Republika Srpska je od 30 porodica. Kriminal cvjeta. Jednostavno, to je vrlo teško zaustaviti. Građani ne vjeruju više u pravnu državu. Doveli ste ih do bjede, sirotinje, koja teško živi. A vi, jednostavno, sve više i više napredujete, širite se, porodice svoje, svi ste na neki način, naravno, neću reći da su svi baš, ali većina vas, u samom vrhu, sve je tu, uključena porodica, svi su biznismeni, svi su milioneri, i tako dalje.
To je, nažalost, vrlo teško iskorijeniti i nešto uraditi.
Evo, ja ću uzeti Gradišku (za primjer). Ja sam imao nekoliko krivičnih prijava koje sam podigao, ništa se nije desilo.
Zadnja krivična prijava… Ministre, možete li provjeriti, ne znam, iz policije vidim da nema tu nikoga iz ministarstva… Pa, ljudi, čovjek je, znači, registrovana firma iz Hrvatske, registrovana u Derventi, šest dana, i naš gradonačelnik proda zemlju sto maraka po kvadratu, deset duluma i za par mjeseci Lidl kupi od toga, koji je samo šest dana registrovao firmu u Derventi, kupi po 352 marke.
Pa ima li u ovoj državi iko, iko normalan? Da kaže: ljudi, je li tu treba kakav dokaz? Je li treba kakav dokaz?
A ja vam tvrdim da se ništa neće desiti. Jer on je obezbijedio skupštinsku većinu.
A to je za mene zločinački poduhvat.
Znači, sve će proći kao da se ništa nije desilo.
Ja opet kažem, ja isto se slažem: Ništa ne bi mogli raditi, ne bi nas doveli u ovu situaciju, ne bi građane doveli do prosjačkog štapa da vam nije stranaca i tih koji vam pomažu u tom svemu. A ovo što se dešavaju sukobi, kao svađe, pa to je samo predstava za javnost. Iza svega stoji interes pojedinaca. Jer naravno oni pišu sve o ovoma šta koji ima i onda vas ucijenjuju.
I vi onda nešto prenesete, nešto galamite tamo i tako dalje.
Kad pričate o srbstvu, najviše se tad krade.
Pa evo, mi imamo sad situaciju, iz Gradiške ide gradonačevnik, autobus, pun radnika, ide ispred Suda Bosne i Hercegovine. Znači, taj radni dan oni ne rade. Je li to normalno?
Ako je to normalno, nek neko ustane i kaže: To je ok, to je normalno.
Mislim da da smo u debelom problemu i da je to vrlo teško iskorijeniti.
Ja nisam siguran uopšte da ćete vi bilo šta uraditi, dok je, koliko će vremena proći, ja ne znam. Ali očigledno, sigurno, da ste u saradnji sa strancima i da sa njima zajednički pravite dogovore, dilove i sve ovo što gledamo ovih dana i suđenje i sve, to je sve prestava. Prestava za javnost, prestava za narode, narod. A u stvari ništa se neće desiti osim nekih dogovora koji će vjerovatno opet biti po leđima građana Republike Srpske.
Tako da, građani više nemaju nadu. Oni jednostavno više ne veruju u bolju budućnost. Mladi ljudi zbog korupcije i kriminala napuštaju ovaj prostor. Odlaze tražeći ono što se kaže hljeba vani jer ovdje ne mogu naći sebe, zato što jednostavno niste u situaciji da sve možete zaposliti u administraciju.
I ako još uzmemo firme… Isto, I to je kriminal. Nećete da jednostavno kontrolišete i da pratite. A to su ustvari vaše firme. Gdje vi dajete 900 maraka minimalac, onaj isplaćujete, a onda u koverti dajete po nekoliko stotina maraka tako da taj čovjek danas-sutra kad ode u penziju i te penzije možete zamisliti kakve će biti.
Građane ste, kažem stvarno, ubili, utučeni su ljudi, ljudi više ne vjeruju u bilo kakve promjene i u bilo kakvu budućnost.
Stari ne mogu otići, ko će ih uzeti vani ko ima 60-70 godina. Borci su dovedeni isto u tešku poziciju, ljudi ima i gladnih,..
Ali obzirom, kažem opet, kad se vraćamo u izbore i kad ljudi, jednostavno, da mu 200 maraka, on misli da će se ti 200 maraka riješiti svoj problem. A drugi dan kuka kaže, eto ja sam dobio 200 maraka od njih, meni je to trebalo. A je li to, je li to demokratija? Je li to rješenje? U kom pravcu? Jednostavno, na takav način idemo.
Ja opet, ne mogu da vjerujem da vi sada još kažete: Nećemo pričati o korupciji više. U Narodnoj Skupštini, nema više te priče.
Ja bih da vi donesete odluku da zabranite da se uopšte priča o korupciji. Je li ne vrijedi priča? Kome priča? Nema priča… Pa čak bi zabranite to da se ne priča ni u kafićima, ni u kućama. Ko bude pričao o kriminalu, treba ić u zatvor.
Donesite tu odluku, imate većinu, donesite tu odluku.
To je za mene zločinački poduhvat
Pa, evo, svejedno, ja sam, kažem, tri, četiri puta podnosio krivičnu prijavu protiv svog gradonačelnika i ništa.
I evo ovdje sada tvrdim, znači, dva i po miliona, dva i po miliona je neko uzeo. I niko na to… Evo, vi, vidjet ćemo kako će se završiti, neki dan sam bio ovdje u policiji, dao izjavu. Kao policija ne zna ništa. Portali pišu, Capital piše, pa gdje policija? Ima li koji od vas da podigne automatizmom krivičnu prijavu? Pa nema. Nećete to uraditi. Ne, naravno.
Sve je u sprezi mafije. Kako ono kažu – od glave ide prema dole. I niko za sve ovo neće odgovarati.
A vi ćete svoj kapital širiti i vama je i jednom dijelu vaših prijatelja, kumova, rođaka, sigurno fino. A narod, Bože moj, kako prođe, prođe.
Ali ja vam kažem, najžalosnije, narod, većina ljudi, da kažem, iz svakog mjeseca u mjesec sve u lošijem stanju živi. Ne mogu ići doktorima. Kad su u pitanju i zdravstvene ustanove, nema više… Odete na pregled, kaže, čekajte šest mjeseci, da bi, ne znam, uradili CT. I on mora ići privatno, al nema para. Imate slučajeva gdje ljudi plaču, nemaju, nemaju rešenja.
Međutim, vi to sve idete sa pričom o srbstvu, samo zaštita srbstva, srbstvo je ugroženo. A kad pričate o srbstvu, najviše se tad krade. I to je zaista alarmantno stanje.
I evo ovo nek građani Gradiške i Republike Srpske znaju da od danas, nećemo više pričati o kriminalu u Narodnoj skupštini, nego će to vlada, u svom užem krugu, što pusti da izađe vani, pusti, a Boga mi, ja vjerujem da mnogo toga neće izaći vani.
Zato, gospodo, možete kako hoćete, ali od ovog naroda ste napravili sirotinju i ovaj narod je doveden do prosječkog štapa, vjerujte. Oni više nemaju snage, ne smiju se ni pobuniti. Boji se ako se pobuni da će onda biti sankcionisan. I ovako je sankcionisan, i on kaže, bolje da ćutim, jer sutra me neće primiti ni doktor.
