Tri dana nakon smrti Alekseja Navaljnog, njegova supruga Julija javno je objavila da će ona preuzeti rukovođenje fondacijom njenog muža koja je posvećena borbi protiv korupcije. Ona insistira na tome da je smrt Alekseja Navaljnog bilo zapravo ubistvo koje je isplanirao Vladimir Putin, ubistvo iza kojeg, kako kaže, stoje konkretni počinioci. Njihova imena će ona, kako je dodala, saznati uz pomoć osoba koje su bile bliske pokojnom Navaljnom.
Julija Navaljnaja potvrdila je da planira da sprovede svoju istragu o okolnostima smrtnog slučaja. Ona je time, kako smatraju posmatrači, zapravo najavila političku karijeru. Neki čak kažu da bi jedna jaka žena mogla čak i da ujedini opoziciju – i u Rusiji, ali i van nje.
Julija Navaljnaja nije htela da se bavi politikom
Julija Abrosimova je Alekseja Navaljnog upoznala 1998, tokom odmora u Turskoj. Venčali su se 2000, a godinu dana kasnije dobili su ćerku Dariju. Sin Zahar rodio se 2008. Navaljnaja je diplomirala na Fakultetu za međunarodne odnose na Univerzitetu Plehanov u Moskvi, a apsolvirala je praksu u Danskoj, na jednoj visokoj poslovnoj školi. Ona u stvari nije planirala da ima svoju karijeru, od početka je podržavala karijeru svog supruga.
Još pre dvadesetak godina bračni par je pristupio stranci Jabloko. Kako je njen muž vremenom postajao sve važniji političar, Navaljnaja mu je pomagala oko prevoda ili izrade poslovnih planova. „Ja sam bila nevidljivi pomagač“, rekla je ona 2014. za magazin „Afisha“, koji je na svojoj naslovnoj strani, uz njezinu fotografiju, napisao: „Jači pol“.
Aleksej Navaljni se u medijima pojavio i ranije. U decembru 2011, godinu dana nakon osnivanja njegovog antikorupcijskog projekta „Rospil“ koji se finansirao donacijama, policija ga je privela nakon jednog protesta na kojem su učesnici tražili slobodne izbore. Navaljnaja je nakon toga, zajedno s drugim opozicionarima, pokrenula potragu po moskovskim zatvorima za svojim mužem. I to bez uspeha.
„Prva dama“ ruske opozicije
„Najdramatičniji dan“, kako je jednom rekla Julija Navaljnaja, dogodio se ipak u 2013. Bilo je to onog dana kada je njen muž osuđen na zatvorsku kaznu u trajanju od pet godina – zbog navodne pronevere. On je, kako je optužen, tokom 2009, kao tadašnji savetnik guvernera regije Kirov, oštetio tamošnje državno drvoprerađivačko preduzeće „Kirovles“ za oko 33.000 evra. Slike iz sudnice iz tog vremena pokazuju Juliju Navaljnaju kako pognute glave prati proces. Ona je tada, kako je otkrila, bila spremna na sve moguće ishode. Ali, nakon što se javnost pobunila, sud je zatvorsku kaznu preinačio u uslovnu.
Kasnije je Navaljnaja rekla da se pomirila s rizicima političkog rada njenog muža: „Ljudi veruju u njega, oči im svetle, izlaze na ulicu iako ih zastrašuju, iako im prete zatvorom. To je divno“, naglasila je ona u intervjuu za magazin „Afisha“.
Na političku pozornica Julija Navaljnaja zakoračila je tek 2013. Radilo se o predizbornoj kampanji njenog muža koji se tada kandidovao za gradonačelnika Moskve. Navaljni se zalagao za transparentnost u politici, pa i po pitanju njegovih prihoda, njegove imovine, ali i svega što se tiče njegove porodice. Tako se Navaljni pozicionirao kao suprotnost političarima starog kova. Na izborima za gradonačelnika osvojio je oko 27 odsto glasova i tako završio na drugom mestu, iza pobednika Sergeja Sobjanina. Julija Navaljnaja tako je postala „prva dama“ jednog opozicionog lidera.
Novi test pred kojim se našla Navaljnaja bilo je trovanje njenog muža u leto 2020. u Omsku. Lekar Aleksandr Polupan za DW je rekao da se Navaljnaja u toj stresnoj situaciji ponašala staloženo, demonstrirala je jaku volju, kaže da je bila samouverena. Polupan je mišljenja da je upravo njena upornost značajno doprinela tome da se Navaljni prebaci u Nemačku, odnosno tome što je taj slučaj dobio tako veliku medijsku i javnu pažnju. Navaljnaja je naime tada poslala apel ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da dozvoli medicinski tretman njenog supruga u Nemačkoj. Putin je kasnije rekao da je on lično zamolio Državno tužilaštvo da Navaljnom dozvoli izlazak iz zemlje. I to je učinio, kako je dodao, neposredno nakon što ga je za to zamolila supruga opozicionog lidera.
„Simbol moralnog otpora“
Aleksej Navaljni je sada mrtav, a njegova žena želi da postane njegova naslednica. „Pametna, lepa žena. Žena koja zrači. Žena koja, kako se pribojavam, nema više šta da izgubi“, tako o Juliji Navaljnoj piše politikolog Dmitrij Oreškin. On smatra da bi Navaljnaja mogla da pokaže kao važan simbol otpora protiv „muške“ tiranije u Rusiji. Dok većina muške populacije čvrsto veruje u priču o napadu NATO na Rusiju, žene za to vreme moraju da rešavaju konkretne probleme, kaže on: „Njihovi muževi su ubijeni, braća moraju u vojsku, a sinove im šalju u smrt u Ukrajini. Misli žena u Rusiji ne vrte se ni oko kakve ideologije, one samo žele da se članovi njihovih porodica vrate kući. Imidž Navaljnaje mogao bi da deluje kao ujedinjavajući faktor za opoziciju i u zemlji, ali i u inostranstvu.“
Andrej Kolesnikov iz organizacije „Carnegie Endowment for International Peace“ u Vašingtonu, smatra pak da bi Julija Navaljnaja mogla da postane „moralni simbol otpora“. On dodaje: „Ako ikada budemo u situaciji da se nominuje demokratska predsednička kandidatkinja, onda će Julija u svakom slučaju, po mišljenju miliona ljudi, da bude najbolja kandidatkinja.“
Navaljnaja nastavlja borbu svog muža
Julija Navaljnaja se, kako sama kaže, još kao dete interesovala za društveni i politički život, odnosno za medije: „Od mog 18. rođendana izlaziloa sam na sve izbore“, naglasila je ona svojevremeno. Bračni par Raisa i Mihail Gorbačov ona je smatrala porodičnim idealom u svetu politike, smatra ih parom koji je „skoro svake večeri nakon posla zajedno išao u šetnju“. Navaljnaja je bila mišljenja da je njena veza s Aleksejem, uprkos svim rizicima, oboma davala snagu. Ona je, kako kaže, imala i svoje ideje koje bi se onda našle i u govorima Navaljnog. On je za nju bio neko na koga može da se osloni, rekla je.
Sada je situacija drugačija, priznala je ona u video-poruci nakon smrti muža: „S ubistvom Alekseja, Putin je ubio polovinu mog bića, polovinu mog srca, ubio je polovinu moje duše.“ A ona druga polovina, koja je preostala, sada je, kaže, puna „besa, gneva i mržnje“, dakle stvari koje će je gurati napred, kako bi ostvarila san svog muža: izgradnju Rusije „pune dostojanstva, pravde i ljubavi“.
