostao u plusu, ali sindikati smatraju da ima drugih rješenja.
Macronova vlada, koja nema većinu u parlamentu, progurala je penzioni zakon bez konačnog glasanja jer je izostala međustranačka podrška.
Jačanje političke opozicije komplikuje ostatak njegovog programa reformi, uključujući nacrt zakona o zapošljavanju koji bi od onih koji primaju minimalnu socijalnu pomoć zahtijevao da rade ili se obučavaju 15-20 sati sedmično.
