Ona u izjavi za BUKA portal kaže da je obavezu spaljivanja materijala na sebe preuzela Vlada Federacije, odnosno Federalna uprava za inspekcijske poslove nakon što je investitor promio zadati rok. Cijeli proces se, kako kaže, odužio jer je Ministarstvo pokušalo otpad vratiti u Italiju, ali i zbog poštivanja tenderske procedure.
„Vlada Federacije je našla novac i zadužila institucije, a to je inspekcija da se pobrine o tome, odnosno da provede javni tender i da nađe kompaniju koja može šredirati taj otpad. Mi smo davno donijeli odluku. Meni je direktor inspekcije rekao da će taj proces biti završen do polovine novembra, naravno ako ne bude žalbi, ukoliko ne padne taj tender koji su oni raspisali i način na koji su odredili kompaniju koja će to šredirati i spaliti. Ima jedan dio i u Bihaću i Busovači“ kaže Đapo.
Ovaj otpad mogu spaliti jedino cementare ili termoelektrane, ali da bi se to desilo materijal, u ovom slučaju tekstilni otpad, mora biti veličine zrna kafe. Postojeći otpad je veličline osam centimetara i prije spaljivanja mora se šredirati, odnosno usitniti. Za tako nešto u BiH su kvalifikovane dvije firme.
„Jedna može za pet dana, a drugoj treba 3 ili četiri mjeseca za tu količinu.“
Troškove šrediranja snosi Vlada Federacije i to u iznosu od preko 150.000 KM.
Firma “Krom reciklaža” Drvar je za uvezeni materijal iz Itallije dobila odzvolu kantonalnog ministarstva iako je prijavljena na adresi na kojoj je sjedište opštine Drvar, a prema riječima ministrice Đapo ova firma nakon uvoza materijala nije imala ni mašine za preradu tekstilnog otpada.
„Kanton izdaje dozvole i sud je izdao dozvolu. Ne možemo mi pregledati, od nas se tražila dozvola za uvoz neopasne materije. To je isto kao da skupljate dokumentaciju za pasoš, ukoliko vam nedostaje jedan dokument ne možete ga dobiti, ali ukoliko su svi dokumenti tu, vi dobijate pasoš automatski. Tako je i ovdje, dozvola se dobija automatski. Mi niti smo nadležni, niti treba da kontrolišemo ispravnost tih dozvola i da idemo na teren i provjeravamo da li postoji firma ili ne“ objašnjava Đapo.
Dodaje da je kompanija registrovana u Opštinskom sudu u Livnu, a da su ministarstvu dostavili dozvolu za upravljanje otpadom.
„ U toj dozvoli je bilo jasno napisano da postoje hale, da postoje mašine koje će to šredirati, opisani su procesi šrediranja. Od nas je tražena dozvola za uvoz materijala iz Italije. U početku se u medijima govorilo da se radi o opasnom materijalu, inspekcija je odmah izašla na teren i utvrđeno je da se radi samo o pamuku i materijalu koji je zaista samo iz tekstilne industrije.“
Đapo je sve prijavila i tužilaštvu od kojeg očekuje pokretanje istrage.
„Nadam se da će oni privesti kraju da vide zašto je taj investitor dolazio, dobio određene dozvole. On je ipak morao platiti prevoz i prema dokumentima koji su dobijeni on je platio i taj materijal u Italiji. Zašto je ulazio u investiciju da bi on stajao u otvorenom prostoru, to nije pitanje za mene.“
Ministrica navodi i kako do sada nema rezultata pregovora s Italijom da se taj materijal vrati u zemlju porijekla.
„S obzirom na to da otpad dugo stoji na otvorenom, pretpostavljam da ga neće htjeti ni vratiti. Bilo kako bilo, mi ćemo se žaliti Sekretarijatu bazelske konvencije jer po toj konvenciji svaka zemlja mora pratiti ulaz i izlaz otpada.“ Zaključuje Đapo.
