Srbija i Kosovo: Zašto ne mogu ‘Mirëdita, dobar dan’ i Vidovdan

Kuštrim Koljići (Kushtrim Koliqi) pozorišni i filmski reditelj i producent sa Kosova dolazi krajem juna u Beograd na festival “Mirëdita, dobar dan”.

U njegovoj režiji je predstava “Otac i otac” kosovskog dramaturga Jetona Neziraja, kojom će 27. juna biti otvorena ova manifestacija.

Festival “Mirëdita, dobar dan” vidi kao veoma važan element, posebno u okolnostima sadašnjih odnosa Kosova i Srbije.

“Društva mogu čuti drugu priču, mogu čuti drugo iskustvo, mogu se videti. Naša društva su potpuno izolovana jedno od drugog”, rekao je Koljići za RSE.

Festival gradi mostove nakon rata na Kosovu krajem devedesetih i radi na pomirenju društava čije države i dve decenije kasnije pregovaraju o normalizaciji odnosa.

“‘Mirëdita, dobar dan’ je poznat kao festival koji promoviše solidarnost, toleranciju, međuetnički dijalog, međudržavni dijalog”, dodaje Koljići.

On je i jedan od organizatora festivala kao izvršni direktor kosovske nevladine organizacije Integra, koja se bavi i suočavanjem sa prošlošću i tranzicionom pravdom.

To što pojedini zvaničnici u Beogradu traže otkazivanje festivala koji promoviše kulturnu saradnju Srbije i Kosova, ne iznenađuje ga mnogo.

Kaže da “ovakvi političari vole da koriste i zloupotrebljavaju projekte kao što je ‘Mirëdita, dobar dan’ za svoju političku korist”.

“Zaista mi je žao da društvo u Srbiji ima takve političare koji koriste i zloupotrebljavaju ovakve događaje, da i dalje podstiču podele između društava i ljudi, da podstiču podele među narodima”, dodao je Koljići.

“Mirëdita, dobar dan” održava se jednom godišnje, naizmenično u Prištini i Beogradu, sa ciljem da Kosovu približi srpsku kulturnu scenu i obrnuto, da publici iz Srbije predstavi savremenu kulturno-umetničku scenu Kosova.

Ove godine se održava u Beogradu od 27. do 29. juna.

Događaj organizuju nevladine organizacije – Inicijativa mladih za ljudska prava i Građanske inicijative iz Srbije i Integra sa Kosova.

Od osnivanja 2014. godine, manifestaciju u Beogradu prate protesti desničarskih organizacija i partija u pokušaju da spreče njeno održavanje.

Sada takvi pozivi dolaze sa najviših zvaničnih adresa.

Zašto zvaničnicima u Beogradu smeta ’Mirëdita, dobar dan’

Pozivi za otkazivanje ili odlaganje festivala stižu i zbog toga što se trodnevna manifestacija poklapa sa Vidovdanom.

Ovaj verski i državni praznik obeležava se 28. juna u znak sećanja na Kosovsku bitku kada su se 1389. godine sukobile srpska i turska vojska.

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić najpre je apelovao na organizatore da zbog preklapanja sa Vidovdanom razmotre odlaganje festivala, a potom i na otkazivanje.

“Mislim da je to skup visokog rizika i apelujemo da se ceo taj događaj otkaže”, rekao je Dačić 18. juna za televiziju Pink.

On je dodao da policija ima ingerencije kada je reč o skupovima na otvorenom, ali ne i onima u zatvorenom prostoru gde se festival “Mirëdita, dobar dan” održava.

Prethodno je predsednik Privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić pozvao 15. juna Vladu Srbije da dobro razmisli da li manifestacije poput “Mirëdita, dobar dan” treba dozvoljavati u Srbiji.

On, naime, tvrdi da festival “direktno podriva ustavno-pravni poredak”, aludirajući da je prema Ustavu Kosovo deo Srbije.

Zvanični Beograd ne priznaje nezavisnost Kosova, ali pod okriljem Evropske unije pregovara sa Prištinom o normalizaciji odnosa što treba da rezultira pravno obavezujućim sporazumom.

Iako se festival već godinama održava mahom u privatnim prostorima, Šapić je poručio da Uprava grada neće dozvoliti da bilo šta što ima veze sa Gradom Beogradom, bude na usluzi festivalu.

Protiv održavanja “Mirëdita, dobar dan” na Vidovdan izjasnio se i ministar kulture Nikola Selaković.

Takođe je proruski potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin, kako su preneli beogradski mediji, ocenio da festival na Vidovdan predstavlja uvredu na koju država Srbija treba da odgovori.

Čak je poručio da niko od učesnika festivala ne bi prešao granicu da je on u Bezbednosno-informativnoj agenciji ili Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Otkazivanje festivala tražila je i ministarka za brigu o porodici i demografiju Milica Đurđević Stamenkovski, koja se nalazi na čelu desničarske stranke Zavetnici.

Ona i njena stranka su prethodnih godina učestvovali na desničarskim protestima u pokušaju da onemoguće održavanje festivala.

‘Ponovo traženje unutrašnjeg neprijatelja’

Marko Milosavljević iz Inicijative mladih za ljudska prava ocenio je za RSE da reakcija vlasti služi “zastrašivanju organizatora, ljudi koji bi želeli da dođu na takve događaje i na same učesnike festivala”.

“Ja bih rekao da je to ponovo traženje unutrašnjeg neprijatelja u Srbiji i da je sada na red došao i festival ‘Mirdita, dobar dan'”, smatra on.

Dodaje da je policija dužna da štiti sve građane, “pa tako i nas bez obzira da li se to nekome od ministara u Vladi sviđalo ili ne.”

Nakon prvih reakcija dela vlasti, organizatori festivala su saopštili da neće biti javnih događaja 28. juna.

Kuštrim Koljići iz Integre naglašava da se događaj ne dešava na Vidovdan već da je to jedan od dana festivala.

“Festival je dva puta odlagan zbog izbora u Srbiji, tako da nema tendencije da se išta radi oko datuma”, naveo je.

Marko Milosavljević dodaje da ne vidi zašto se kulturna saradnja ne bi promovisala na Vidovdan.

“Mislim da je čak na neki način odličan povod da se razgovara o problemima, o tome koje su implikacije dijaloga koji ne funkcioniše između vlasti u Beogradu i Prištini i kako žive ljudi koji najviše trpe zbog toga”, naveo je.

On podseća da već godinama govore da monopol na tu vrstu razgovora ne mogu imati predstavnici vlasti ili čelnici privrednih komora koji se svakodnevno sastaju.

“To bi trebalo da važi za sve građane jer jedino tako može doći do neke vrste poboljšanja odnosa između dve zemlje”, naveo je Milosavljević.

‘Nije dobar osećaj doći sa strahom’

U protekloj deceniji festival se u Beogradu održavao uz jake policijske snage koje su neretko sprečavale desničarske grupe da priđu učesnicima.

Gosti sa Kosova su u takvoj napetoj atmosferi stizali u Beograd.

“Ni nama nije lako da dođemo sa Kosova u Srbiju u ime našeg društva, jer poznajemo način na koji razmišlja Balkan. Ali takođe, kada dođemo, nije dobar osećaj doći sa strahom”, kaže Koljići.

Ovaj reditelj i aktivista za ljudska prava kaže da je i za njega, koji često dolazi u Beograd, veoma loš osećaj kada vidi ogromne grupe demonstranata.

“Koji viču i optužuju nas i vređaju. To je šok pomešan sa iznenađenjem, a pogotovo kada vidim mlade ljude koji su puni mržnje”, dodao je.

Organizatori festivala ističu da za razliku od Beograda, u Prištini nije bilo ni pojedinačnih ni organizovanih demonstracija ili pritisaka na događaje u okviru festivala.

Atmosfera u Prištini je definitvno drugačija, kaže Koljići.

“U Prištini nas optužuju na društvenim mrežama, neke javne ličnosti. Naravno da ima mnogo uvreda, možda na internetu, možda optužbi, šta god. Ali to je maksimum što smo pretrpeli ili doživeli u slučaju Prištine”, dodao je.

Marko Milosavljević iz Inicijative mladih dodaje da Mirdita ne odgovara ni jednim ni drugim nacionalistima, ni u Prištini ni u Beogradu.

Šta je na programu festivala?

Debatni program festivala biće posvećen pitanjima kulturne razmene između Srbije i Kosova, odnosno, zabranama i preprekama pri kulturnoj, akademskoj, i umetničkoj saradnji, kao i suočavanju sa ratnim nasleđem.

“Mi te teme aktuelizujemo na tom festivalu i želimo da o njima javno razgovaramo. Kao što je tema i potraga za nestalim osobama rata na Kosovu, ali i drugih ratova u bivšoj Jugoslaviji”, rekao je Marko Milosavljević iz YIHR-a.

On dodaje da je glavni problem vlasti želja da “suzbiju inkluzivni razgovor i sećanje na rat”.

“Jer taj razgovor onda podstiče na odgovornost i poziva na mir, a to nažalost nije aktuelna politika Srbije”, dodao je.

U okviru debatnog programa festivala biće i promocija knjige “Zapisi crva Smolinskog” mladog književnika Azema Delijua.

Na repertoaru se nalazi i film “Vera sanja more” kosovske autorke Kaltrine Krasnići, koncert kosovskog benda “La Fazani” i izložba vizuelne umetnice Ermire Murati, čije je umetničko ime Orange Girl.

Festival je veoma važan za mlade, smatra jedan od organizatora Kuštrim Koljići, koji među glavnim ciljevima vidi privlačenje “mejnstrim” ljudi jer, kako kaže, ne mora da ubeđuje partnere ili istomišljenike.

“Kada vidimo mlade ljude koji se možda prvi put susreću sa Albancima i vidim njihovu reakciju ili komentare, to je za nas zapravo veliko dostignuće”, naveo je.

Festival spaja umetnike, borce za ljudska prava, mirovne aktiviste i javne ličnosti sa Kosova i iz Srbije, negujući saradnju i izgradnju mira.

Od podrške do poziva za otkazivanje

Festival je 2016. dobio zajedničko pismo tadašnjeg premijera Srbije Aleksandra Vučića i premijera Albanije Edija Rame.

Povod je bila 80. godišnjica rođenja slavnog glumca Bekima Fehmiua, koji je bio inspiracija za stvaranje i realizovanje ovog festivala.

“Njegov život, umetnost kroz koju je živeo, pokazali su nam da možemo jedni druge da razumemo, da možemo da učimo jedni od drugih, da smo povezani, i da zajedno treba da gradimo prosperitetnu budućnost za buduće generacije”, naveli su Vučić i Rama.

Godinu dana ranije festival je otvorio tadašnji ministar kulture i informisanja Srbije Ivan Tasovac rečima “kultura nam pomaže da razbijemo međusobno nerazumevanje, jer kultura ne zna za granice.”

Međutim, sada se ipak pokušava postaviti ta granica.

Kuštrim Koljići, čije se predstave prikazuju na festivalu, poručuje da “Mirëdita, dobar dan” mora postojati jer je znak demokratije i slobode.

“Ako društvo nije spremno da organizuje i stvara atmosferu za ovakve događaje, kako onda ima smisla da se nazivamo demokratskim zemljama”, pita on.

U međuvremenu je više nevladinih organizacija u Srbiji osudilo pozive na otkazivanje ili odlaganje festivala “Mirëdita, dobar dan”.

Pozive na zabranu ili odlaganje manifestacija ocenili su “u suprotnosti sa Ustavom i zakonima koji regulišu slobodu okupljanja i slobodu govora i samim tim protiv ustavnog poretka Srbije”.