Predsednik SAD Džo Bajden (Joe Biden) i ostali lideri učesnici dvodnevnog samita o demokratiji, najavili su inicijative u cilju zaustavljanje autokratija da zloupotrebljavaju tehnologije za gušenje disidentskih glasova, unapređenje izbornog integriteta, jačanje nezavisnih medija i druge skromne napore za koje je Bajden kao domaćin rekao da će „zasijati plodno tlo za cvetanje demokratija širom sveta,” prenosi AP.
Ali, takođe je priznao da je predstojeći put težak za demokratije usred porasta autoritarnosti širom sveta.
„Znamo koliko je težak posao koji nas čeka. ali takođe znamo da smo dorasli izazovu“, rekao je Bajden zatvarajući virtuelni samit.
Bajden je obećao da će SAD potrošiti do 424 miliona dolara u narednoj godini širom sveta za podršku nezavisnim medijima, borbi protiv korupcije i još mnogo toga.
Američka administracija je nastojala da virtuelni samit – skup koji je Bajden postavio kao prioritet tokom prve godine na funkciji – utemelji kao polaznu tačku za više od 100 država pozvanih da sarađuju u teškom trenutku za demokratiju.
Bajden je rekao da želi da ponovo sazove novi skup sledeće godine.
Bivši generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen rekao je da je samit dobra „početna tačka“ za „godinu akcije“.
„Nadam se da će se 110 lidera okupiti oko nekih osnovnih principa za demokratska društva, a cilj bi trebalo da bude jačanje našeg glasa i napora da se suprotstavimo nadirućim autokratijama poput Kine, Rusije i drugih“, rekao je Rasmusen.
Bajden je više puta tvrdio da SAD i saveznici treba da pokažu svetu da su demokratije daleko bolje od autokratija. To je centralno načelo Bajdenovog spoljnopolitičkog gledišta – ono za koje je obećao da će biti više okrenuto ka svetu od pristupa „Amerika na prvom mestu“ njegovog prethodnika Donalda Trampa.
Ali, njegovu prvu godinu na funkciji, kako je rekao, obeležilo je „nazadovanje” demokratija širom sveta.
Poslednjih meseci, premijer Sudana je svrgnut vojnim udarom, Kuba je pooštrila kontrolu nad internetom posle nekih od najvećih protesta na ostrvu poslednjih godina, a vojska Mjanmara srušila je civilnu vladu i zatvorila liderku Aung San Su Ći.
Bajden je u više navrata kritikovao Kinu i Rusiju da guše glasove demokratskih aktivista i krše ljudska prava. Izbegao je direktno pominjanje obe nacije u interakciji sa liderima tokom samita, ali, iako ove dve zemlje nisu bile pozvane na ovaj skup, njihovo prisustvo u negativnom smislu se itekako osećalo.
Samit je održan u trenutku kada Bajdenova administracija vrši pritisak na ruskog predsednika Vladimira Putina da povuče trupe koje se masovno gomilaju na granici sa Ukrajinom što izaziva sve veću zabrinutost u Vašingtonu i evropskim prestonicama.
Bajden je ranije ove nedelje rekao da je upozorio Putina na „teške posledice“ ako Rusija izvrši invaziju.
I Kina i Rusija žestoko su kritikovale samit, a njihovi ambasadori su uoči skupa napisali zajednički esej. Istakli su da odluka Bajdenove administracije da održi samit odražava „hladnoratovski mentalitet“ koji će „podstaći ideološku konfrontaciju i raskol u svetu“.
Sjedinjene Države, zajedno sa Australijom, Danskom i Norveškom, u petak su najavile pokretanje zajedničkih napora u cilju zaustavljanja zloupotrebe tehnologije od strane autoritarnih sila da bi ugušile disidentske glasove.
SAD i saveznici nastoje da pomognu u razvoju tehnoloških inovacija koje bi poduprele ljudska prava.
Inicijativa, delimično, poziva na uspostavljanje dobrovoljnog pisanog kodeksa ponašanja koji treba da usmerava vlade i tehnološke kompanije o kriterijumima ljudskih prava prilikom izvoza kao i politiku licenciranja.
Prema globalnoj povelji za digitalna javna dobra, vlade, grupe civilnog društva, softverski inženjeri i tehnološke kompanije bi proglasile principe za tehnološke proizvode otvorenog koda.
„Sjedinjene Države će preuzeti veću odgovornost za digitalne alate koje izvozimo“, rekla je administratorka Američke agencije za međunarodni razvoj Samanta Pauer (Samantha Power).
„Prečesto tehnologija potiče iz centra inovacija poput Sjedinjenih Država i izvozi se u zemlje koje tu tehnologiju koriste da bi omogućile kršenje ljudskih prava,” istakla je.
Bela kuća se takođe suočila sa prozivkama koje zemlje je pozvala na samit. Samo 5 odsto stanovništva od 111 zastupljenih zemalja živi u uslovima u kojima se u potpunosti poštuju pravo na slobodu govora, proteste i druga osnovna građanska prava, prema CIVICUS Monitor-u, grupi koja prati građanske slobode.
Nekoliko zemalja — uključujući Indiju, Irak, Pakistan, Poljsku i Filipine — dobilo je pozive uprkos zabrinutosti grupa civilnog društva i američkog Stejt departmenta o ozbiljnim antidemokratskim trendovima.
Portpalorka Bele kuće Džen (Jen) Psaki rekla je da pozivi nisu trebali da budu „pečat odobravanja“ i da administracija traži „različiti spektar glasova, lica i predstavnika u diskusiji“.
Bajden je rekao da je takođe trenutak da Sjedinjene Države pogledaju na situaciju u svojoj zemlji u vezi sa jačanjem sopstvenih demokratskih institucija i pozvao američke zakonodavce da donesu zakone o pravima birača, uključujući Zakon o glasačkim pravima Džona Luisa.
Zakon u velikoj meri podržavaju demokrate u Predstavničkom domu, ali ga blokiraju republikanci u Senatu.
„Ono što je istina širom sveta, istina je i u Sjedinjenim Državama“, rekao je Bajden. „Sveto pravo glasanja, slobodnog glasanja, pravo da se vaš glas broji je prag slobode u demokratiji,” istakao je američki predsednik.
Gutereš: Neophodan kontinuirani napor na jačanju demokratije
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš izjavio je da je duboko zabrinut zbog rizika sa kojima se suočavaju savremena demokratska društva i da je neophodan kontinuirani napor na jačanju demokratije.
Otvarajući drugi dan onlajn Samita za demokratiju, on je rekao da su vrednosti prosvetiteljstva stub modernih demokratija, ali da se ljudi u mnogim delovima znatno udaljuju od njih.
“Iracionalnost je sve prisutnija, populizam, rasizam i drugi oblici ekstremizma razaraju društvenu koheziju, polarizacija podriva demokratske institucije, nauka i razum su pod opsadom. Sve to smanjuje poverenje ljudi u demokratske lidere i institucije”, kazao je Gutereš.
Naveo je da je “sada vreme za potvrdu zajedničkih vrednosti” i dodao da to zahteva produbljivanje socijalnog dijaloga, borbu protiv nejednakosti i protiv korupcije, investiranje u kvalitetno obrazovanje, proširenje prilika za žene i devojčice.
“To zahteva i snažnu osudu svih oblika populizma i ekstremizma, uključujući one koje je omogućila tehnološka revolucija. Digitalni svet mora da bude regulisan tako da bude snaga dobra”, rekao je Gutereš i dodao da digitalna transformacija stvara rizik od sve veće izolacije i otuđenja.
Gutereš je kazao da je od ključne važnosti potvrda univerzalnosti ljudskih prava, jačanje vladavine prava, i zaštita načela jednakosti, participacije i solidarnosti.
“Sada je više nego ikada vreme da potvrdimo Povelju UN i naše zajedničko obećanje da ćemo izgraditi bolji i pravedniji svet za sve”, dodao je generalni sekretar UN.
