Tesna većina od 65 poslanika u parlamentu od ukupno 120 mesta u Skoplju izabrala je u nedelju Talata Džaferija, člana Demokratske unije za integraciju (DUI) — najveće stranke etničkih Albanaca u zemlji — za čelnika privremene vlade do parlamentarnih izbora, koji bi trebalo da budu održani početkom maja.
„Glavni prioritet vlade“, rekao je Džaferi pred poslanicima, biće „priprema i organizacija slobodnih, poštenih i demokratskih izbora u direktnoj, otvorenoj i zakonitoj proceduri.“
Koncept privremenih vlada uveden je u Severnoj Makedoniji 2015. godine kao način sprečavanja vladajućih stranaka da utiču na izborni proces.
Sporazum koji je doveo do njegovog uvođenja predviđa da opozicija poslednjih sto dana pre parlamentarnih izbora dobije čelne pozicije u ministarstvima unutrašnjih poslova i finansija, koja slove kao ključna u izbornom procesu.
Koalicioni dogovor
Džaferijev izbor na dužnost rezultat je koalicionog dogovora između vladajućih socijaldemokrata i DUI iz 2020. godine.
U to vreme glavni uslov DUI-ja za ulazak u koaliciju bio je da etnički Albanac bude izabran kao privremeni premijer.
Iako će najveća opoziciona stranka VMRO-DPMNE, za koju najnovije ankete pokazuju da će pobediti na izborima u maju, imati dva ministra i tri zamenika u novom kabinetu, njeni poslanici su bili suzdržani pri glasanju za vladu koju vodi Džaferi.
Bivši ministar spoljnih poslova Antonio Milošoski iz VMRO-DPMNE optužio je vladajuće socijaldemokrate za izdaju nakon što je Džaferi izabran.
„Socijaldemokrate (…), verne sluge korumpiranog DUI-ja, zbog koruptivnih interesa, danas su makedonski narod učinili podstanarima u vlastitoj zemlji“, rekao je Milošoski na sednici parlamenta.
Od komandanta pobunjenika do premijera
Otprilike četvrtina od 1,8 miliona stanovnika Severne Makedonije su etnički Albanci. Nakon što je zemlja 1991. proglasila nezavisnost, albanska manjina žalila se na diskriminaciju i dominaciju etničke makedonske većine.
Godine 2001. napetost je eskalirala u šestomesečni oružani sukob između albanskih pobunjenika i vladinih snaga. Iako je do tada služio kao oficir u makedonskoj vojsci, Džaferi je napustio vojsku i postao jedan od komandanata pobunjenika.
Iako su predstavnici albanske nacionalnosti bili birani ili imenovani na visoke položaje u državi i pre sukoba 2001. godine, ovo je prvi put da će jedan Albanac voditi vladu.
„Ovaj dan je istorijski i za Albance i za Makedonce, kao i za sve ostale jer postajemo ravnopravna država i društvo i prevazilazimo sve predrasude“, objavio je na Fejsbuku Ali Ahmeti, bivši vođa albanske gerile i predsednik DUI-ja.
Iako je Džaferi bio ministar odbrane od 2013. do 2014. i bio je predsednik parlamenta poslednjih šest godina, njegov izbor na najvišu dužnost vlade u zemlji razbesneo je nacionaliste u Severnoj Makedoniji koji njegovo imenovanje vide kao još jedan preterani ustupak etničkim Albancima.
„Nacionalna izdaja“
„Imenovanje Džaferija za premijera tehničke vlade najnovija je nacionalna izdaja“, objavila je u saopštenju Leva stranka, koja neguje bliske veze s Rusijom. „Izborom dezertera Džaferija makedonski narod ponovno je izdan i zgažen.“
Novinar i politički analitičar Dželal Neziri smatra da je izbor Albanca za premijera je neka vrsta „Obama momenta“ u Severnoj Makedoniji.
„Simbolika je snažna – ne postoje zabranjeni položaji ni za jednog građanina ove zemlje, bez obzira na etničku pripadnost“, rekao je on za DW.
„Kao i kod Baraka Obame u SAD ili Rišija Sunaka u Velikoj Britaniji, ovakav trenutak govori o demokratskoj zrelosti većinske etničke zajednice, koja demokratske vrednosti stavlja ispred isključivih, koje su sinonim za diskriminaciju“, rekao je Neziri.
