U novim izmenama Krivičnog zakonika u Severnoj Makedoniji predlaže se da cenzura novinara postane krivično delo koja se kažnjava zatvorom.
Ali šta je cenzura? Za to ne postoji precizna definicija tako da su novinari zabrinuti zbog mogućih zloupotreba, dok je za pravnike to dobro samo da ne bude prepušteno slobodnom tumačenju sudija koji nemaju sudsku praksu o cenzuri.
Prvi put se u izmenama Krivičnog zakonika predlaže da ko naredi ili sprovede cenzuru ili novinaru nezakonito oduzme ili ograniči slobodu izveštavanja, biće kažnjen kaznom zatvora od šest meseci do pet godina. Istom kaznom treba da se izrekne i svako ko protivpravno spreči štampanje, prodaju ili distribuciju časopisa, novina ili drugih štampanih publikacija ili proizvodnju i emitovanje radio i televizijskih programa, programa novinskih agencija ili objavljivanje medijskih sadržaja.
Ministar pravde Nikola Tupancevski je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa rekao da se na ovim izmenama zakona radilo tri godine.
U Udruženju novinara poručuju da je svaki pokušaj unapređenja prava i sloboda medijskih radnika dobrodošao, ali dodaju da je potrebno dodatno pojašnjenje konkretnog krivičnog dela.
Predsednik Udruženja novinara Mladen Čadikovski podseća da je cenzura u Makedoniji zabranjena Ustavom i do sada je po ovom pitanju uvek odlučivao Ustavni sud. U izjavi za Radio Slobodnu Evropu kaže da ima rezervi kako će sudije odlučivati šta je cenzura i da pravosuđe i do sada nije pokazalo puno razumevanja za medijska pitanja.
“Odatle će biti neophodno i značajno da se od strane medijske zajednice i novinarskih udruženja pokuša da razjasni tekst u ovom zakonu kako se ne bi ostavio prostor za preširoko tumačenje koje bi stvar moglo dovesti do apsurda”, kaže Čadikovski.
Ono na šta ukazuje novinar Nazim Rašidi jeste potreba edukacije o tome šta je cenzura, šta ona znači i zašto je zabranjena.
“Edukacija je potrebna kako se kasnije ne bi išlo u drugu krajnost, odnosno zbog slobode izražavanja, da bismo činili druge prekršaje, kao što je, na primer, upotreba govora mržnje prema drugima”, kaže Rašidi.
Izmene konkretnog zakona za pravnike samo su operacionalizacija ustavnog principa zabrane cenzure. To je dobro, kaže advokat Filip Medarski, koji je zastupao mnoge novinare u sudnicama. To znači dalju afirmaciju slobode izražavanja. Ali i on misli da nedostaje zakonska definicija cenzure kako ne bi bila prepuštena isključivo diskrecionom tumačenju sudija.
O tome da li ovaj članak otvara mogućnost za zloupotrebe od strane novinara, Medarski je naveo:
“Zato će biti potrebno izgraditi odgovarajuću sudsku praksu i primeniti standarde suda u Strazburu. Dakle, kako se ne bi dozvolilo da urednik ili neko drugi ne može na pravi način da interveniše u ono što novinar predstavlja, Sud će morati da se konsultuje sa praksom Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu prilikom primene ovih odredbi “, kaže Medarski.
Još danas svako ko želi može da reaguje i komentariše najnoviju verziju Krivičnog zakonika, koja je objavljena na ENER-u (Jedinstveni nacionalni elektronski registar propisa). Za usvajanje novog Krivičnog zakonika potreban je 61 glas od 120 u Parlamentu, ali još se ne zna kada će doći na Dnevni red i glasanje. Parlament od ponedeljka ide na letnji odmor najmanje dve nedelje.
