“Srbija je ta koja odlučuje da li će se litijum kopati na njenoj teritoriji ili ne”, rekao je direktor kompanije Rio Tinto, Jakob Stausholm, na jučerašnjo skupšini akcionara u Londonu. Bio je to kratak odgovor na dva ključna pitanja, koja mu je postavio aktivista Nebojša Petkovića iz Gornjih Nedeljica.
Da li je Srbija, zaista u situaciji da odlučuje ili je odgovor na pitanja ,“šta zaposleni u kompaniji Rio Tinto rade u kancelarijama u Nedeljicama i zašto i dalje kupuju imovinu meštana, ako je projekat obustavljen”, samo pokušaj da se dobije na vremenu.
– Hoće li rudnika biti, zavisi od nas, koji živimo ovde, na prostoru Jadra, gde je predviđena njegova izgradnja. Mi smo ti koji se pitamo – smatra Dragan Karajčić, predsednik Mesne zajednice Gornje Nedeljice.
Ispred poslovne zgrade Rio Tinta u ovom mestu juče je održan protestni skup kome je prisutsvovalo oko 70 meštana i više policajaca.
– Protestujemo jer se Rio Tinto vratio u ovo mesto – objašnajva Karajčić.
Podseća da je poslovna zgrada koju je rudarska kompanija zakupila u Nedeljicama, jedno vreme bila napuštena, posle izjave premijerke Ane Brnabić, početkom prošle godine, da se od projekta Jadar odustalo.
– Sada se ponovo vozikaju u džipovima, vrše pritisak na meštane da prodaju zemlju, dele vaučere, daju subvencije poljoprivrednicima, čak sponzorišu i sportske klubove u Loznici – kaže naš sagovornik.
Ističe da su pritistci na meštane sve veći i da njihova borba tek predstoji.
Profesorka književnosti u lozničoj gimnaziji Marijana Petković, koja živi u Gornjim Nedeljicama, kaže za Danas da se volja naroda mora poštovati.
– Direktori Rio Tinta nisu demnatovali, kada im je postaljeno pitanje, šta i dalje rade u Nedeljicama, iako je prostorni plan ukinut i zašto nastavljaju da kupuju zemlju, to su prećutali – kaže ona.
Ističe da je na skupštini akcionara u Londonu rečeno da će rudnik u Srbiji biti podzemni i da neće biti ekocida.
– Kako ga neće biti ako imamo nadzemnu deponiju i otpadne rudničke vode? Jasno je da je to protokolaran odgovor, ali suštna je u tome da mi nećmo rudnik i da nas ta priča uopšte ne zanima, ističe Petković.
Navodi primer ostrva Madagaskar u Indijskom okeanu, koji je klasičan primer lošeg odnosa rudarskog giganta, prema životnoj sredini.
– Madagaskar treba da bude okosnica naše borbe, i dokaz da takve kompanije ne smeju da se puste u zemlju, jer su “posledice užasne”. Oni samo kažu “Izvinite, popravićemo, neće se ponoviti”, a u stvari ništa se ne dešava, jer ne može da se promeni nešto što se uništi i devastira – ističe naša sagovrnica.
Aktivisa Nebojša Petković, rekao je za Danas da je u Londonu imao priliku da razgovara sa ljudima koji dolaze iz različitih lokalnih sredina, gde Rio Tito već ima svoje rudnike.
– To su potresne priče. Žena sa Madagaskara mi je rekla da su im uništili vodu, koja je sada do te mere zagađena da narod više ne može da održava ni svoju tradiciju, jer nemaju pristup rekama, u kojima je većina ribe uginula – objašnjava Petković.
Podseća da je Rio Tinto većinski vlasnik i projekta izgradnje rudnika bakra u američkoj državi Arizoni.
– Upoznao sam Ričarda iz Arizone. On je došao u London da bi protestovao protiv Rio Tinta. Objasnio mi je da je država čak menjala zakone, kako bi ih prilagodila rudarskoj komapaniji. Da li vam je ova priča poznata – pita Petković.
