“Uslovi su stvarno teški”.
Ovako Dejan Janković, radnik kineske kompanije Ziđin u Boru, na istoku Srbije, za Radio Slobodna Evropa (RSE) opisuje uslove rada u Topionici bakra.
U toj fabrici radnici, prema njegovim rečima, rade na visokim temperaturama i u uslovima konstantnog ispuštanja štetnih materija.
Vladimir Radosavljević radi u preduzeću za obradu ambalaže u centralnoj Srbiji. Rad na brzim mašinama, kao i ispuštanje štetnih materija, neki su od glavnih izazova sa kojim se suočava, kaže za RSE.
U Srbiji je prethodne 2022. godine poginulo najmanje 47 radnika na radu ili je povreda na radu dovela do njihove smrti. Smrtne i teške povrede na radu sa smrtnim ishodom su se u 2022. godini najčešće dešavale u delatnosti građevinarstva i industrije.
Nadležni u Srbiji pokušavaju da oblast zaštite na radu urede novim Zakonom o bezbednosti i zdravlju koji je trenutno u skupštinskoj proceduri. Sa druge strane, predstavnici sindikata smatraju da je zakazala primena propisa u ovoj oblasti, kao i da država nema dovoljno inspektora da bi vršila adekvatnu kontrolu.
‘Teški uslovi i manjak radnika’
Dejan Janković radi u kontroli proizvodnje u topionici bakra kineske kompanije “Ziđin” u Boru, na istoku Srbije. Kaže da su uslovi teški.
“Visoke su temperature i mnogo je gasova izduvnih koje izlaze iz peći, a sa druge strane – promaja. Zimi radnik na leđima oseća hladnoću u minusu, a radi uz peć koja je na plus hiljadu stepeni”, kaže on.
Prema njegovim rečima, kompanija poštuje standarde i obezbeđuje zaštitna sredstva za rad, ali radnici nekada teško mogu da obave posao uz primenu tih standarda.
“Mi proizvedemo deset do petnaest tona prašine na sat, to je vrela prašina koja izlazi iz peći. Ta prašina lebdi u vazduhu, ali ne možemo ni sve vreme da nosimo masku jer to ugrožava disanje i srce se zamara”, kaže on.
On dodaje da bi za radnike jedino rešenje bilo da rade kraće, pa da su manje vremena izloženi štetnim gasovima.
On kaže da je veliki problem manjak radnika, naročito od kada je kompanija Ziđin odlučila da proširi topionicu i da to utiče i na bezbednost rada. U martu je Ziđin, kako je objavila Beta, pustio u rad novu peć u rekonstruisanoj Topionici bakra.
“Kod mene je predviđeno pet radnika u smeni, a imamo trojicu. Onda kao smenski rukovodilac moram da ‘pokrivam’ nedostatak tih radnih mesta”, kaže on.
Iz Ziđina nisu odgovorili na pitanja RSE, između ostalih, da li u topionici radi dovoljan broj radnika i da li to utiče na poštovanje procedura koje se tiču bezbednosti i zdravlja na radu.
RSE takođe nije dobio odgovor od Ziđina kako ta kompanija može da spreči potencijalni dugoročni negativan uticaj na zdravlje radnika, na primer, ispuštanje štetnih gasova tokom proizvodnje.
Kineska kompanija Ziđin učestvuje u istraživanju i eksploataciji rude bakra, zlata i drugih minerala u istočnoj Srbiji. Krajem 2018. godine, kompanija je preuzela Rudarsko topioničarski basen (RTB) u Boru.
‘Najveća briga oko štetnosti materijala po zdravlje’
Vladimir Radosavljević 34 godine radi u “Tipoplastici”, firmi za proizvodnju i štampu ambalaže u Gornjem Milanovcu u centralnoj Srbiji.
On kaže da, s obzirom na prirodu posla, najveća opasnost preti od požara, pa su svi radnici obučeni za te slučajeve. Ipak, ima i drugih izazova.
“Radi se na brzim mašinama sa rotirajućim valjcima, pod pritiskom. Ali, najveća briga je oko zdravlja radnika zbog velike štetnosti materijala – radi se sa bojama, lakovima, lepkovima”, kaže on dodajući da je za ovaj problem presudno koliko kompanija ulaže u ventilaciju prostorija.
Radosavljević kaže da su procedure u firmi znatno poboljšane u odnosu na prethodne decenije kada je bilo više ozbiljnih povreda.
“Ljudi su ranije gubili prste, udove. Sada je to poboljšano delom zbog evropskih propisa i standardizacije koja zahteva unapređenje zaštite na radu”, navodi on.
On kaže da je ranijih decenija bilo i slučajeva teških razboljevanja radnika jer je deo mašine ispuštao štetne materije. Sada se, prema njegovim rečima, vrše stalna merenja ispuštanja štetnih gasova.
“Kada se vrše merenja, bilo redovna ili vanredna, predstavnici sindikata prisustvuju”, tvrdi Radosavljević.
RSE do kraja rada na ovom tekstu nije dobio odgovor “Tipoplastike” u vezi sa uslovima rada u toj firmi.
Gde se i zašto se radnici povređuju na radu u Srbiji?
Više od polovine smrtnih slučajeva na radu 2022. godine dogodilo se u oblasti građevine.
Na drugom mestu po broju smrtnih slučajeva je industrija, navodi se u izveštaju Inspektorata Ministarstva za rad za prošlu godinu.
Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, navodi da su ti podaci očekivani.
“Iako postoji obaveza da obučite nekoga ko radi u građevinarstvu, praksa je da se ljudi angažuju ‘na crno’ (bez prijave na obavezno socijalno osiguranje, prim. aut.) i bez obuke. Osim toga, u građevinarstvu ljudi rade prekovremeno, što je takođe faktor rizika“, kaže on.
U izveštaju Ministarstva se navodi više najčešćih razloga povređivanja radnika zbog kojih je inspekcija vršila nadzor.
Jedan od njih je nebezbedan rad na visini i na nepropisno montiranim skelama.
U izveštaju se ističe kao razlog i nekorišćenje sredstava i opreme za zaštitu na radu, a pre svega, šlema i zaštitnog opasača.
Kao jedan od uzroka povređivanja je i rad u nepropisno obezbeđenim iskopima.
Inspekcija rada je u protekloj godini vršila 47 nadzora zbog pogibije radnika na radnom mestu ili je došlo do povrede koja je dovela do smrtnog ishoda. To znači da je najmanje 47 radnika poginulo na radu ili umrlo od zadobijenih povreda na radu.
Podatak koji privlači pažnju je i da je inspekcija u prethodnoj godini izvršila 982 nadzora zbog povrede na radu, a većina nadzora je izvršeno zbog teških povreda.
U oblasti bezbednosti na radu, radnici u Srbiji najviše su 2022. inspekciji rada prijavljivali neadekvatnu temperaturu u radnim prostorijama, hemijske štetnosti materija, probleme sa izdavanjem opreme za zaštitu na radu, navodi Ministarstvo za rad za RSE.
Kakva je kontrola bezbednosti na radu?
Inspektori rada su tokom prošle godine, kako pokazuje izveštaj, izvršili 32.414 nadzora u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
Iz Ministarstva za rad u odgovoru na pitanja RSE navode su se prijave zaposlenih inspekciji uglavnom odnosile na temperaturu u radnim prostorijama, hemijske štetnosti materija, izdavanje opreme za zaštitu na radu.
Prijave su se često odnosile i na upućivanje na lekarski pregled i sprovođenje mera bezbednosti na radu.
Ukoliko inspektori ustanove nepravilnosti, oni mogu podneti prekršajnu ili krivičnu prijavu protiv poslodavca.
Kako se navodi u izveštaju, poslodavci su, na osnovu presuda prekršajnih sudova 2022. kažnjeni novčanim kaznama u ukupnom iznosu od oko 658 hiljada evra.
Prosečan iznos izrečene novčane kazne koji su poslodavci platili je 1.161 evro.
Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, navodi da je jedan od najvećih problema kontrole bezbednosti na radu manjak inspektora rada koji bi kontrolisali ovu oblast.
Iz Ministarstva za rad nisu odgovorili RSE na pitanje da li je tačna ova primedba sindikata i koliko trenutno inspektora vrši nadzor u ovoj oblasti.
Ministarstvo takođe nije odgovorilo na pitanje RSE da li inspekcija ima i koje mehanizme da vrši kontrolu dugoročnog negativnog uticaja na zdravlje radnika, na primer, ispuštanje štetnih materija tokom proizvodnje.
Da li novi zakon može da poboljša uslove rada?
Ministarstvo za rad je u odgovoru na pitanja RSE navelo da smatra da će novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, koji je sada u skupštinskoj proceduri, omogućiti uslove za bolju i bezbedniju radnu sredinu.
Ministarstvo, između ostalog, ističe da novi zakon nalaže bolje organizovane obuke za bezbedan rad, veću obavezu poslodavca kada je reč o lekarskim pregledima za radnike, preventivne mere za visokorizične poslove i drugo.
Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, kaže da sumnja da će novo zakonsko rešenje urediti ovu oblast jer je i do sada bilo problema u primeni zakona.
“Da je loša implementacija govori veliki broj smrtnih slučajeva na radu. Država ne koristi sve mehanizme, delom i zbog malog broja inspektora”, kaže on.
