Sagovornici ovog dnevnog lista saglasni u odgovorima na pitanje o tome da li nova metodologija za proširenje EU ide u prilog jačanja ili slabljenja autoritarne vlasti u Srbiji, da je bez ikakve sumnje ovdašnja vlast autokratska, odnosno da živimo u monokratskom sistemu – kadija te tuži, kadija ti sudi.
Pre nekoliko dana, 17. marta, evropski komesar za proširenje, Oliver Varheji, predstavio je u Briselu zemljama članicama EU „nonpejper“ dokument kojim se predlaže način primene revidirane metodologije u pristupnom procesu Srbije.
Podsetimo, u novembru 2019. Francuska je predstavila nacrt izmene metodologije u pregovaračkom procesu sa potencijalnim članicama EU, na osnovu čega je EK potom revidirala.
Nova metodologija predviđa privremeno obustavljanje zatvaranja drugih poglavlja, dok se ne vide jasni pomaci u pravosuđu, vladavini prava, ljudskim pravima i slobodama, odnosno poglavljima 23 i 24. Između ostalog, zahteva se veća predvidivost procesa s kraćim rokovima, nagradama i kaznama u slučaju poštovanja ili nepoštovanja dogovorenog.
Kako objašnjava Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, za Srbiju, u pregovaračkoj platformi jasno je naglašeno da i ukoliko nema napretka u dijalogu Beograda i Prištine, da to može takođe biti razlog za suspendovanje pregovora.
Međutim, dodaje on, EU može u toj nameri biti uspešna koliko i mediji budu radili na istinitom i blagovremenom informisanju građana Srbije, a da opozicija i udruženja građana izlažu javnosti sve što je u vladi i državi rđavo. To je borba za vrednosti, smatra naš sagovornik, koja neće biti laka i isključivo će zavisiti od nas.
– Prošlo je osam godina od učlanjenja poslednje članice, ali za Srbiju, koja nije ni na polovini procesa je ključno nepostojanje reformi. Uprkos činjenici da je u svim ekspozeima premijera od demokratskih promena, reforme ka članstvu u EU nacionalni prioritet, partlament i vlada nisu gotovo ništa uradili u poslednjih sedam godina na usvajanju reformskih zakona, a tek ništa na primeni zakona koji često ostaju mrtvo slovo na papiru. Ipak, niko u EU nije očekivao da će postojati tolika razlika između deklarativne želje da postane članica i nepostojanje političke rešenosti u Srbiji da se sprovedu reforme za dobrobit građana – kaže Beširi.
On napominje da poslednjih devet godina u Srbiji vladaju nepotizam, kronizam, kriminal i korupcija, koji teraju demokratski kapacitet društva u emigraciju, a na vlast i važne društvene pozicije dolaze oni koji bi inače u svakom društvu bili na dnu.
– EU je tome doprinela, jer zbog stabilokratije i odsustva relevantne opozicije, države članice EU razgovaraju sa onim koji je izabran i koji godinama obećava da će nešto sprovoditi, a sve vreme laže. Tako je laž postala društveno prihvatljiva u Srbiji i EU, dok istovremeno ti koji lažu koriste svaku priliku da negativno govore o EU s namerom da ideju jedinstvene Evrope zasnovane na ljudskim pravima, demokratiji, solidarnosti i boljoj budućnosti građanima ogade – zaključuje Beširi, uz tvrdnju da ako se situacija u Srbiji ne promeni odmah, mogu da uslede sankcije, od oduzimanja 200 miliona evra godišnje do ponovnog uvođenja viza.
Prema rečima Mihaila Crnobrnje, predsednika Evropskog pokreta u Srbiji, nema nikakve sumnje da je vlast u Srbiji autokratska, odnosno monokratska, da nema vladavine prava i da je EU to, takođe, prepoznala kao glavni problem.
– Neće više biti mogući samo donositi zakone, već će se posmatrati i procenjivati njihova primena. Mi živimo u zemlji u kojoj se krši Ustav, jer su sudska i zakonodavna vlast zavisne od izvršne. Dakle, nemamo nezavisnost tri nivoa vlasti. Prvi korak ka prepoznavanju uvođenja vladavine prava biće da se ovakav odnos prekomponuje i da se ukine princip koji vlada – kadija te tuži, kadija ti sudi – zaključuje Crnobrnja.
Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je povodom dokumenta o primeni nove metodologija proširenja EU da je „Srbija spremna da nastavi proces evropskih integracija ma kakva pravila da budu, jer je to njeno strateško opredeljenje“. „Srbija je prihvatila novu metodologiju u trenutku kada niko nije znao kako će ona da izgleda ni kakav će predlog da dodje od EK i time pokazala poverenje u namere EU prema politici proširenja i Zapadnom Balkanu, a time i Srbiji“, rekla je Joksimović za RTS.
